Brisel sprema odmazdu ako Kongres SAD izglasa sankcije

BM

Sankcije SAD, o kojima će se danas izjasniti američki Kongres mogu da ugroze osam evropskih energetskih projekata. Kolegijum evropskih komesara razmotriće već sutra kako da reaguje na glasanje u Kongresu.

Američki zakon o kažnjavanju kompanija koje rade sa Rusijom u energetskom sektoru, o kome Kongres treba da glasa danas (25. jula), mogao bi da pogodi osam energetskih projekata u kojima su angažovane evropske kompanije. Evropske diplomate danima su radile na ublažavanju tog zakona i postigle su, kako izgleda, neke rezultate ali je Brisel svejedno spreman da, ako na kraju sve ne bude kako treba, u roku od nekoliko dana odgovori SAD merama odmazde, piše EurActiv.com.

Kolegijum evropskih komesara razmotriće 26. jula kako da reaguje na glasanje u Kongresu.

Američkim zakonom predviđeno je kažnjavanje svake kompanije širom planete koja radi sa Rusijom, ne samo na razvoju, nego i na modernizaciji i održavanju projekata.

Pod lupom će se naći sve evropske kompanije povezane sa ruskim gasovodima. "To će biti brutalno", rekao je za EurActiv.com neimenovani zvaničnik EU.

Ta inicijativa utiče na "našu energetsku nezavisnost i interese energetske bezbednosti", istakao je glavni portparol Evropske komisije Margaritis Šinas (Margaritis Sćinas).

Meta američkih sankcija biće i kompanije koje rade sa Iranom i Severnom Korejom.

U sklopu priprema za kolegijum komesara, službe Komisije spremile su listu sa osam projekata na koje bi mogla da deluje pod jakim pritiskom diplomata EU u Vašingtonu ublažena verzija nacrta zakona.

Na listu projekata u kojima su evropske i ruske kompanije, u koju je imao uvid EurActiv.com, stavljeni su Baltik tečni prirodni gas (Šel i Gasprom), Plavi tok (Eni i Gasprom), CPC Gasovod (Šel, Eni i Rosnjeft), Severni tok 1 (više evropskih kompanija i Gasprom), Severni tok 2 (više evropskih kompanija i Gasprom), Sahalin 2 proširenje (Šel i Gasprom), Šah Deniz i Južnokavkaski gasovod (BP i Lukoil) i Polje Zor (BP, Eni i Rosnjeft).

Intenzivno lobiranje

EU je pojačala napore da što više smanji efekte američkih mera na evropske firme. Tokom prethodnog vikenda (21-23. jula) misija EU u Vašingtonu ubeđivala je američke kongresmene da izmene tekst nacrta zakona.

Jedna od ključnih izmena za koju su se Evropljani izborili je povećanje granice za rusko učešće u energetskom projektu na 33% sa 10% da bi se taj projekt našao na meti sankcija.

"Naše bojazni su shvaćene", rekao je jedan zvaničnik EU.

O novim američkim sankcijama glasaće se 25. jula u Kongresu, sledi glasanje u Senatu i zatim konačan tekst treba da ratifikuje američki predsednik.

Evropski zvaničnici uvereni su da će ublažena verzija proći glasanje. "Idemo u pravom smeru", kazao je jedan zvaničnik.

Posle glasanja u Kongresu, srešće se evropski komesari da razmotre situaciju. Šinas nije želeo da otkrije koje mere odmazde EU razmatra i da li će takve mere biti usvojene na sastanku 26. jula.

U sklopu priprema, Komisija je u jednom internom dokumentu napisala da je spremna da uvede mere odmazde u roku od nekoliko dana. Međutim, taj dokument spremljen je pre nego što je američki nacrt ublažen.

Kako objašnjava jedan evropski zvaničnik, u tekstu tog dokumeta se "neuobičajeno" oštrim rečima šalje poruka američkim vlastima da ograniče "neželjene ekonomske posledice" po evropske kompanije.

Prema izvoru upućenom u razgovore, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini nije  bila zadovoljna čvrstim stavom u dokumentu.

Slanje takvog signala, kako se ocenjuje, moglo bi da poveća opasnost od trgovinskog rata sa "nepredvidivim Trampom" u trenutku kada EU diplomate intenzivno lobiraju kod američkih kongresmena da izmene tekst.

Članovi tima Federike Mogerini nisu ni potvrdili ni demantovali njene bojazni ali su istakli da je delegacija EU nedeljama "veoma aktivno" radila na unošenju izmena u nacrt američkog zakona kako bi se izbegao uticaj na ekonomiju EU, posebno u energetici.

EU spremna da reaguje

Komisija je 24. jula ponovo pojačala pritisak na Vašington da bi se izborila za ublaženu verziju zakona koji ide u Kongres.

Šinas je rekao da EK prati proces "uz izvesne bojazni". On je dodao da EU ima "interese" da razgovara sa SAD i da "očekuje da ti interesi budu razmotreni u tekućem procesu pre donošenje zakona".

U suprotnom, "EU je uvek spremna da odgovori adekvatno i brzo, ako treba, i ostaje nam da se nadamo da to u ovom slučaju neće biti potrebno", istakao je Šinas.

Diplomate su potvrdile da su neke članice EU obaveštene da postoji mogućnost uvođenja mera odmazde kako bi se kaznile SAD.

Jedna od obaveštenih je Poljska, koja je oštar kritičar gasovoda Severni tok, dok je Španija u grupi zemalja na koje ne utiču energetski projekti povezani sa Rusijom pa nema potrebe da budu bliže obaveštene o mogućoj odmazdi.

Svaka mera odmazde protiv SAD zahtevaće podršku grupe zemalja koje se protive Severnom toku 2. Protiv tog kontroverznog projekta su Poljska i druge zemlje istočne Evrope koje smatraju da će taj gasovod samo povećati energetsku zavisnost jer će dovoditi više gasa iz Rusije.

"Sačekajmo da vidimo šta će se desiti na kolegijumu u sredu", rekao je neimenovani diplomata iz jedne istočne zemlje.

Opasnost od eskalacije sankcija između EU i SAD stiže u vreme kada sličnih pretnji ima širom sveta, uključujući u Evropi, i to zbog čelika i borbe američkog predsednika Donalda Trampa protiv dampinga čelika u SAD.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...