EU pokušava da otera Gasprom sa Balkana
Posle sabotiranja gasovoda „Južni tok” Evropska komisija predlaže balkanskim zemljama izgradnju novih gasovoda, kroz koje bi se Jugoistočna Evropa snabdevala azerbejdžanskim gasom. Eksperti, međutim, objašnjavaju da tog gasa faktički neće ni biti do 2025. godine, i da će Gasprom u okviru projekta „Turski tok” ipak moći da koristi kapacitete tih gasovoda, ukoliko budu izgrađeni.
Evropska komisija, koja je posle odustajanja od „Južnog toka“ bila prinuđena da hitno traži nove varijante za snabdevanje jugoistočne Evrope gasom, iznela je svoje prve predloge. Brisel predlaže da se Grčka, Bugarska i Srbija snabdevaju azerbejdžanskim gasom tako što će biti izgrađena dva interkonektora, a Mađarska i Slovenija tečnim prirodnim gasom sa budućeg terminala u Hrvatskoj. To može biti alternativa ruskom gasu, ali ga ne može u potpunosti zameniti. Naprotiv, nove cevovode može da iskoristi i Gasprom prilikom realizacije projekta gasovoda „Turski tok“.
Evropska komisija je izabrala četiri prioritetna gasovodna projekta na Balkanu pomoću kojih treba da se poveća pretakanje gasa između zemalja u regionu i da se smanji njihova zavisnost od Gasproma kao sadašnjeg jedinog snabdevača. Prošlog petka je održano drugo zasedanje Grupe za podizanje nivoa gasne povezanosti zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CESEC). To su bivše zemlje-učesnice projekta „Južni tok“ kojima su se na poziv Evropske komisije pridružili predstavnici Ukrajine, Moldavije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Strane su tokom poslednjih osam meseci razmatrale pitanje kako da osiguraju bezbednost isporuka gasa jugoistočnoj Evropi posle odustajanja od „Južnog toka“, i sada su predstavile prve konkretne rezultate.
Evropska komisija predlaže balkanskim zemljama dva nova izvora gasa. To je azerbejdžanski gas koji bi stizao gasovodom TAR (Trans Adriatic Pipeline) čija je izgradnja već počela, i tečni gas iz TNG-terminala u Hrvatskoj, čija se izgradnja predviđa.
Prema tome, Evropska komisija predlaže da se pre svega izgrade tri gasovoda-interkonektora: iz Grčke u Bugarsku i iz Bugarske u Srbiju (što će omogućiti da se u te zemlje isporučuje gas iz TAP), kao i sa Hrvatskog TNG-terminala u Mađarsku (kapaciteti su već delimično obezbeđeni) i Sloveniju. Bugarska i Srbija će zahvaljujući ovim merama dobiti alternativu za ruski gas, a u slučaju proširenja kapaciteta TNG-terminala u Grčkoj dobiće i pristup tržištu tečnog prirodnog gasa.
Ukrajina je prisustvovala na zasedanju i potpisala zajedničke dokumente, ali ona nije na prvom mestu u planovima Evropske komisije. Nijedan projekat koji podrazumeva izgradnju novih gasovoda u zapadnoj Ukrajini i korišćenje ukrajinskih podzemnih skladišta gasa nije stavljen na listu prioritetnih projekata. Evropska komisija je obećala pomoć u pokretanju fizičke reverzibilne isporuke gasa Ukrajini i Rumuniji i virtuelne iz Slovačke. Ona će na taj način „pružiti doprinos naporima ’Ukrtransgaza’ usmerenim na sklapanje direktnih sporazuma sa operaterima sistema za transport gasa Slovačke, Rumunije i Mađarske“, a specijalni pristup rešavanju ovog pitanja biće pripremljen do 30. septembra. Danas funkciju operatera ukrajinskih sistema za transport gasa na zapadnoj granici Ukrajine delimično realizuje „Gasprom эksport“, i to Kijevu onemogućava otvaranje virtuelne reverzibilne isporuke gasa.
Interkonektori koje je najavila Evropska komisija obezbeđuju bolju povezanost balkanskog gasnog tržišta, ali njihov kapacitet ipak nije dovoljan za potpuno odustajanje od uvoza ruskog gasa. Pored toga, potrebne količine alternativnog gasa zasada faktički ne postoje, jer od 10 milijardi kubnih metara gasa kroz gasovod TAP Grčka i Bugarska će dobiti po jednu milijardu kubnih metara (oko 40% i 35% sopstvene potrošnje), a sav preostali gas će odlaziti u Italiju. Azerbejdžan planira da posle 2025. godine poveća isporuke Evropi za još 10 milijardi kubnih metara, ali „Komersantovi” sagovornici u gasnoj industriji sumnjaju u mogućnosti Azerbejdžana da tako brzo industrijalizuje nepristupačna nalazišta na šelfu Kaspijskog mora. Što se tiče TNG-terminala u Hrvatskoj, o čijoj izgradnji se govori proteklih pet godina, zasada nije doneta investiciona odluka, jer investitori sumnjaju u isplativost tog projekta.
Evropska komisija obećava da će prioritetnim gasnim projektima „ključnu podršku“ pružiti Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i Evropska investiciona banka, i da će biti obezbeđen novac za njihovu realizaciju, ali nije poznata precizna struktura finansiranja – ona treba da bude pripremljena do kraja 2016. godine.
„Izgradnju interkonektora u jugoistočnoj Evropi treba svakako pozdraviti, ali za njihovo funkcionisanje su potrebni novi izvori gasa, kojih nema“, kaže Aleksej Grivač iz Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost. On, takođe, naglašava da takvi projekti imaju problema sa finansiranjem, jer se ne može garantovati njihova opterećenost ako nema potpisanih ugovora o isporuci gasa, a sa takvim garancijama se ne mogu obezbediti krediti. Po mišljenju ovog analitičara neke od tih projekata, konkretno interkonektore Grčka – Bugarska – Srbija, može koristiti Gasprom prilikom realizacije „Turskog toka“.
