Amerikanci pariraju Rusima – i oni hoće hrvatsku Inu

BM

Posle Rusa, koji su pre desetak meseci otkrili interes da preuzmu deonice mađarskog MOL-a u hrvatskoj Ini javili su se Amerikanci. Spremni smo biti novi strateški partner, poručili su predstavnici kompanije Castleton Commodities International (CCI), u pismu hrvatskoj vladi, u koje je imao uvid Jutarnji list. I dalje je sve neizvesno jer Vlada Hrvatske o budućnosti Ine pregovara i dalje sa predstavnicima MOL-a, odnosno, Mađarske. (foto: Inina rafinerija u Sisku)

Otprilike deset meseci nakon što je Igor Sečin, prvi čovek ruske naftne kompanije Rosnjeft i jedan od najbližih suradnika tamošnjeg predsednika Vladimira Putina, javno iskazao interes za preuzimanje udela koji mađarski MOL drži u hrvatskoj naftnoj kompaniji Ini, na adresu hrvatske Vlade stigla je još jedna ponuda. Ali, ovaj put s druge strane Atlantika. Jutarnji list u posedu je pisma koje je početkom marta hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću uputila američka kompanija Castleton Commodities International (CCI), u kojem se izražava službeni interes za ulazak u strateško partnerstvo s Vladom u Ini. U pismu koje potpisuje jedan od predsednika kompanije Fabrizio Zikiki navodi se da bi “CCI preuzeo ulogu strateškog investitora i partnera u Ini podržavajući ministarstva hrvatske Vlade u nizu ključnih sektora: kroz osiguranje financiranja i kao ulagački partner, kao komercijalni partner u ugovornim odnosima, kao što su prerade sirove nafte i derivata, trgovanje i opskrba finalnim proizvodima, upravljanje rizicima, vođenje investicijskih projekata u svim segmentima poslovanja te menadžment ljudskih resursa”.

Iako u pismu nije precizirano koliki bi udeo u Ini američka firma želela preuzeti, važno je napomenuti da Zikiki vrlo izričito Vladi nudi i pomoć pri financiranju eventualnog otkupa MOL-ovih deonica, pa tako i navodi da kompanija u ovom trenutku ima oko 3,6 milijardi dolara osiguranih kreditnih linija, kao i mogućnost njihovog daljeg proširenja, s obzirom na to da posluje i ima komercijalne odnose s ukupno 25 međunarodnih banaka.

Ozbiljno i konkretno

Ukratko, radi se o ozbiljnoj i iznenađujuće konkretnoj ponudi, koja će sasvim sigurno dati dodatnu dimenziju procesu potrage za novim strateškim partnerom u Ini, koji je Vlada počela u martu, odabirom konsultanata za taj proces. Svakako, ne treba zanemariti ni geopolitički uticaj. Naime, otkad je Rosnjeft pokazao interes za Inu, diplomatski predstavnici SAD u Hrvatskoj nisu skrivali svoje protivljenje mogućnosti da kompanija u većinskom vlasništvu ruske države uđe u vlasničku strukturu hrvatske nacionalne naftne kompanije. Uz to, bivša ambasadorka SAD u Hrvatskoj Džulieta Vals Nojz u novembra prošle godine tvrdila kako je jedna “zapadna kompanija zainteresovana za Inu”, a novi ambasador Robert Kohorst u jednom od svojih prvih istupanja izričito je poručio da “ruski investitor u Ini nije u interesu Hrvatske”.

Kako je otprilike u to vreme u Vladu Hrvatske pristiglo i pismo CCI-a, mnogi će sada videti podudaranje između američkih diplomatskih i privrednih delovanja. Ipak, zasad ne postoje dokazi da ta veza postoji, šta više, nepoznato je da li je hrvatska Vlada uopšte i kako reagovala na ponudu američke firme i poziv na sastanak. Iz CCI-evog sedišta u Kaliforniji na pismene upite Jutarnjeg lista nisu reagovali, a iz hrvatske Vlade samo su potvrdili da su dobili pismo, ne odgovarajući izričito na pitanje jesu li uspostavljeni dalji kontakti s predstavnicima CCI-a. Ipak, mimo tih geopolitičkih aspekata, koji su dosad dominirali javnom diskusijom oko budućnosti Ine, ključno pitanje vezano za ponudu CCI-a zapravo je bi li ta firma, kao strateški partner Ine, mogla osigurati kvalitetan budući razvoj hrvatske kompanije. Tu, barem bez detaljnijih informacija o planovima koje Amerikanci imaju, postoji celi niz otvorenih pitanja. Jer, za razliku od MOL-a ili Rosnjefta, koje su - poput Ine - vertikalno integrisane naftne kompanije, CCI je firma fokusirana prvenstveno na trgovanje ugljoovodonicima, ali i petrohemijskim proizvodima, metalima i drugim sličnim robama. Kompanija je nastala kao ogranak za energetski biznis Luis Drajfus Grupe (Louis Dreyfus Grupe), inače jedne od najvećih trgovačkih kompanija na svetu - sa 160-godišnjom tradicijom. Krajem 2012. godine tu firmu - pod nazivom Luis Drajfus Hajbridž Enerdži (Louis Dreyfus Highbridge Energy) - otkupili su njeni menadžeri i grupa uglednih američkih financijskih investitora. Među njima su neki od vrlo poznatih igrača s Volstrita (Wall Streeta).

