Hoće li TAP biti deo tranzitnog sistema za ruski gas?

Posle vesti o tome da ruski predsednik Vladimir Putin insistira na tome da Gasprom što pre završi gasovod Turski tok svakako je vrlo zanimljiv komentar Džona Robertsa, višeg saradnika u Globalnom centru Atlantskog saveta agenciji Anadolija da bi Transjadranski gasovod (TAP) mogao da bude rešenje za transit ruskog plina od Turske do evropskih potrošača.

Roberts podseća da je Gasprom već izrazio interesovanje da prevozi na evropsko tržište gas koji Turskim tokom bude stizao u Tursku iz te zemlje zakupljujući kapacitete Transjadranskog gasovoda (TAP) i ocenjuje da Evropska unija nema ni teoretski ni pravno osnova da zabrani ruskom kolosu korišćenje tog pravca.

„Gasovod TAP je dizajniran za inicijalni kapacitet od 10 milijardi kubnih metara godišnje i to je već zakupio Azerbejdžan,“ rekao je u sredu Roberts dodajući da će gasovod, međutim, imati na raspolaganju i dodatni kapacitet od 10 milijardi kubika, koji će, prema EU regulative, biti dostupni onome ko ponudi najbolje komercijalne uslove. Kada, otprilike 2019-2020. TAP počne sa komercijalnim radom, jedini vidljivi snabdevač koji će moći da ponudi zakup tih dodatnih kapaciteta od 10 mlijardi kubnih metara je Gasprom - preko druge linije gasovoda Turski tok (kapaciteta 15,75 mlrd.m3/godišnje)”, navodi Roberts a prenosi Bilten NNKS-a.

Ekspert Atlantskog saveta konstatuje da se u takvim okolnostima može očekivati takav ishod i dodaje da bi preko TAP-a Gasprom mogao da snabdeva svoje klijente, koji sada primaju gas rutom preko Ukrajine. Roberts, doduše, ukazuje da bi Gasprom morao oko dve godine unapred da najavi takav plan, kako bi vlasnici TAP-a imali vremena da ugrade dodatne kompersorske stanice potrebne za transport ekstra gasa, „uz ulaganja merena milijardama evra“.

„Stoga pretpostavljam da će se Gasprom opredeliti za TAP, kao dodatnu rutu do evropskih kupaca. U protivnom, neko će morati da se pojavi sa pet do šest milijardi evra i izgradi potpuno nov gasovod,“ konstatuje Roberts.

TAP je, inače, 867 kilometara dug gasovod koji će prenositi prirodni gas koji dolazi iz Azarbejdžana TANAP-om (Trans Anatolia Natural Gas Pipeline - Transanadolijski gasovod) do granice Grčke, preko Albanije i Jadranskog mora do južne Italije i dalje ka zapadnoj Evropi. TAP će biti operativan kada novo polje Šah Deniz II u Azarbejdžanu započne sa proizvodnjom u drugoj polovini 2019.godine. Planira se da TAP u početnoj fazi prenosi do 10 milijardi kubnih metara (bcm) godišnje, ali su planirane i dvije lokacije na kojima bi se gradila dodatna postrojenja za kompresiju, koja bi omogućila proširenje ukupnog kapaciteta TAP-a na više od 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Na deo od ovih 10 milijardi računaju, inače, i Hrvatska, BiH, Crna Gora i Albanija, koje su 24. maja 2013. godine u Tirani potpisale Memorandum za podršku i saradnju u realizaciji projekata TAP i Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), čija dužina bi bila 511 kilometara a predviđeni kapacitet pet milijardi kubnih metara gasa.

Prema podacima objavljenim u crnogorskoj štampi 2016. godine IAP-om će se transportovati ukupno 1,2 milijardi kubnih metara u 2020. godini s tim da se 2040. godine očekuje 6,8 milijardi po „scenariju gas“ (ako na snazi budu restrikcije na emisiju CO2) ili 5,8 milijardi kubnih metara po „scenariju ugalj“ - bez restrikcija na izgradnju termoelektrana na ugalj.

U planovima za ovaj gasovod navodi se i to da će on biti dvosmeran, tako da bi se njime mogao, ako ikada bude izgrađen, sa severa na jug transportovati i gas koji će stizati do LNG terminala u Hrvatskoj.

Treba reći i to da su gasovodi TANAP (Transanadolijski gasovod) i TAP ključni projekti (takozvanog Južnog gasnog koridora) kojim EU želi smanjiti zavisnost od ruskog gasa. Prema planu do 2020. godine treba da budu završena oba gasovoda i pa da se gas iz Azerbejdžana gasovodom TANAP iz Južno-kavkazkog gasovoda (SCP) transportuje u Evropu do Turske i dalje, kroz Grčku i dalje (TAP gasovodom) preko Albanije i Jadranskog mora do južne Italije.

Prema najnovijim informacijama TANAP će već u januaru 2018. dopremiti prvi gas Turskoj. Turski mediji izveštavaju da je projekat TANAP-a realizovan već 70% i da bi ovaj gasovod u testnoj fazi prve količine gasa trebalo da dopremi u Tursku već u januaru 2018. godine. Taj gasovod bi do juna 2019. godine trebalo da počne komercijalne isporuke prirodnog gasa u cevi gasovoda TAP koji ide do Italije. Izgradnja TAP-a je, takođe, u toku.

Generalni direktor projekta TANAP Saltuk Duzyol, u intervjuu za tursku agenciju Anadolija izjavio je i da je završeno 80% Faze 0 TANAP-a, koji će u Tursku dovesti GAS iz Azerbejdžana.

