Amerikanci pariraju Rusima – i oni hoće hrvatsku Inu

Otprilike deset meseci nakon što je Igor Sečin, prvi čovek ruske naftne kompanije Rosnjeft i jedan od najbližih suradnika tamošnjeg predsednika Vladimira Putina, javno iskazao interes za preuzimanje udela koji mađarski MOL drži u hrvatskoj naftnoj kompaniji Ini, na adresu hrvatske Vlade stigla je još jedna ponuda. Ali, ovaj put s druge strane Atlantika. Jutarnji list u posedu je pisma koje je početkom marta hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću uputila američka kompanija Castleton Commodities International (CCI), u kojem se izražava službeni interes za ulazak u strateško partnerstvo s Vladom u Ini. U pismu koje potpisuje jedan od predsednika kompanije Fabrizio Zikiki navodi se da bi “CCI preuzeo ulogu strateškog investitora i partnera u Ini podržavajući ministarstva hrvatske Vlade u nizu ključnih sektora: kroz osiguranje financiranja i kao ulagački partner, kao komercijalni partner u ugovornim odnosima, kao što su prerade sirove nafte i derivata, trgovanje i opskrba finalnim proizvodima, upravljanje rizicima, vođenje investicijskih projekata u svim segmentima poslovanja te menadžment ljudskih resursa”.

Iako u pismu nije precizirano koliki bi udeo u Ini američka firma želela preuzeti, važno je napomenuti da Zikiki vrlo izričito Vladi nudi i pomoć pri financiranju eventualnog otkupa MOL-ovih deonica, pa tako i navodi da kompanija u ovom trenutku ima oko 3,6 milijardi dolara osiguranih kreditnih linija, kao i mogućnost njihovog daljeg proširenja, s obzirom na to da posluje i ima komercijalne odnose s ukupno 25 međunarodnih banaka.

Ozbiljno i konkretno

Ukratko, radi se o ozbiljnoj i iznenađujuće konkretnoj ponudi, koja će sasvim sigurno dati dodatnu dimenziju procesu potrage za novim strateškim partnerom u Ini, koji je Vlada počela u martu, odabirom konsultanata za taj proces. Svakako, ne treba zanemariti ni geopolitički uticaj. Naime, otkad je Rosnjeft pokazao interes za Inu, diplomatski predstavnici SAD u Hrvatskoj nisu skrivali svoje protivljenje mogućnosti da kompanija u većinskom vlasništvu ruske države uđe u vlasničku strukturu hrvatske nacionalne naftne kompanije. Uz to, bivša ambasadorka SAD u Hrvatskoj Džulieta Vals Nojz u novembra prošle godine tvrdila kako je jedna “zapadna kompanija zainteresovana za Inu”, a novi ambasador Robert Kohorst u jednom od svojih prvih istupanja izričito je poručio da “ruski investitor u Ini nije u interesu Hrvatske”.

Kako je otprilike u to vreme u Vladu Hrvatske pristiglo i pismo CCI-a, mnogi će sada videti podudaranje između američkih diplomatskih i privrednih delovanja. Ipak, zasad ne postoje dokazi da ta veza postoji, šta više, nepoznato je da li je hrvatska Vlada uopšte i kako reagovala na ponudu američke firme i poziv na sastanak. Iz CCI-evog sedišta u Kaliforniji na pismene upite Jutarnjeg lista nisu reagovali, a iz hrvatske Vlade samo su potvrdili da su dobili pismo, ne odgovarajući izričito na pitanje jesu li uspostavljeni dalji kontakti s predstavnicima CCI-a. Ipak, mimo tih geopolitičkih aspekata, koji su dosad dominirali javnom diskusijom oko budućnosti Ine, ključno pitanje vezano za ponudu CCI-a zapravo je bi li ta firma, kao strateški partner Ine, mogla osigurati kvalitetan budući razvoj hrvatske kompanije. Tu, barem bez detaljnijih informacija o planovima koje Amerikanci imaju, postoji celi niz otvorenih pitanja. Jer, za razliku od MOL-a ili Rosnjefta, koje su - poput Ine - vertikalno integrisane naftne kompanije, CCI je firma fokusirana prvenstveno na trgovanje ugljoovodonicima, ali i petrohemijskim proizvodima, metalima i drugim sličnim robama. Kompanija je nastala kao ogranak za energetski biznis Luis Drajfus Grupe (Louis Dreyfus Grupe), inače jedne od najvećih trgovačkih kompanija na svetu - sa 160-godišnjom tradicijom. Krajem 2012. godine tu firmu - pod nazivom Luis Drajfus Hajbridž Enerdži (Louis Dreyfus Highbridge Energy) - otkupili su njeni menadžeri i grupa uglednih američkih financijskih investitora. Među njima su neki od vrlo poznatih igrača s Volstrita (Wall Streeta).

