Ateisti u SAD pokrenuli borbu za svoja prava

Ateisti u SAD počeli su da organizuju svoje manifestacije i da organizovano podržavaju sve one koji se izjašnjavaju kao ateisti. Pokrenuli su i svoj televizijski program. To je velika prekretnica u američkom javnom životu u kome je dosad retko ko smeo da se javno izjasni kao ateista, a glavni pokretači jesu sudenti i to najčešće afričkog porekla.

Emitovanje američkog tv-kanala Ateist TV (Atheist TV), namenjenog onima koji ne veruju u boga, otvorio je, kako javlja BBC, lider američkih ateista Dejvid (David) Silverman. Ukazao je da se o “nekim stvarima” mora govoriti otvoreno, iako je to možda nepoželjno i izaziva otpore, i istakao da ateisti nisu sami i da zaslužuju i moraju da imaju pravo na jednakost s drugima.

“To je jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu i u potpunosti podržavam sve one koji javno piznaju da su ateisti”, izjavio je Mark Hačer (Hatcher) iz organizacije Blek Ateist ov Amerika (Black Atheists of America).

Skup ateista: opnošaju gej manifestacije ali su slabije prihvaćeni

Plaše se javne osude i nasilja

Za mnoge je, međutim, i dalje veoma teško da priznaju da su ateisti.          

Džamila Bey (Bey) iz organizacije studenata-pristalica sekularizma (Secular Student Alliance), tvrdi da se mnogi od članova još nisu usudili da se javno izjasne kao ateisti, ili da dovedu u pitanje pripadnost religioznoj grupi njihovih roditelja. Boje se da bi zbog toga mogli biti isključeni iz društva ili da se nađu na meti nasilnika ukoliko bi se razglasilo da ne veruju u boga.

Prema Bejovoj, religioznost je postala sredstvo uključenja u zajednicu, posebno kada se radi o Amerikancima afričkog porekla i njihovoj borbi za građanska prava. Bio je to način kako da se svima saopšti sledeće: “Ja sam dobar hrišćanin pa biste zato morali dozvoliti mojoj deci da idu u školu sa belom decom. Isus nas sve voli podjednako”.

Lasan Dankej-Bangura (Dancay Bangura), koja je na čelu univerzitetske grupe ateističkih studenata, samo tužno uzdahne kada se seti kako je to bilo kada je majci rekao da je ateista.

“Jako je bila ljuta. Posle izvesnog vremena pomirila se s tim ali o tome više ne govorimo.” Ona priznaje da otac još uvek ne zna da je Lasan ateista. “Ne želim da razorim naš odnos”, objašnjava ona.

Ketlin Kempbel (Katelyn) Campbell) iz Zapadne Virdžinije je ateistikinja ali roditelji podržavaju njeno pravo slobodnog uverenja. Pre dve godine je, međutim, učestovala u jednom protestu protiv časova verounake u školi i podržala javno uvođenje časova seksualnog vaspitanja i obrazovanja.  Zbog toga se, kaže, i dan-danas oseća neprijatno kada se kreće u kvartu u kome živi jer ljudi odvraćaju pogled od nje i ignorišu je zbog toga.

O tome kako Amerikanci gledaju na one koji ne veruju u Boga govori emisija “Ateističko iskustvo” u kojoj su učestovali i gledaoci, javljajući se telefonom sa svojim mišljenjem. Jedan od gledalaca je ovo rekao moderatoru: “ Dakle, studirali ste da biste postali ministar, ali sada ne verujere u Boga. Vi ste Đavo”.

Miliji homoseksualci od ateista

U državi Ohajo organizovan je Sabor ateista. Tamo su se prodavale i majice na kojima je pisalo: “Godless Goddess” što znači „Bezbožna boginja“. U blizini prodajne tezge stajao je Endrju (Andrew) Seidel, pravi zastupnik organizacije Sloboda od religije (Freedom from Religion). Tvrdi da mnogi Amerikanci misle da nikad u životu nisu sreli nijednog atetistu. Razlog je, međutim, samo to što se mnogi ateisti boje da javno priznaju da su to.

Nedavno istraživanje Pju riserč centra (Pewn Research Centre) pokazalo je da bi Amerikanci dali prednost predsedniku-homoseksalcu, koji čak možda nikad nije imao nikakvu političku funkcije, nad ateistom. Jedno prethodno istraživanje ovog Instituta imalo je iznenađujući rtezultat – Amerikanci imaju manje poverenja u ateiste nego u siledžije.

Prema ovom Institutu, svega dva posto Amerikanaca su ateisti, a dve trećine njih su muškarci. U poslednje vreme se, ipak, menja struktura američkog društva. Naročito među mladim ljudima povećava se udeo onih koji sami sebe upisuju u kolonu “nereligiozan”. U SAD, međutim, i dalje u poređenju sa Evropom neuporedivo je veći udeo ljudi koji tvrde da im je religija veoma važna. Zato je ne samo moguće nego i neminovno to što među senatorima i kongresmenima nema nijednog ateiste. Kada će biti moguće da neki ateist dođe na na neku političku funkciju u ovoj zemlji sasvim je neizvesno, u svakom slučaju radi se o budućnosti koja nije nimalo bliska...