Zamor međunemačke solidarnosti

Zašto su preskakali zid? Nije bilo potrebe da to čine. “Šta je to bilo kriminalno u vezi sa Istočnom Nemačkom?”, pita se Margot Honeker, još uvek  tvrdokorno komunistički nastrojena udovica Eriha Honekera – lidera DDR, pod čijim staranjem je 1961. građen Berlinski zid (http://www.dw.de/dw/article/0,,15857452,00.html).

Zid je trebalo da spreči prebeg Nemaca na Zapad, iz sovjetski kontrolisanog komunističkog, u kapitalistički Berlin. Ali, ideja o njemu, zatim očaj onih koji su ipak pokušavali da beže i ginuli, žica, straže, policijski psi – sve to, učinilo je da Berlinski zid izraste u simbol celog hladnog rata, a ne samo prisilne podeljenosti Nemačke.

Rušenje Zida (9. novembra 1989.) najavilo je u tom smislu i propast istočnog bloka i kraj Sovjetskog Saveza (31. decembra 1991.) – ali i kraj Eriha Honekera, omraženog šefa DDR.

Umro je u Čileu (1994.), u dobrovoljnom egzilu, gde se nastanio pošto mu je u Nemačkoj suđeno. (Oslobođen je kazne zbog neposredno predstojećeg fatalnog ishoda, izazvanog bolešću.)

Margot Honeker (84), više od dvadeset godina nije pristajala da bude intervjuisana. A onda je prekinula ćutanje, da jednom knjigom, o masovnom obrazovanju naroda u vreme nemačkog komunizma, i izjavama tim povodom, kaže da se kao sledbenik svoje ideje ni malo nije predomislila. Da, u komunizmu je bilo bolje!

Rur, Grčka u Nemačkoj

Tvrdokornost Margot Honeker ogorčila je Nemce. Posebno one koji su živeli u nemačkom komunizmu, kaže se u vesti o autoru i knjizi. Međutim, ima verovatno i onih koji su ogorčeni izabranim trenutkom da se knjiga objavi, takođe. Slučajno ili ne, knjiga “drugarice Honeker” i propratni cinizam autora ( “Zašto su preskakali zid? Nije bilo potrebe...” ) slede baš kada i određeni, upravo uočeni zamor solidarnosti – Nemaca na zapadu zemlje sa Nemcima bivše DDR.  

Reč je o finansijskoj pomoći opština bivše Zapadne Nemačke siromašnim zemljacima na istoku, motivisanoj željom da im se unaprede životni uslovi. Novac je namenjen prvenstveno infrastrukturi, remontu šina i popravci ulica, uz ideju da će poboljšani životni uslovi odvratiti istočne Nemce od razmišljanja o “bekstvu na zapad”.

Dotacija je predviđena tzv. paktom solidarnosti, iz 1995. ali 2004. pobuđena podacima o značajno slabijim ekonomskim rezultatima bivše Istočne Nemačke u odnosu na zapad zemlje, vlada Nemačke i regionalne vlasti saglasile su se da se pakt solidarnosti produži, do 2019. Finansijski efekat prolongiranja – 156 milijardi evra!

Deset milijardi evra dodatnih dacija za nemačke gradove i okruge svake godine, uključujući i “krizne”. Kriza u EU i kriza u Nemačkoj nisu fenomen identičnih odlika. U krizi, Nemačka nije zaustavljena, nije stala. Usporen je u prvom trenutku njen tempo, ali poslednja statistika kaže da se mašina Nemačke vraća na brzi kolosek. Izvoz u februaru dosegao je vrednost 119,4 milijarde dolara – osam i po odsto više u odnosu na vrednost izvoza godinu dana ranije, upravo je saopštila nemačka statistika (www.dw.de/dw/article/0,,15869427,00.html). Ali podatak da su ljudi najvećma siti, malo vredi onome jednom koji je gladan. U štampi, Rurska oblast upoređena je s Grčkom, unutar još uvek prosperitetne (nekada Zapadne) Nemačke.       

