Lenjinov mauzolej mora na generalnu rekonstrukciju
Rekonstrukcija zdanja, koje je u veoma lošem stanju, obaviće se ispod ogromnog šatora tokom prva četiri meseca naredne godine
(foto, Lennjinov mauzolej)
Po prvi put tokom više od osam decenija otkad je sagrađen, Lenjinov mauzolej u centru Moskve proći će kroz generalnu rekosntrukciju. Razlog tome jeste, prema ruskoj štampi, katastrofalno loše stanje ovog kontroverznog spomenika kontroverznom vođi Oktobarske revolucije koja je u prvoj polovini 20. veka promenila tok svetske istorije.
Mauzolej je uz zidove Kremlja na Crvenom trgu podignut na mestu nekadašnjeg prokopa koji je posle rata 1812. zasipan. U poslednje vreme pokrenula se nasipana zemlja ispod zdanja od crvenog granita koje se zbog toga nakrenulo u stranu. Zgrada prokišnjava, slova natpisa Lenjin iznad glavnog ulaza su se otkačila, preti opasnost da otpadnu unutrašnji slojevi zidova....
Rekonstrukcija bi bila ubrzana i trajala bi četiri meseca, posle čega bi mauzolej bio ponovo otvoren 30. aprila iduće godine, kako piše Moksovski komsomolec. Za vreme radova, mauzolej će biti pokriven ogromnim šatorom u koji će se ubacivati topli vazduh kako bi se radovi mogli izvoditi tokom zime. Za vreme rekonstrukcije, mumija Vladimira Iliča Uljanova, poznatijeg pod revolucionarnim nadimkom Lenjin, ostaće na svom mestu.
Od raspada SSSR-a, čiji je glavni osnivač bio upravo Lenjin, traju rasprave o sudbini posmrtnih ostataka boljševičkog vođe. Oni koji se zalažu za rušenje mauzoleja i normalni pogreb, tj pokopavanje Lenjina, ostaju i dalje u manjini. Za pripadnika suprotnog tabora smatra se i predsednik Vladimir Putin čiji je portparol nedavno izjavio da pitanje odstranjenja Lenjinovih posmrtnih ostataka nije na dnevnom redu.
Posle smrti 1924. telo Lenjina je bilo balsamovano i najpre izloženo u drvenom mauzoleju koji je kasnije zamenilo kameno zdanje. Tu mu je osam godina društvo pravila mumija Staljina koja je odstranjena 1961. kada je kulminirala destaljinizacija, odnosno kritika politike i zločina Josifa Visarionoviča Džugašvilija, kako je glasilo građansko ime Staljina. Lenjinovo telo je bilo izvan mauzoleja samo tokom II svetskog rata kada je iz bojazni od nemačkog bombardovanja evakusaino iz Moskve.
Konzervacija njegovog tela je vremenom postala unikatni eksperiment u balsamovanju; neki stručnjaci tvrde da je Lenjinovo telo u tako dobrom stanju da može biti izloženo još nekoliko stotina godina.
