Hrvatska preispituje zarade od nafte

Od 58 naftnih i plinskih polja, koje je dala na iskorištavanje Ini i drugim kompanijama, hrvatska država je u tri godine zaradila samo 1,4 milijarde kuna, piše Slobodna Dalmacija navodeći da su to podaci iz najnovijeg izveštaja Državne revizije o gospodarenju mineralnim sirovinama za 2013., 2014. i 2015. godinu, u kojem se skreće pažnja na niske naknade koje plaćaju koncesionari na izvorima nafte i gasa.

Koncesiju naplaćujemo 10 posto od vrijednosti nafte i gasa. Kada bismo to udvostručili, kao Slovenci i Grci, zaradili bismo bitno više. Ovako se odričemo rudnog blaga za sitan novac. Mađari naftašima opale još i porez...

„Državni ured za reviziju smatra da je naknada za proizvedene količine ugljovodonika, koja iznosi deset odsto tržišne vrednosti proizvedene sirove nafte i prirodnog gasa i nadalje preniska, s obzirom na značajne količine nafte i gasa koje se eksploatišu u Republici Hrvatskoj i da se radi o neobnovljivom izvoru energije“, navedeno je u izveštaju revizije, u delu koji se odnosi na koncesije na eksploataciju nafte i gasa.

Tu se, za poređenje, navodi da se u Grčkoj i Sloveniji koncesionarima naplaćuje i do 20 odsto dobijene vrednosti izvađenih nafte i gasa, a u Albaniji porez na zaradu od eksploatisanih sirovina ide i do 50 odsto.

Posebno je indikativan, s obzirom na ponašanje mađarskog MOL-a u Ini, podatak da je u Mađarskoj naknada za koncesije izvora nafte i gasa 12 odsto, a poseban porez na zaradu od izvađenih sirovina 17 odsto. U Hrvatskoj nema posebnog poreza na profit od koncesije, već firme plaćaju godišnji porez na dobit od 20 odsto, ali iz ukupnog poslovanja, a ne iz prihoda od eksploatacije nafte i gasa kao u Mađarskoj i drugim spomenutim zemljama.

Teški nameti

Kako u Hrvatskoj naknada iznosi deset odsto vrednosti izvađenih količina ispada da su koncesionari imali prihod od bušotina 4,7 milijardi kuna godišnje. Kada bi država, na primer, uvela obavezu plaćanja od 20 odsto, koliko taj namet iznosi u Grčkoj i Sloveniji, mogla bi godišnje računati na prihod od blizu milijardu kuna - umesto dosadašnjih pola milijarde. I to bez dodatnog oporezivanja na zaradu od izvađenih sirovina koju ostvaruju koncesionari.

Na nesrazmeru u poreskim  i drugim opterećenjima korišćenja izvora nafte i gasa između Hrvatske, Mađarske i drugih zemalja upozorio je u hrvatskom Saboru nezavisni zastupnik Željko Lacković, inače i gradonačelnik Đurđevca, u blizini kojeg se nalaze bušotine nafte i gasa.

„Nesrazmera u naknadama koje MOL plaća u Mađarskoj i Hrvatskoj samo je vrh ledenog brega. Ovde se radi o dugogodišnjem zakidanju prihoda države i lokalne samouprave na čijem su području bušotine. Uzmite samo podatak da je prilikom nedavne proslave 50 godina rada Inine bušotine Jagnjedovac pokraj Koprivnice navedeno kako je samo iz tog izvora do sada izvađeno nafte u vrednosti 500 miliona dolara. A gde su još prihodi s drugih, većih nalazišta...“, komentarisao je Lacković za Slobodnu Dalmaciju.

On podseća da su do 2014. koncesionari domaćih nalazišta plaćali samo pet odsto godišnjeg prihoda od izvađenih sirovina, kada je ta naknada duplirana zbog očekivanja od otvaranja bušotina na Jadranu. Dodaje kako još ima ugovora s koncesionarima u kojima je naknada koju plaćaju samo pet odsto tržišne vrednosti izvađene sirovine.

Širi interes

„Dok je Ina bila društvena, nacionalna, javna, kako god hoćete, kompanija, moglo se govoriti o širem interesu zajednice da su naknade za vađenje nafte i gasa na nivou daleko nižem od mnogih drugih zemalja. Ali, šta se događa nakon 2003. godine, kada Ina postaje kompanija u suvlasništvu MOL-a? Od tada do 2009. ne menja se ništa, naknade su i dalje kao da je Ina u stopostotnom vlasništvu države, što je neverovatan propust svih vlada koje su to tolerirsale. Štaviše, 2009. godine Sanader i Polančec su potpisali famozni ugovor o gasnom biznisu, kojim je državi nametnuta obveza da otkupljuje gas po tržišnim cenama, pa se događalo da je proizvodna cena u domaćim nalazištima gasa 60 do 70 lipa za metar kubni, a Ina ga prodaje državi za fiksnu cenu od 2,1 kune po metru kubnom, uz obvezu plaćanja razlike do tržišne cene. Tu su se gubili enormni iznosi“, zaključuje Lacković, koji je od premijera Plenkovića tražio odgovor šta Vlada namerava preduzeti kako bi se povećavali prihodi od koncesija, a lokalnoj samoupravi na čijem su području nalazišta nafte i gasa osigurala pravična naknada.

Da je lokalna samouprava dodatno zakinuta svedoči podatak iz izveštaja Državne revizije da su država, županije, gradovi i opštine u tri godine podelili 838 miliona kuna prihoda od koncesija na kopnu. Prihodi od koncesija na moru, naime - a oni su u istome razdoblju bili 562 milijuna kuna - idu samo u državni budžet.

Sada je na snazi propis prema kojem država prisvaja 50 odsto od uplaćenih naknada za koncesije na kopnu, a ostalo dele županije, gradovi i opštine. Od 1,4 milijarde kuna trogodišnjih prihoda od koncesija na naftu i gas samo 470 miliona kuna bili su prihodi na izvorima nafte, ostalo su platili koncesionari gasnih nalazišta.

Najveći deo prihoda od koncesija otpada na naknadu od proizvedenih sirovina, a manji deo na fiksne naknade na odobrenu površinu za istraživanje i eksploataciju (400 kuna po kilometru kvadratnom) i utvrđeno eksploatacijsko polje (4.000 kuna po kilometru kvadratnom), te naknadu za administrativne troškove.

Plaćam koliko hoću

Kako država, prema rečima saborskog zastupnika i gradonačelnika Đurđevca Željka Lackovića, nema kontrolu nad količinama izvađenog gasa na nalazištima, koncesionari praktično sami prijavljuju obim proizvedene sirovine.

„Samim tim i određuju koliku će naknadu platiti državi. Koliko mi je poznato, država tu ne namerava nešto preduzeti, već čeka da isteknu ugovori s koncesionarima“, kaže Lacković.

Jadranski apetiti

Država je pre tri godine uvela i dodatnu naknadu za koncesiju na naftne izvore, kada proizvedena sirovina dostigne 200.000 barela, kao i naknadu za zaključenje ugovora između koncesionara i Vlade. Sve su to bile izmjene u očekivanju "naftnog buma" na Jadranu, koji je neslavno završio.