ZAŠTO KASTRO IMA ŠESTORO DECE?

Doajen medju svetskim dikatorima, šef kubanske revolucije Fidel Kastro je posejao seme revolucije u Latinskoj Americi ali je bio dosta uspešan i sa semenom ljudske vrste – prema oficijelnim statistikama, ima šestoro dece (svi su sinovi, da su živi i zdravi, najstariji se zove Fidel odnosno Fidelito, svima ostalima, od druge žene, imena počinju na A). Veliki broj dece medju dikatorima i autokratima nije izuzetak, na protiv, pre bi se reklo da je pravilo....

U ekonomskoj studiji pod naslovom „Zašto nedemokratski vodje imaju više dece?“ ovim fenomenom se bave dva američka istraživača – Dastin Beket i Gregori D.Hes (prvi je član Saveta guvernera FED, tj američke centralne banke) Sakupili su i izučili podatke iz čak 221 zemlje sveta. Ispalo je da nedemokratski lideri imaju u proseku 1,5 do 2,5 deteta više nego lideri u demokratski biranim garniturama. Pri tome prosečno na jednog lidera dolazi 3,4 dece, od toga 1,8 sinova. Uzimano je u obzir i da li su u pitanju monarhije.

Poznato je da od vrste političkog režima dosta zavisi ekonomska snaga i razvoj zemlje. Za političke lidere je zato po definiciji važno „preživeti“ - ostati na funkciji, odnosno održati onaj režim u kome su oni lideri. U demokratskim zemljama čelni političari se smenjuje u kratkim, redovnim, zakonom ograničenim intervalima, tako da je u poslednjih 200 godina prosečno doba na funkciji iznosilo nešto manje od šest godina.

Nasuprot tome, autokratski vladari su na funkciji bili u proseku 21 godinu! Deca u takvom slučaju, prema zaključke ove studije, dobijaju na značaju kao nekakav transmisioni mehanizam koji omogućava predaju moći sukscesoru koji je sa autokratom povezan onom najizrazitijom vezom – krvnom.

Što više dece diktator ili autokrata ima, tim više se snižava očekivani rizik neuspeha pri predavanju žezla moći nasledniku. Uspeh u generacijskom osveženju omogućava vladajućoj dinastiji ili porodici da dobije „rentu u vladanju“ – ekonomske i druge koristi iz svog visokog položaja. Porodično poverenje i briga mogu poboljašavati imidž nedemokarstkih vladalaca iako je to, može se reći, njihova prirodnija crta. Jer, veliki broj dece koju imaju nije izraz nekakakvog altruizma, više je plod ekonomske kalkulacije - renta iz vladanja je mnogo viša od troškova radjanja i podizanja brojnog potomstva.

Egocentrični i egoistični diktatori decu vide kao sredstvo za održanje „svoje krvi“ na vlasti i u moći onda kada oni sami to više ne budu mogli. Što više dece, to je veća renta iz vladanja koju vladalac i u budućnosti „cedi“ iz stanovništva.