ŠPANIJA JE TOLERANTNA PREMA ROMIMA
Još negde se mogu sresti srećni Cigani...
Dok susedna Francuska proteruje balkanske Rome, Španija nema, bar zasad (i nema ih na vidiku), problema s Romina, ni s nomadima, ni s onim s trajnim prebivalištem. A zašto je to tako, pokušao da je odgovori nedeljnik Time.
Fotograf Antonio Moreno je jedan od 40 hiljada Roma koji žive u pedgradjima Madrida. Nema osećaj da je diskriminisan na bilo koji način. „Putovao sam po Francuskoj, Češkoj, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj...i mogu potvrditi da zaista u našoj zemlji osećam mnogo manje rasizma“, rekao je on ovom nedeljniku. Ne pamti, dodaje, da bi se ovde oko romske zajednice stvarale kontroverze kakve su česte u drugim zemljama Evrope. „Deportaciju stranih Roma iz Španije ne mogu ni zamisliti jer mi ovde živimo u skladu sa sredinom“.
Španska romska unija je čak reagovala na postupanje francuskih vlasti tužbom Evropskom sudu pravde. „Deportacija balkanskih Roma je duboko nepravedna“, izjavio je tim povodom predstavnik španskih Roma Ramirez Heredia televiziji Europa Press.
U Španiji, romska zajednica koja broji skoro milion ljudi, tojest posle rumunske najveća je u Evropi, retko zaokuplja pažnju javnosti. A i sami Romi imaju osećaj da tu pripadaju, da su tu kod kuće…
Njihova integracija je uspešna zahvaljući posebno tome što se za njih, u zemlji visoke nezaposlensoti kakva je Španija, čak i u vreme krize nadje posla, na primer, u firmama koje se bave čišćenjem i uklanjanjem otpada. Porodice ovdašnjih Roma žive u mnogo manjoj meri od socijalnih pomoći nego njihovi sunarodnici u drugim zemljama Evrope.
Prema zvaničnim statistikama, čak 75 posto španskih Roma imaju stalni izvor prihoda što je conditio sine qua non emancipacije. To ne znači da im ne treba nikakva potpora. Samo Madrid iz svog budžeta daje specijalno za Rome godišnje 36 miliona evra. Svi Romi u Španiji imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, bez obzira da li za nju izdvajaju.
Antonio Moreno se ponosi svojom četvorosobnom kućom sa bazenom, sa susedima ima dobre odnose. Spada medju 50 posto Roma koji žive u vlastitom stanu ili kući. Oko 45 posto živi u iznajmljenim stanovima i kućama a pet posto su ostali verni nomadskom stilu života.
No, tako, kako Romi sami ističu, nije bilo oduvek. Još u vreme diktature Franka, koja je pala s njegovom smrću pre 35 godina, Romi su bili na udaru diskriminacije.
„Tada skoro da nismo bili smatrani za ljudska bića“, komentariše Moreno, evocirajući doba kada je, na primer, Romima bio uskraćen pristup obrazovanju. Stav prema njima poticao je iz srednjevjekovnih sterotipa – još iz 15. veka kada su se prvi romski nomadi doselili na Pirinejsko poluostrvo. Sve do 18. stoleća morali su živeti na pristojnoj udaljenosti od gradova i sela u kojima su obitavali Španci.
Prilikom šetnje pitrtesknim parkom El Retiro u centru Madrida, turisti nailaze na mnoštvo ciganskih muzičara pa i besposličara koji, medjutim, nikom ne smetaju i čini se pripadaju nekako istorijski i organski tom ambijentu.