INA-CCI

Elita s Volstrita

Na primer, 61-godišnji Glen Dubin, vlasnik je uglednog investicionog fonda Dubin & Co (njegova imovina procenjuje se na iznos od dve milijarde dolara), Pol Tjudor Džouns II (Paul Tudor Jones II), koji je osnivač posebno uspešnog hedž fonda, ulagač i filantrop (s imovinom većom od 4,7 milijardi dolara), Pol Friborg (Paul Fribourg) na čelu je porodične imperije ContiGroup, koji se bavi trgovinom žitom i poljoprivrednim proizvodima, zapošljava oko 13.000 ljudi i ostvaruje godišnji prihod od 14,5 milijardi dolara. Nakon preuzimanja firma je preimenovana u CCI, a prvi veliki posao ostvarila je krajem 2015. godine, kada je za milijardu američkih dolara preuzela naftni biznis američke investicijske banke Morgan Stanli. U pismu upućenom Plenkoviću predsednik CCI-a tvrdi da je tokom proteklih pet godina ostvarivala trgovački promet od otprilike dva miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno, što je čini jednim od najvećih svetskih trgovaca tom robom, ne računajući one povezane s proizvodnim naftnim kompanijama. Uz to, u CCI-u ističu svoju globalnu prisutnost kroz urede u SAD, Londonu, Singapuru, Šangaju i Montevideu, naftne skladišne kapacitete od 20 miliona barela, iskustvo u rafinerijskom sektoru, te snažan logistički biznis, gde kompanija trenutno upravlja s flotom od devet tankera, koji prevezu više od 400 tereta nafte godišnje.

Ipak, iako se neosporno radi o ozbiljnoj kompaniji, s ozbiljnim referencama i ulagačima, pitanje je koliko resursi kojima ona raspolaže mogu ponuditi odgovore na izazove koji stoje pred Inom. Naime, najjače kompetencije CCI-a izgleda da su one u financijskom sektoru, kao i u trgovanju finalnim proizvodima. Ina, međutim, kao kompanija koja nije puno zadužena u ovom trenutku ključne izazove ima u sektoru modernizacije, tzv. midstream segmenta poslovanja i, prvenstveno, u proširenju sirovinske baze. U tom kontekstu najpoželjniji partner bio bi iz redova naftnih kompanija koje ili raspolažu vlastitim izvorima sirovine ili onih koje razgranatom vlastitom tržišnom mrežom mogu osigurati plasman Ininih proizvoda.

INA-CCI

Kakav se partner traži?

Takva razmatranja trenutno su, ipak, sekundarna, s obzirom na to da ni hrvatska Vlada sama u ovom momentu ne zna kakav bi novi strateški partner Ini trebao, odnosno, hoće li uopšte tog partnera na kraju i tražiti. Naime, hrvatska Vlada je decembra prošle godine raspisala konkurs za angažovanje savetnika za proces otkupa Ininih deonica od MOL-a i traženje novog strateškog partnera. Početkom aprila objavljeno je da je za taj projekat odabrana ponuda konzorcijuma u kome su Morgan Stanli, Intesa Sanpaolo Groupa i Privredna banka Zagreb, po ceni od osam miliona evra.

Još je nepoznato dokle je dogurao ceo proces. Savetnici bi trebali odrediti realnu vrednost Ine, osmisliti mogućnosti finansiranja transakcije otkupa i potom istražiti tržište za interes potencijalnih novih ulagača. Da bi taj posao mogao biti uspešno sproveden moraju biti angažovani i razni dodatni stručnjaci, prvenstveno iz industrije i pravnog sektora, ali i prikupljeni podaci iz Ine, koje kompanija u ranijim slučajevima nije želela ustupiti Vladinim konsultantima – na primer, u slučaju izrade studije koja je korišćena u arbitražnom procesu između Hrvatske i MOL-a. Ukratko, to će potrajati, a u domaćim privrednim kuloarima izražava se sve više sumnji da bi proces mogao biti gotov pre proleća sledeće godine. A tada se već ulazi u osetljivo vreme predkampanje za parlamentarne izbore u Hrvatskoj. Baš zbog toga je u stručnoj javnosti sve više sumnji da bi Vlada na kraju mogla odustati od otkupa MOL-ovog udela i krenuti u neku formu dogovora s mađarskom firmom. Formalno je za to lako naći opravdanja - deonice od MOL-a se ne mogu otkupiti ako ih mađarska kompanija ne želi prodati - no i taj scenaro obećava niz problema. Prvenstveno, tu je pitanje budućnosti rafinerije u Sisku, na čijem zatvaranju MOL insistira, ali i neugodna činjenica da je na čelu te firme i dalje čovek kojem se u odsustvu pred hrvatskim sudom sudi za teško krivično delo.

Tiha diplomacija

Ipak, u iščekivanju daljnjih koraka Vlade u smjeru otkupa ili pronalaska novog strateškog partnera razgovori predstavnika hrvatske Vlade i MOL-a se vode - javno je to nedavno potvrdio i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijatro (Peter Szijjarto). O čemu se razgovara i s kojim ciljem nepoznato je, s obzirom na to da se - za razliku od pregovora vođenih u vreme Kukuriku koalicije - o njima ne izveštava, a ne postoji ni službeni Vladin document, koji bi odredio platformu za takve razgovore. Na osnovu  iskustava iz nedavne prošlosti može se očekivati da će Vlada u jednom trenutku prekinuti s “tihom diplomacijom” i transparentno javnosti predstaviti opcije koje su na stolu u vezi s Ininom budućnošću. Nije nemoguće da su i još neke firme, poput CCI-a, Vladi pokazale svoj interes za strateško partnerstvo u Ini. Svaka od tih ponuda nosi određene potencijale, ali i rizike. Za kakvu se god opciju na kraju Vlada odluči, da bi taj potez dobio podršku javnosti ti potencijali i rizici moraće biti vrlo kvalitetno analizirani i transparentno predstavljeni, zaključuje analitičar Jutarnjeg lista, Marko Biočina.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...