Ponovo najava gradnje Turskog toka

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će projekat gasovoda Turski tok konačno biti realizovan.

Iako je godinu dana posle objave da će umesto Južnog toka graditi Turski Rusija prošlog decembra saopštila da odustaje i od ovog projekta sada ruska strana šalje druge signale.

Naivno bi, međutim, bilo poverovati da je sada po pitanju Turskog toka sve izvesno. Jer, niti je Rusija sa Turskom postigla potpunu harmoniju – na ekonomskom i političkom planu – niti su drugi akteri skloni da im neometano partnerstvo dozvole. Uz to, treba imati u vidu i to da i Moskva i Ankara koriste onu drugu stranu i u svojim pojedinačnim obračunima sa SAD, EU i ostalim protivnicima – opet i  ekonomskim i, pre svega, političkim.

A tu je situacija i dalje poprilično neizvesna.

Uoči grejne sezone 2016/17. dakle, deceniju posle prve gasne krize zbog toga što je Ukrajina krala ruski gas namenjen evropskim potrošačima opet se može postaviti pitanje hoće li se tokom naredne zime ponoviti scenario iz 2006/7. godine.

Ukrajina i dalje neredovno plaća gas Gaspromu, pokušava da ucenama, a sada i tužbama, dobije povoljniju cenu, preti da će ovaj energent nabavljati od drugih i računa na pomoć Brisela da joj isporuke ruskog gasa ne budu obustavljene i da će evropska diplomatija ubediti Rusiju da ne obustavi tranzit gasa kroz ukrajinske gasovode.

Ne treba zanemariti ni uticaj SAD, koje već godinama uporno Evropu pokušavaju da ubede da treba da odustane od ruskog gasa.

I, bez obzira, ili bolje reći, baš zbog toga što je u međuvremenu između Rusije i Nemačke izgrađen gasovod Severni tok 1 a sad se planira i Severni tok 2 lobiranja na međunarodnoj gasnoj sceni su sve aktivnija.

Ko će u tim kampanjama odneti konačnu pobedu teško je prognozirati ali, sasvim je sigurno da u ovom energetskom ratu ljubavi nema i da niko od svojih interesa neće odustati bez borbe ili adekvatne satisfakcije.

"Mislim da ćemo ga (projekat) konačno realizovati, bar prvi deo koji se odnosi na proširenje transportnih kapaciteta i povećanje isporuka domaćem turskom tržištu", rekao je Putin u današnjem intervjuu agenciji Blumberg, čiji su delovi objavljeni i na zvaničnoj internet stranici Kremlja, prenosi Tanjug.

Ruski predsednik je dodao da će ti kapaciteti, takođe, omogućiti snabdevanje Evrope gasom, ali da će te isporuke zavisiti od odluke Evropske komisije, prenosi Rojters.

Sporazum o izgradnji gasovoda Turski tok je postignut u decembru 2014. godine, nakon što se, zbog izostanka saglasnosti Bugarske, izjalovio projekat izgradnje gasovoda Južni tok.

Da su Rusi ozbiljni potvrđuju i reči ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je na Istočnom ekonomskom forumu danas, kako prenosi Sputnjik, najavio da bi „mapa puta“ projekta gasovoda Turski tok mogla da bude gotova u oktobru.

„A međudržavni sporazumi će biti potpisani nekoliko meseci nakon toga,” izjavio je Novak precizirajući da će „nekoliko meseci nakon dogovora „mape puta“ sporazum biti gotov.“

Novak je, odgovarajući na pitanje o rokovima pripreme i potpisivanja međudržavnih sporazuma o Turskom toku rekao da se „mapa puta” za realizaciju projekta za izgradnju infrastrukture gasovoda po dnu Crnog mora na teritoriji Turske nalazi se u fazi usaglašavanja. Ona je trenutno kod naših turskih partnera i mi čekamo njihov odgovor.“

Govoreći o vremenu završetka dogovora „mape puta“ Novak je rekao: „Zadatak je da se što pre dogovori… Zavisi od dve strane. Mi, naravno, očekujemo da će to biti u oktobru“.

