U SLAVU NAJDUŽEG DANA
Neki pripadaju druidskoj religiji i za njih je Stounhendž hram, drugi ga doživljavaju kao mesto svojih predaka, neki traže spokojstvo a neki dolaze prosto da pozdrave smenu godišnjih doba
Hiljade neodruida i naprosto radoznalaca pohrlile su prošle noći ka Stounhendžu, udarajući po bubnjevima, pevajući i igrajući, da bi jutros dočekale rađanje najdužeg dana u godini.
Tajanstveni praistorijski monument od stena u južnoj Engleskoj odavno je mesto godišnjeg celonoćnog obeležavanja - ili religiozne ceremonije - početka leta na severnoj hemisferi Zemlje.
"Atmosfera je bila veličanstvena, a gde drugde biste poželeli da budete u svitanje prvog dana leta", rekao je Piter Karson iz Engleske baštine koja se brine o Stounhendžu.
Blicevi se sevali oko kamenih spomenika tokom cele noći, sve dok se u cik zore kroz oblake nisu pojavili prvi snopovi zraka svetlosti. Tada je oko 35.000 ljudi, mnogi od njih umotani u ćebad, mrmorenjem odalo poštu izlasku Sunca, iz raznih razloga.
"Neki pripadaju druidskoj religiji i za njih je Stounhendž hram, drugi ga doživljavaju kao mesto svojih predaka, neki traži spokojstvo a neki dolaze prosto da pozdrave smenu godišnjih doba", kazao je arheolog Dejv Bačelor.
Stounhendž se nalazi na visoravni Solzberi oko 130 kilometara jugozapadno od Londona i jedna je od najpopularnijih turistièkih atrakcija u Velikoj Britaniji. Godišnje ga poseti više od 750.000 ljudi. Izgrađen je u fazama od 3000. do 1600. godine pre Nove ere i ostaje misterioznog porekla i namene. Neki misle da je reč o groblju, jer je oko monumenta 350 humki. Drugi smatraju da je proizvod razvijene kulture obožavalaca Sunca, sposobnih da pomeraju gigantske kamene
strukture od po nekoliko tona čak od planinskog lanca Preseli u Velsu, udaljenog bezmalo 250 kilometara. Za treće je reč o astronomskom kalendaru...
Trgovac antikvitetima Frenk Samers (43) stvar objašnjava jednostavno verom druida, da u Stounhedž dolaze da bi odali poštu precima.
"To je najčudesnije mesto na planeti. Kad iznutra taknete taj kamen, osetite toplinu kao da dotičete drvo, a ne stenu. To je istinita ljubav, nepatvorena, osećate kao da vas zove sebi", kaže Samers.
Bačelor, naravno, ima prozaičnije objašnjenje, ali je i ono zanimljivo: "Izgrađen je tako davno da nema zapisa zašto je monument podignut. Takvu vrstu građe mi nemamo, pa kad dođe do opisivanja savremenih razloga, sve zavisi od tačke gledišta... to je čarobno".
Za policiju, međutim, to nije uvek fascinacija. Ona je 1984. morala da zatvori Stounhendž za posete zbog sukoba sa - pijancima.
Posetioci poziraju policajcu u rano nedeljno jutro
Potpuno otvoren za posete monument je ponovo postao tek 2000. i otad su proslave nadjužeg dana u godini uglavnom mirne. Engleska baština je tada zavela propis: notorni ljubitelji kapljice na Stounhendž mogu doneti samo po četiri konzerve piva ili bocu vina.
