Ljudi postupno zaglupljuju u poslednjih oko 3.000 godina

Prosečna intelegencija ljudi postupno slabi, tvrdi američki biolog – specijalist za razvoj ljudske vrste, Džerald Krabtri (Gerald Crabtree)

U studiji, objavljenoj u časopisu Trendovi u genetici (Trends in genetica), on tu tvrdnju obrazlaže time da su za ljude, dok su još nomadski živeli u manjim grupama i lutali u divljini, baveći se lovom i skupljanjem plodova, intelektualne sposobnosti bile od odlučujućeg značaja za preživljavanje pojedinca.

S druge strane, od početaka zemljoradnje i života na jednom stalnom mestu i u većim grupama, inteligencija postaje manje važna za preživljavanje pojedinca, dodaje ovaj biolog s poznatog Stanfordskog univerziteta.

Ljudska inteligencija zavisi od dve do pet hiljada gena koji su, prema ovoj studiji, skloni mutacijama. Krabtri procenjuje da čovečanstvo u poslednje tri hiljade godina tj tokom poslednjih oko 120 generacija postupno “zaglupljava”. Drugim rečima, ovaj naučnik tvrdi da kad bi nam u posetu mogao doći neki žitelj antičke Grčke od pre oko tri hiljade godina, pokazao bi se da sa intelegencijom bolje stoji od nas tj pokazivao bi mnogo više ideja kako nešto da reši i imao bi bolje pamćenje.

Krabtri tvrdi da ko u toj, dosta dalekoj prošlosti, nije umeo dobro da koristi svoj mozak, ne bi uspeo da nađe dovoljno hrane i da se zaštiti od opasnih zveri. Drugim rečima, preživljavali smo samo ti koji su bili pametniji. To pravilo je važilo apsolutno do početka zemljoradnje kada su ljudi počeli živeti u većim grupama i kada, zahvaljući pojavi morala i solidarnosti šansu da prežive dobijaju i slabiji tj gluplji pojedinci.

U novim uslovima dobija na značaju za preživljavanje - više nego inteligencija - sposobnost odbrane od raznih bolesti.

Ova nova teorija protivreči dosadašnjim studijama prema kojima su merenja pokazala da od početka 20 veka u svakoj od generacija raste prosečni koeficijent intelegencije ljudi.