Elita s Volstrita

Na primer, 61-godišnji Glen Dubin, vlasnik je uglednog investicionog fonda Dubin & Co (njegova imovina procenjuje se na iznos od dve milijarde dolara), Pol Tjudor Džouns II (Paul Tudor Jones II), koji je osnivač posebno uspešnog hedž fonda, ulagač i filantrop (s imovinom većom od 4,7 milijardi dolara), Pol Friborg (Paul Fribourg) na čelu je porodične imperije ContiGroup, koji se bavi trgovinom žitom i poljoprivrednim proizvodima, zapošljava oko 13.000 ljudi i ostvaruje godišnji prihod od 14,5 milijardi dolara. Nakon preuzimanja firma je preimenovana u CCI, a prvi veliki posao ostvarila je krajem 2015. godine, kada je za milijardu američkih dolara preuzela naftni biznis američke investicijske banke Morgan Stanli. U pismu upućenom Plenkoviću predsednik CCI-a tvrdi da je tokom proteklih pet godina ostvarivala trgovački promet od otprilike dva miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno, što je čini jednim od najvećih svetskih trgovaca tom robom, ne računajući one povezane s proizvodnim naftnim kompanijama. Uz to, u CCI-u ističu svoju globalnu prisutnost kroz urede u SAD, Londonu, Singapuru, Šangaju i Montevideu, naftne skladišne kapacitete od 20 miliona barela, iskustvo u rafinerijskom sektoru, te snažan logistički biznis, gde kompanija trenutno upravlja s flotom od devet tankera, koji prevezu više od 400 tereta nafte godišnje.

Ipak, iako se neosporno radi o ozbiljnoj kompaniji, s ozbiljnim referencama i ulagačima, pitanje je koliko resursi kojima ona raspolaže mogu ponuditi odgovore na izazove koji stoje pred Inom. Naime, najjače kompetencije CCI-a izgleda da su one u financijskom sektoru, kao i u trgovanju finalnim proizvodima. Ina, međutim, kao kompanija koja nije puno zadužena u ovom trenutku ključne izazove ima u sektoru modernizacije, tzv. midstream segmenta poslovanja i, prvenstveno, u proširenju sirovinske baze. U tom kontekstu najpoželjniji partner bio bi iz redova naftnih kompanija koje ili raspolažu vlastitim izvorima sirovine ili onih koje razgranatom vlastitom tržišnom mrežom mogu osigurati plasman Ininih proizvoda.

Kakav se partner traži?

Takva razmatranja trenutno su, ipak, sekundarna, s obzirom na to da ni hrvatska Vlada sama u ovom momentu ne zna kakav bi novi strateški partner Ini trebao, odnosno, hoće li uopšte tog partnera na kraju i tražiti. Naime, hrvatska Vlada je decembra prošle godine raspisala konkurs za angažovanje savetnika za proces otkupa Ininih deonica od MOL-a i traženje novog strateškog partnera. Početkom aprila objavljeno je da je za taj projekat odabrana ponuda konzorcijuma u kome su Morgan Stanli, Intesa Sanpaolo Groupa i Privredna banka Zagreb, po ceni od osam miliona evra.

Još je nepoznato dokle je dogurao ceo proces. Savetnici bi trebali odrediti realnu vrednost Ine, osmisliti mogućnosti finansiranja transakcije otkupa i potom istražiti tržište za interes potencijalnih novih ulagača. Da bi taj posao mogao biti uspešno sproveden moraju biti angažovani i razni dodatni stručnjaci, prvenstveno iz industrije i pravnog sektora, ali i prikupljeni podaci iz Ine, koje kompanija u ranijim slučajevima nije želela ustupiti Vladinim konsultantima – na primer, u slučaju izrade studije koja je korišćena u arbitražnom procesu između Hrvatske i MOL-a. Ukratko, to će potrajati, a u domaćim privrednim kuloarima izražava se sve više sumnji da bi proces mogao biti gotov pre proleća sledeće godine. A tada se već ulazi u osetljivo vreme predkampanje za parlamentarne izbore u Hrvatskoj. Baš zbog toga je u stručnoj javnosti sve više sumnji da bi Vlada na kraju mogla odustati od otkupa MOL-ovog udela i krenuti u neku formu dogovora s mađarskom firmom. Formalno je za to lako naći opravdanja - deonice od MOL-a se ne mogu otkupiti ako ih mađarska kompanija ne želi prodati - no i taj scenaro obećava niz problema. Prvenstveno, tu je pitanje budućnosti rafinerije u Sisku, na čijem zatvaranju MOL insistira, ali i neugodna činjenica da je na čelu te firme i dalje čovek kojem se u odsustvu pred hrvatskim sudom sudi za teško krivično delo.

Tiha diplomacija

Ipak, u iščekivanju daljnjih koraka Vlade u smjeru otkupa ili pronalaska novog strateškog partnera razgovori predstavnika hrvatske Vlade i MOL-a se vode - javno je to nedavno potvrdio i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijatro (Peter Szijjarto). O čemu se razgovara i s kojim ciljem nepoznato je, s obzirom na to da se - za razliku od pregovora vođenih u vreme Kukuriku koalicije - o njima ne izveštava, a ne postoji ni službeni Vladin document, koji bi odredio platformu za takve razgovore. Na osnovu  iskustava iz nedavne prošlosti može se očekivati da će Vlada u jednom trenutku prekinuti s “tihom diplomacijom” i transparentno javnosti predstaviti opcije koje su na stolu u vezi s Ininom budućnošću. Nije nemoguće da su i još neke firme, poput CCI-a, Vladi pokazale svoj interes za strateško partnerstvo u Ini. Svaka od tih ponuda nosi određene potencijale, ali i rizike. Za kakvu se god opciju na kraju Vlada odluči, da bi taj potez dobio podršku javnosti ti potencijali i rizici moraće biti vrlo kvalitetno analizirani i transparentno predstavljeni, zaključuje analitičar Jutarnjeg lista, Marko Biočina.