Crne kraljice terorizma u Rusiji
Šta pokreće mlade žene koje veruju da njihov život ne zaslužuje ništa bolje, već da bude prinet na žrtvu fanatično objašnjavanim ciljevima?
(foto, čečenska šahidka ili crna udovica - žena samoubica)
Nekoliko trenutaka pošto je mlada žena u crnini u Volgogradu ušla u jedan gradski autobus, odjeknula je eksplozija čije su žrtve, ne manje od šest poginulih osoba, povećale crni saldo na ovaj način ubijenih gradjana Rusije na 780 – od 2000. godine do oktobra 2013. Prosečno, šezdeset nedužno ubijenih osoba godišnje. Međutim, to nije bio kraj, pokazalo se. Pred samu Novu godinu, 29. decembra na ulazu u železničku stanicu i 30. decembra u gradskom trolejbusu, u istom gradu, napadima na građane samoubicama taj ruski teški bilans povećan je za još 34 fatalne žrtve, uz više od sto ranjenih samo tada.
Volgograd je krupnim slovima upisan u poprišta terorističkog napada na Rusiju. Pre njega, prethodili su napadi s velikim brojem žrtava u Moskvi, u pozorištu Dubrovka, i u školi u Beslanu, u Dagestanu. U Beslanu su, na stotine, beskrupulozno poubijana deca.
Zašto žene postaju ubice
Zajednička odlika svih tih terorističkih poduhvata je pojedinost da su se njihovi organizatori oslonili na samoubice žene, i to po pravilu mlade osobe, regrutovane da na taj način izvrše zločin. Pretnja daljim terorističkim napadima dovela je sada u stanje pune gotovosti celu rusku bezbednost. Ne samo zbog opšte opasnosti od terorizma po zemlju, nego posebno zbog opasnosti po zimske olimpijske igre u Sočiju, koje samo što nisu počele. Koliki značaj je tome posvećen mogao bi dobro ilustrovati podatak da se Moskva nije odrekla ni pomoći zapadnih bezbednosnih službi, američke i britanske.
Međutim – ko su te mlade žene koje veruju da njihov život ne zaslužuje ništa bolje, već da bude prinet na žrtvu fanatično objašnjavanim ciljevima? Krajnji odgovor na takvo pitanje još ne postoji. A ni na pojedina druga – na primer, o neuskladivosti ženskog osećanja prema detetu i samoubistva u terorističkom činu čije su žrtve 331 dete, sva do jednog polaznici škole u Beslanu. Zar je žensko srce sklono takvom delu?
Rima Fahiri, jedna od vođa Hezbolaha: "Spisak žena koje žele da izvrše samoubilačke napade u hezbolahu je dug kao i muškaraca"
Očigledno je da će se nad tim dugo udubljivati i psiholozi i sociolozi, jer ne može se olako poverovati da je po sredi verski fanatizam izvršiteljki. U potrazi za objašnjenjima kojih još nema, uočene su u međuvremenu ipak pojedinosti koje bi eventualno mogle pomoći da se do nekih objašnjenja dođe kasnije. Jedna se tiče Čečenije. U njoj su vođena dva rata za otcepljenje, što je bio okvir terorizmu u Rusiji, ali je kasnije stabilizovana uz pomoć Ramzana Kadirova, svojevremeno jednog od pobunjenika. Kadirov je s predsednikom Vladimirom Putinom postigao sporazum o miru. Samo njih dvojica bi mogli posvedočiti o čemu su se (nasamo) potanko sporazumeli – tek, prilike u Čečeniji stabilizovale su se nadalje, na način kako je to izveo Kadirov, svojevremeno i sam u ustanku protiv Moskve.
Dagestan, poreklo samoubica
Jedna od povoljnih posledica – iz Čečenije ne pristižu ni samoubice. Onemogućeni u Čečeniji, teroristi su pod svoje uzeli susedni Dagestan, koristeći međuplemensku šarolikost i osetljive međusobne odnose različitih etničkih grupa. Unutrašnje dagestanske delikatnosti takvog stanja čine da je za tu republiku Kremlju teško ili nemogućno da pronađe “još jednog Kadirova”.
Drži se da iz Dagestana terorizmom u Rusiji komanduje Doku Umarov. Umarov je taj koji trenutno zapoveda jedinicom “šahidki”, žena samoubica za stvar pobede “kalifista”. Tako nazivaju pristalice stvaranja “velikog kavkaskog kalifata”, u čemu je srž ideološke propovodi “ruskog Bin Ladena”, kako uz ostalo krste Umarova.
Doku Umarov, "ruski Bin Laden"
U žargonu zapadne štampe, “šahidke” su prozvane “crnim udovicama”, na osnovu boje prekrivača kojim su kao muslimanke sakrivene od pogleda u prolazu, i fakta da i jesu udovice. Njihovi muževi su obično žrtve teroristički vođenog rata koji je u toku. Onih koji su poginuli na strani Umarova. Ali, iz kojih razloga udovice ubijaju i druge i sebe, iz osvete zbog ubijenog bračnog druga? Takav motiv postoji. Ipak, znalci tradicije i lokalnih običaja na Kavkazu primarno ukazuju na okolnost da udovici tako poginulog muškarca nema opstanka posle smrti muža. Nigde više nije dobrodošla, ni u svojoj, a kako tek u muževljevoj familiji. Dobrodošla je samo u odredu terorista koji se, psihološki i tehnički obučava za samoubistvo.
Žena samoubica i muški pomoćnik
Žene polaze na zadatak, na aerodrom, na železničku stanicu, među putnike autobusa, tamo gde ima mnogo ljudi i gde će krvavi učinak njihove samožrtve biti najveći – opasane eksplozivom. Detonator “žive bombe” im je na dohvat prstiju. Naučene su kako da ga aktiviraju. Ima, međutim, navoda da često pritisak na detonator i nije njihov, već muškarca koji je na takvom zadatku u stopu za njima, pa uvek samoubica i sam. Navodno, kada je žena-samoubica u školi u Beslanu komentarisala da je škola puna dece, muškarac je odmah aktivirao detonator eksploziva oko njenog tela. Mogućno je da je intervencija “pomoćnika u samoubistvu” osiguranje organizatora u slučaju lične neodlučnosti kavkasnih nesrećnica.
