Četvrt veka Gasproma

M.L.

Pre 25 godina državni koncern, ruski monopolista u izvozu gasa cevovodima transformisan je u akcionarsko društvo Gasprom.

Tačno pre četvrt veka državni koncern, koji je osnovalo sovjetsko ministarstvo odgovorno za gasni deo privrede, transformisano je u Akcionarsko društvo Gasprom, koje je danas ruski gasni gigant – monpolista, izvoznik gasa.

Državni koncern je nastao još 1990. godine, a 17.februara 1993. transformisan je u akcionarsko društvo koje, pored poslovanja u sektoru energetike, danas preko mreže kompanija - ćerki firmi kontroliše i znatan deo bankarske i medijske sfere, piše nemačka agencija DPA navodeći da trenutne brojke pokazuju dominantan položaj na tržištu, ali da su stručnjaci skeptični i da  se pitaju da li je kompaniju „pregazilo“ vreme i da li je spremna za budućnost.

O uspesima koncerna ovih dana iscrpno je informisan i predsednik Rusije Vladimir Putin. Ali, šampanjac je otvaran i nešto ranije – kada su objavljeni podaci da je Gazprom povećao svoj udeo u snabdevanju Evrope na 35 odsto. Tim povodom je saopšteno i da se planira povećanjue tog udela na 41 odsto do 2035. godine.

Finansijski rezultati za celu prošlu godinu još nisu na raspolaganju, ali su podaci iz poslednjeg lanjskog kvartala više nego ohrabrujući: profit se gotovo udvostručio – na 200 milijardi rubalja, odnoson, na oko 35,5 milijardi dolara (jedan dolar vredi oko 56,4 rublje).

"Finansijski je Gasporom u sasvim dobroj kondiciji", ističe ovim povodom ruski eksepert za energetiku Sergej Afoncev, koji, ukazuje, ipak, da postoji značajan prostor za poboljšanje poslovanja.

Jer, koncern danas ima ne mali višak zaposlenih, a i dosta je trom u uvođenju novina u tehnogiji i poslovanju...

Genralno se priznaje da se koncern bitno promenio i pod pritiskom EU.

"Više tržišta, manje geopolitike", je prema Afoncevu ključ uspeha.

Vreme skupih ugovora sa EU iz 90-ich godina prošlog veka sada su prošlost. Cene se sada formiraju po komleksnom ključu odnosa ponude i tražnje. U proseku se metar kubni ruskog gasa prodavao prošle godine Evropskoj uniji za 192 dolara. Pored postojećih, grade se novi gasovodi: Severni tok 2 s Nemačkom, zatim Turski tok za Tursku i južnu Evropu, a na Dalekom Istoku Snaga Sibira s Kinom.

Tromost Gasproma se, prema analitičarima, pokazala najviše kada je u pitanju tečni gas (LNG).

"Gasprom je prespavao pojavu novog trenda. To je strateška greška", kriitikuje enrgetski analitičar Fares Kilzi Gasprom, koji je dosad nešto započeo u tom pravcu samo na Sahalinu – sve to s malo snaga i dosta bojažljivo.

LNG je prepušten, u stvari, ruskoj firmi Novatek, koja je uložila stotine miliona dolara u postrojenja za utečnjavanje gasa na Jamalu, odakle su tokom 2017. godine krenula prva kombinovana plovila, tankeri-ledolomci put Dalekog istoka. Predsednik Putin je u avgustu posetio ova postrojenja i ukazao da dosadašnji napori nisu bili dovoljni.

"Rusija je sposobna da i na tržištu LNG-a zauzme odgovarajuće mesto. Zasad ima dosta skromno mesto", bio je jasan ruski predsednik, koji je na taj način, indirektno, kritikovao Gasprom.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...