BENZIN – SLABOST IRANA?

Uprkos ogromnom naftnom bogatstvu, Iran uvozi preko 40 posto potrebnog benzina. To je posledica nedovoljnih kapaciteta u rafinerijama i slika i prilika neizmerne voluntarističke otupelosti vlada ove zemlje koja je zahvaljući nafti mogla da bude medju najrazvijenijima u regionu ali kojoj kao da su ajatolasi i predstava da bi mogla imati atomsku bombu pomutili mozak.

Litar - 10 centi

Država neštedimice dotira cenu benzina koja već dve godine stoji 10 centi. U inostranstvu se, naravno, kupuje po svetskim cenama koje su nekoliko puta više. Godišnje zbog toga državna blagajna Irana gubi oko šest milijardi dolara.

Pre dve godine država je pokušala da osetnije poveća cene benzina što je izazvalo nemire i nevidjeni haos u gradovima pa se odustalo. Još eksplozivnija situacija je stvorena po lanjskom uvodjenju bonova, odnosno ograničenju kupovine benzina po autu na 120 litara po cenama od 10 centi (ni celih šest dinara!).

Očito, režim koji može dozvoliti sebi da preti Amerikancima i Izraelu raketama i nuklearnim programom, ima slabu tačku u benzinskoj politici i toga su u Vašingtonu svesni.

„Zavisnost iranske vlade od benzina“, izjavio je još krajem pretprošle godine listu USA Today, republikanski kongresmen Mark S.Kirk, „znači za tamošnji režim rastuću opasnost a za zapadne vlade diplomatsku priliku da prinude Iran da svoje nuklearne probe prilagodi medjunarodnim normama“. On se zalagao iz sve snage u američkom Kongresu da se uvedu sankcije protiv svakog isporučioca benzina Iraku, bar takve da nema pristupa na tržište USA ali je cela priča oko toga ubrzo iz razumljivih razloga nestala iz javnosti i verovatno se premestila u tajne i specijalne službe.

Demonstracije pred pumpama

Ovo se može činiti, na prvi pogled, apsurdnim, ali računica sa socijalnom eksplozijom u Iranu usled manjka ili velikog poskupljenja benzina nije uopšte bez osnova. Kada je pokušano da se povećaju cijene, zapretili su socijalni nemiri takvog obima da je vlada, inače, po pravilu nepopustljiva prema protestima i demonstracijama - ubrzo odustala. Poskupljenje je objavljeno samo nekoliko sati pre nego što će stupiti na snagu ali su se odmah, činilo se istog časa, pokrenuli svi automobili u 12-milionskom Teheranu - prema pumpama. Nastao je ogroman haos u kome je nekoliko pumpi zapaljeno, demonstranti su psovali i pretili predsedniku Ahmadinežadu... No, to je bila samo mala proba još mnogo većeg haosa koji bi se mogao izazvati spolja...

Početkom godine američki predsednik Obama je ponudio dijalog Ahmadinedžadu. Još nikakav odgovor nije dobio...