Da podsetimo, prvobitnim planom je bilo predviđeno da četiri linije gasovoda Turski tok imaju kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Ali, generalni direktor Gasproma, Aleksej Miler izjavio je prošle jeseni da će se graditi samo dve linije, jer gasovod Severni tok 2 može da pokrije rastuću tražnju Evrope za gasom.

Nakon što su turske vojne snage oborile ruski vojni avion na sirijskoj granici, u novembru prošle godine, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je saopštio da su pregovori o izgradnji gasovoda Turski tok obustavljeni.

Putin u njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su se 9. avgusta o obnavljanju projekta Turski tok početkom avgusta ove godine na sastanku u Sankt Peterburgu, koji je usledio posle Erdoganovog izvinjenja ruskom predsedniku zbog obaranja ruskog aviona i pogibije pilota.

Usledio je niz izjava, pogotovo sa turske strane, da će Turski tok sigurno biti izgrađen a početkom ove nedelje saopšteno je iz  Gasproma da su na sastanku u Istambulu predsednik uprave ruske gasne kompanije, Aleksej Miler i ministar energetike i prirodnih resursa Turske Berat Albajrat dogovorili da se u najkraćem roku izdaju sve dozvole potrebne za početak realizacije Turskog toka.

„Na susretu je postignut dogovor o tome da se u najkraćem roku završe procedure izdavanja svih potrebnih dozvola za početak realizacije projekta Turski tok. Trgovinski pregovori o uslovima isporuke ruskog gasa Turskoj će se nastaviti”, navedeno je u saopštenju.

Zanimljivo je da se sve ovo zbiva uoči za 4. i 5. septembar u Varni (Bugarska) zakazanu konferenciju, koju bugarska vlada organizuje zajedno sa Evropskom komisijom, a na kojoj će predstavnici 17 gasnih korporacija iz sveta, među kojima će biti i Gazpromovi, razgovarati o ideji bugarskog premijera Bojka Borisova da se u ovoj zemlji izgradi gasni hab Balkan, od koga bi se ruski gas dostavljao  novom skraćenom varijantom gasovoda Južni tok.

U ruskim medijima se uveliko spekuliše koji od ova dva gasovoda ima veće šanse da zaživi i koji je bolje rešenje za Rusiju.

Sam Putin je po pitanju Južnog toka rekao: „Sada više nisu dovoljne samo namere. Potrebne su pravne garancije, i one moraju biti vrlo čvrste.”

Baveći se ovom temom i pozivajući se na eksperte Aleksej Losan za Rusku reč piše da oba projekta podrazumevaju veliki politički rizik, ali da Rusiji više odgovara Turski tok, s obzirom da se Evropska unija uporno pridržava Trećeg energetskog paketa. Sa druge strane, ta varijanta podrazumeva zavisnost kompanije Gazprom od turske strane.

„Ako se tranzit realizuje preko Turske, onda to podrazumeva prilično veliki rizik”, objasnio je za Rusku reč Sergej Hestanov, savetnik za makroekonomiju generalnog direktora brokerske kompanije Otkrыtie Broker.

Hestanov kaže da će, ukoliko se cevovod sprovede kroz Tursku, ona imati mogućnost da vrši politički pritisak na Rusiju kao što je sada slučaj sa Ukrajinom. Štaviše, turski gasni gigant Botas se već obratio međunarodnom arbitražnom sudu zahtevajući od Gasproma popust na gas.

Losan dalje ističe da Turska donosi odluke samostalno, za razliku od Bugarske, koja je prinuđena da ispunjava zahteve Evropske komisije.