Rur, koji je ugljem i čelikom izgradio srce industrijske mašine, ako je reč o lokalnim zajednicama, grca u dugovima, čak i kada mašina radi. Gradovi Oberhausen i Dortmund dužni su po dve milijarde evra svaki (http://www.dw.de/dw/article/0,,15837300,00.html).

“Doslovno ne znamo šta da učinimo”, citiran je za Radio DW gradonaelnik Oberhausena Klaus Veling. Nezaposlenost doseže dvadeset odsto, trostruko u odnosu na prosečnu u Nemačkoj.

Valtrop, varoš od oko trideset hiljada ljudi, “u rupi” je za 164 miliona evra – za dva jednogodišnja budžeta. Prodat gradski bazen, prodati tereni za sport, građani lišeni mogućnosti da decu odvedu na plivanje. Zatvaraju se pozorišta... Gradski prvaci Dortmunda, Oberhausena i drugi, pokrenuli su pitanje obustave uplata “solidarnosti” – zahtevaju da se obaveze sporazuma, produžene do 2019, privedu kraju odmah. Otišlo se predaleko, citirani su neki od njih.

“To je novac za kojim se u oblastima na zapadu vapije”, komentarisao je gradski menadzer Dortmunda. Sistem pakta solidarnosti je “apsurdan”, rekao je – zaduživati se da bi se uplatilo u ime solidarnosti. “Za nas, pakt ne ističe 2019. Decenijama ćemo otplaćivati te zajmove”, komentarisao je.

Pitanje “dostojno gnušanja”

Zavirivanje u tuđe materijalno stanje je gest krajnje delikatan, čak i u politici obično lišenoj skrupula. U međunemačkom slučaju, oni koji su čak i u sopstvenim materijalnim nevoljama dužni da uplaćuju “solidarnost”, imali su utisak da korisnici fondova, ne samo da nisu u istovetnoj stisci – nego im još i preliva.

Primer za to pronađen je u slučaju Jene, grada sa snažnom naukom, istraživanjima i srednje krupnim “biznisom”.

Jena prognozira da će se grad do 2025. osloboditi dugova. Za razliku od Dortmunda, koji će ih zbog “solidarnosti” grbačiti decenijama.

“Nama pakt solidarnosti zaista nije potreban”, priznao je i sam tu činjenicu šef gradske kase u Jeni. Međutim, bivša istočna Nemačka nije ono što je Jena.

Pokret “anti-solidarnosti” uznemirio je političare, čak i kada su izgledi da se zahtev artikuliše i dospe pred parlament ništavni. Ministar finansija Šojble odmah je odbacio ideju da se paktu solidarnosti odsvira rani kraj. Brojni lokalni izvršni funkcioneri horski su uzvratili da je kampanja prezaduženih gradova na zapadu “dostojna gnušanja”. Reklo bi se, svima je jasno zbog čega – dotiče se ljuta rana socijalne neravnopravnosti bivše DDR.

Posle 1990, ekonomske razlike dva regiona veće su nego što su bile. Na istoku, nezaposlenost dvostruka u odnosu na onu na zapadu zemlje. Primanja u oblasti između Baltika i Češke 15 odsto niža nego primanja u Hamburgu i Minhenu.  

U anketama, “približno dve trećine ljudi koji žive u istočnoj Nemačkoj redovno prigovara zbog osećanja društvene nepravde”, “čak 42 odsto ih se oseća i dalje građanima drugog reda”. Iz istočne Nemačke je kancelar gospođa Merkel – ali ni jedan ministar u njenom vladinom kabinetu. Identična “kadrovska slika” tipična je za nemački biznis, gde na čelu 30 top kompanija nema jednog vodećeg šefa sa istoka, ni u medijima  (http://www.dw.de/dw/article/0,,15828206,00.html). Jednostavno, elita Nemačke su Nemci Nemačke zapada. Dvadeset godina posle ujedinjenja Nemačka je država dve Nemačke, jakog zapada i marginalizovane pokrajine. Možda je u toj pojedinosti motiv Margot Honeker, spisateljice inspirisane da pita “zašto su preskakali zid?”