Faza 0 počinje s tursko-gruzijske granice i završava u turskoj provinciji Eskisehir, gde su izgrađene kompresorske stanice. Drugi deo projekta kreće iz Eskisehira i nastavlja do Ipsale u Edirneu na tursko-grčkoj granici, gdje će TANAP biti povezan na TAP.

Duzyol je potvrdio kako je 45% gasovoda od Eskisehira do evropskog dela završeno.

„Gledano u celini, možemo reći da je završeno 70% TANAP-a. Svi radovi u okviru Faze 0 će biti završeni do kraja godine, nakon čega će prve količine testnog gasa poteći kroz cevi, dok će prve komercijalne količine gasa ovim gasovodom poteći u julu 2018. godine“, objasnio je Duzyol.

Inače, TANAP je sa trasom od 1.850 km najduža od tri segmenta tzv. Južnog gasnog koridora, kojim će Evropa prvi put direktno dobijati azerbejdžanski gas iz mega polja Šah Deniz. Prvi segment ovog koridora je produženi SCP (Južno-kavkaski gasovod), koji ide od Šah Deniza, preko Gruzije do Turske, gde gas preuzima TANAP.

Godišnji kapacitet TANAP-a iznosiće 16 milijardi m3, od toga Turska će koristiti šest milijardi dok će preostalih deset milijardi biti isporučivano evropskom tržištu. Duzyol je objasnio kako je projektom predviđen ukupni kapacitet od 31 milijardu metara kubnih, uz napomenu da će TANAP moći podneti 15 milijardi više prirodnog gasa, ukoliko se za tim ukaže potreba.

Naime, planirano da do 2023. godine kapacitet TANAP gasovoda bude povećan na 23 milijarde kubnih metara godišnje, a do 2026. godine na 31 milijardu.

Zanimljivo je, takođe, da pojeftinjenje sirove nafte na svetskom tržištu i niske cene roba omogućavaju da se projekat TANAP jeftinije realizuje. Reč je o uštedi do 3,2 milijarde dolara. U početku je procenjeno da će gradnja TANAP-a koštati 11,7 milijardi dolara, rekao je Duzyol komentarišući da su trenutni troškovi TANAP-a procenjeni na 8,5 milijardi dolara.

Gradnja gasovoda Turski tok je najavljena prvi put u decembru 2014. godine. Tada je planirani kapacitet bio 63,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje (kapacitet svake od četiri cevi je 15,7 milijardi). Posle zahlađenja odnosa između Rusije i Turske, kada su Turci oborili ruski avion, delovalo je da od ove nove direktne gasne veze (Turska kroz Crno more već dobija gas Plavim tokom) neće biti ništa. U međuvremenu su Moskva i Ankara izgladile nesuglasice ali, Gasprom je za to vreme već započeo dogovore oko gradnje Severnog toka 2 (od Rusije do Nemačke) pa je sada Turski tok “spao” na dve cevi – jedna za dotok gasa turskim potrošačima a druga za evropske kupce.

Treba reći i to da će cevi za Turski tok ići trasom (660 kilometara) kojom je trebao ići Južni tok do bugarske obale Crnog mora, a potom će skrenuti (250 kilometara) po novoj trasi u pravcu evropskog dela Turske. Kada stigne do turske teritorije Turski tok će kopnom ići ka Grčkoj granici.

Kako i gde će gas ići dalje tek će se videti. Jedna od mogućnosti je gasovod TAP, tim pre što više niko i ne pominje da bi se Turski tok mogao do evropskih potrošača produžiti Tesla gasovodom – od Grčke preko Makedonije i Srbije od Mađarske. Pored rovite političke situacije u Makedoniji i sve glasnijih “vizionara” sa zapada, koji na Balkanu crtaju “veliku albaniju” teško da će se za ovaj projekat skoro naći finansijeri.

Zato je za Srbiju sada najvažnije pitanje kako da se umreži u ove nove gasne koridore koje najavljuje Roberts. Jer, iz TAP-a bi gas, preko grčko-bugarske konekcije IGB gasovodom i mogao na sever do Bugarske. Pitanje je gde će dalje – ka Rumuniji ili Srbiji. Ovo je, naravno, veoma bitno zbog toga što Rusi i dalje pričaju da će obustaviti isporuku gasa evropskim potrošačima preko Ukrajine posle 2019. godine, a ruski gas u Srbiju stiže iz tog pravca.

Podsetimo, najpre je najavljivano da će IGB gasovod biti izgrađen tokom 2018. godine a pušten u eksploataciju do naredne, 2019. godine. Oktobra prošle godine je Iz vlade Bugarske saopšteno da bi gasovod mogao biti završen 2019. godine, umesto ranije pominjane 2018. godine.

IGB gasovod je, inače, deo buduće gasovodne magistrale BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija).

Tu, dakle, Srbije nema. Srpska gasna konekcija sa Bugarskom još je u sferi planova a da bi njome potekao gas iz TAP-a, bez obzira bio on azerbejdžanski ili ruski neophodno je da Bugarska izgradi gasovod koji bi od grčke granice išao ka Srbiji jer, sadašnja bugarska gasovodna mreža nije takvog kapaciteta da bi mogla da transportuje veće količine gasa. Gasovod IGB će, inače, povezivati grčki grad Komotini sa bugarskim gradom Stara Zagora kod bugarskog Dimitrovgrada. Srpski Dimitrovgrad je na srpsko - bugarskoj granici i do njega još nema izgrađenog bugarskog gasovoda. Uz to, planirani godišnji kapacitet IGB gasovoda je tri milijarde kubnih metara gasa, što je otprilike i godišnja potrošnja Bugarske.