Prekipelo nezadovoljstvo putnika zbog čekanja na ulazu u SAD
Sve duže se čeka, retko ispod dva sata, putnici gube strpljenje i veze za nastavak letova, a 43 procenata njih koji su proveli odmor u SAD kaže da će preporučiti prijateljima da nikako tamo ne idu
(foto, uobičajena slika na severnoameričkim aerodromima)
SAD sve više zagorčavaju život putnicima sve neprijatnijim i dužim kontrolama na ulasku u zemlju. Deo toga je verovatno opravdan zbog pojačanih mera protiv terorizma ali se većini putnika čini, i to s pravom, da iza toga stoji slaba organizacija i uopšte tzv ljudski faktor, a na prvom mestu - potpuni nemar prema njima.
Nezadovoljstvo putnika je otišlo toliko daleko da se, prema istraživanju Udruženja putničkih agencija JuEs Travel Asosiješn (U.S.Travel Assosiation), 93,9 posto putnika oseća frustriranim zbog dugih čekanja u redovima, a 43 posto od onih koji su bili na odmoru u SAD preporučiće svojim bližnjim i prijateljima da tamo ne idu. Od onih koji su u SAD bili na službenom putu, čak dve trećine njih tvrdi da se tamo neće vratiti bar pet godina. Mnogi su naveli da su zbog dugih čekanja imali problem da stignu na let koji se nadovezivao na onaj kojim su stigli, ili čak da su zakasnili na taj drugi let. Anketa je, inače, sprovedena na reprezentivnom uzorku od oko 1.400 putnika raznih nacionalnosti – Britanaca, Nemaca, Francuza, Kineza, Japanaca, Brazilaca...
Kada bi se radilo o Iranu, NDR Koreji... i drugim, sličnim, zatvorenim, nedemokratskim zemljama uznemirujuće duga čekanja i kontrole bi se mogli razumeti? Ali, radi se o zemlji koja sebe smatra perjanicom demokratije, otvorenosti, tehničke razvijenosti i efikasnosti...
Osim dugih čekanja, koja često prelaze i dva sata, putnici su u anketi ukazali na spor i nemarni rad personala, kao i na njihovo veoma slabo poznavanje drugih jezika. Upozoravajući šta se može dogoditi ako se nastavi sadašnja tortura putnika na ulasku u SAD, ovo udruženje naglašava da kada bi njihovoj zemlji leđa okrenulo toliko turista koliko se najavljuje u istraživanju, to bi za ekonomiju SAD značilo godišnji gubitak od 95 milijardi dolara.
Odgovornim za ovakvu situaciju na graničnim prelazima, 83 posto putnika smatra vladu u Vašingtonu, koja bi proceduru morala uoprostiti i smanjiti, povećati broj službenika, njihovu kvalifikovanost... Udruženje agencija zato kao glavni zahtev u ime putnika, ističe kvalifikovan personal i svođenje čekanje na najviše pola sata.
No, o toga verovatno nema ništa, jer federalne uprave tek čeka teška kura štednje i smanjivanje svih troškova, tako da stanje na graničnim prelazima može biti još gore. Drugim rečima, ubuduće će na šalterima na graničnim prelazima na aerodromima, verovatno, biti još manje službenika nego dosad tako da će redovi i čekanja biti još duži. Nedavno je, na primer, donet propis kojim se mesečno radno vreme dispečera letova smanjuje za dva dana što će sigurno uticati na usporovanje procedura na aerodromima.
Nemački list Velt (Welt) piše da je nedavno šef Nadzornog odbora Lufthanse gotovo podivljao od besa kada se na ulazu u SAD našao u redu putnika dugom više od sto metara i čekao više od dva sata. Na to se požalio američkom dnevniku JuEs Tudej (U.S.Today), kao i da mu nije priznata specijalna propusnica koja visokim funkcionerima u avio-kompanijama omogućava prolazak kroz kontrolu preko reda. Rekao je da to s redovima postaje nepodnošljivo, ali nije otkrio šta namerava da uradi. Njegova supruga je to rešila od pre dve godine – iz principa više ne putuje u SAD.
