VAŠAR ZA DUŠU I ZA PARE

Sviraj – sviraj, pa i za pojas zadeni“, kaže srpska narodna poslovica. U Guči se ovog 50-og, jubilarnog saborovanja sviralo duže nego decenijama ranije, pa kraj dođe i ovom poselu.

Trube i samouki trubači, koji su sami sebe proslavili, uspevši da od narodne svetkovine naprave jedan od najvećih festivala na planeti, utihnuli su u Guči - do narednog avgusta. Uveseljavajući možda i milion posetilaca Guče, trubači su ovih dana pokazali da ih vreme nije pregazilo. Naprotiv. U eri kompjuterske muzike i digitalizacije, muziciranje iz srca i duše pobeđuje konkurenciju dostignuća savremene civilizacije. Možda je pretenciozno reći da im nije dorastao nijedan moderni festival u Evropi ali, malo ko se sa Gučom može takmičiti u dertu, izdržljivosti učesnika i svojevrsnoj originalnosti jer, ni tropske vrućine nisu uspele da promene standardni jelovnik: jagnjeće, ređe praseće pečenje i svadbarski kupus. Guča je svakako kulturni događaj, ne samo Srbije već Evrope i sveta.

Sećanje na prvog pobednika trubačkog sabora

„Srpski brend“ - reći će neki. „Vašar“ – tvrde drugi, spremni da kritikuju ono što se iza smotre trubača i nadmetanja truba nije dalo sakriti, i pored međunarodnog učešća i tolikog oduševljenja mnogih koji su i s drugih meridijana došli u Dragačevo da se poklone toj limenoj svirali. Dobre vibracije opštenarodnog veselja nisu uspeli da pokvare ni oni koji na saboru nisu imali mere, već su se ponašali kao na paradi pijanstva. Nije to uspelo ni trgovcima, koji su narodone rukotvorine „nafilovali“ ponudom jeftinih kineskih „suvenira“, tako da je kič ozbiljno zapretio originalnosti.

Guču je londonski „Gardijan” lane proglasio „najluđom žurkom u Evropi”. Prvog dana ovogodišnjeg saborovanja, 13. avgusta na ulasku u Guču otkriven je spomenik pobedniku prvog sabora trubača Desimiru Perišiču. U centru varoši otvoren je i Muzej trube, sa nizom eksponata koji svedoče o životu i običajima naroda tog kraja i o trubačkim nadmetanjima.

Da je Sabor trubača kulturni događaj spoznali su u mnogim firmama koje su i posle privatizacije, sa novim, često inostranim vlasnicima, nastavile da sponzorišu ovu manifestaciju. Tako je i Naftna industrija Srbije AD i ove godine ostala strateški partner Sabora trubača u Guči, kako kažu, jedinstvenog takmičenja narodnih trubačkih orkestara i promociji nacionalne baštine i identiteta. U sklopu svog korporativnog programa „Kultura bez granica“, NIS je podržao ovaj već dokazani brend i dao podršku ovoj poznatoj manifestaciji narodnog stvaralaštva u Srbiji. Istovremeno je lokalnoj vlasti pomogao da organizacijom ovog višednevnog spektakla doprinese razvoj zajednice.

„Koridori su koridori, ali Srbija je Guča i Guča je Srbija. Guča i Dragačevo jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije", rekao je i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije otvarajući 50. sabor trubača.

Tokom deset saborskih dana nadmetali su se domaći sa trubačima sa svih kontinenata. U takmičenju za „Prvu trubu sveta” pobedio je Dejan Petrović (25) a orkestar Ekrema Mamutovića (28) iz Vranja za najbolji na planeti.

A kad trube utihnu ostaće Guča - varošica sa oko dve hiljade duša. Slobodan Jolović, domaćin Sabora i predsednik opštine Lučani, iskreno kaže da je ova turistička manifestacija ograničenog trajanja i da, kad ona prođe, Guča ostaje kao pusto ostrvo. Malo ko je se tada seti. A mogla bi biti turistička destinacija.

„Da nije te manifestacije mi bismo bili jedna opština u unutrašnjosti koju malo ko primećuje, drag, ostavljen i zaboravljen zavičaj odbeglima s ovog područja. Veličina priredbe upravo je u tome što, na jednoj strani, našu zemlju svetu prikazuje u najboljem svetlu, a na drugoj je jednostavno primorala Vladu Srbije da ulaže u ovaj kraj. Možda je primer za to deo puta između Čačka i Guče od Karaule do Živkovića mosta, u dužini od sedam kilometara. On prolazi slabo naseljenim delom opštine i nikada ne bi bio sagrađen da nije Sabora”, kaže Jolović.