„Ako Turska uđe u EU, onda neće biti moguće postići dogovor, jer je Evropska komisija već jednom blokirala izgradnju Južnog toka sa ogrankom prema Grčkoj i Bugarskoj”, rekao je za Rusku reč Georgij Vaščenko, šef uprave operacija na ruskom tržištu hartija od vrednosti investicione kompanije Fridom Finans.

Dodatni faktor rizika je i najavljena gradnja gasovoda Severni tok 2.

Pozivajući se na ruske eksperte Losan piše da u takvim okolnostima Turski i Južni tok mogu biti rizični, ne samo zbog političkih odluka, nego i zbog niske cene gasa. Ona je vezana za cenu nafte, a cena nafte je već duže vreme niska.

„Sadašnja ekonomija je takva da ne ide u prilog južnim gasovodima, jer je cena gasa na granici sa Nemačkom pre mesec dana bila na istorijskom minimumu i teško da će doći do onog maksimuma iz perioda kada su bili aktuelni ’tokovi’ kroz Crno more”, kaže za Rusku reč Ivan Kapitonov, docent Visoke škole korporativnog menadžmenta Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju. Po njegovim rečima, Južni i Turski tok su veoma skupi. Na primer, Turski tok je skoro dve milijarde evra skuplji od Severnog toka 2, koji je ovih godina aktivno razvijan.

Po rečima Sergeja Hestanova, postojeći gasovodi već sada imaju veliki višak kapaciteta.

„Ako ukrajinski tranzit bude funkcionisao kako treba, onda nema nikakve potrebe za izgradnjom novih gasovoda”, kaže Hestanov za Rusku reč zaključujući da sa gledišta ekonomije zasada postoji jedan dobar pravac, a to je izgradnja Severnog toka 2, koji će omogućiti da se izbegne tranzit preko Ukrajine.

Kapitonov smatra  da će pregovori o Južnom i Turskom  toku samo pojačati poziciju Rusije u pregovorima sa partnerima u Severnoj Evropi.

Da je u toku nova podela karata u ovom zamešateljstvu oko gasovoda vidi se i iz današnje izjave Aleksandra Novaka, koji je, govoreći na Istočnom ekonomskom forumu rekao: „Rusija je najveći igrač na energetskom tržištu i samim tim može da bude garant obezbeđivanja energetske bezbednosti ne samo ruskih potrošača, već i okolnih zemalja i zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, gde ćemo u perspektivi videti više stope rasta potrošnje energije.“

Ministarstvo energetike Rusije planira da na predstojećem sastanku sa potpredsednikom Evropske komisije za energetski savez Marošem Šefčovičem razgovara o nizu energetskih projekata, uključujući i gasovod Severni tok 2, rekao je novinarima ruski ministar energetike precizirajući: „U principu planiramo da razgovaramo o svim pitanjima koja se tiču energetike, električne energije, nafte i gasa, izgradnje infrastrukture gasovoda, Severnog toka 2, Turskog toka.“

Novak je, prema pisanju Sputnjika, ranije izjavio da bi sastanak sa Šefčovičem mogao da se održi krajem septembra ili početkom oktobra.

Sam Šefčovič je sa svoje strane najavio da želi da se sastane sa ministrima energetike Rusije i Ukrajine, kako bi saznao njihovo mišljenje o izgledima za trilateralne pregovore o isporukama gasa.

Tokom  decenije ovih gasnih igara Ukrajina, izgleda, još nije naučila kako da na najbolji način zaštiti svoje interese.

Jer, prestali su da kupuju gas od Gasproma krajem novembra 2015. godine i nabavljali ga u Evropskoj uniji. Sam ministar energetike Ukrajine Igor Nasalik priznao je da je evropski gas 45 dolara skuplji od ruskog.

Da li će Bugari i Turci biti pametniji videćemo.

A ono što je već sada jasno je da su zbog ovih gasnih nadmudrivanja mali igrači, poput Srbije, koja se još nada da će krak nekog južnog toka proći njenom teritorijom,  platili ceh kolateralne štete.