RAJSKI LIST PROCVETAO U LONDONU

Kat ima sve što imaju klasične tvrde droge, ali u ovo vreme ekonomske krize ima još nešto što ga u V.Britaniji (a i šire) čini gotovo neodoljivim – neuporedivo je jevtiniji od kokaina, o heroinu i da se ne govori. Košta u Londonu samo, kako tvrde upućeni u kretanja na narko-tržištu, tri funte za 100 grama. Zahvaljući tome sve više se, kako piše nemački Der Spiegel, širi u Nemačku i druge zemlje Evrope. Ako se malo zna i govori o katu, to nikako ne znači, da nije već i na Balkanu.

Kat (Catha edulis) je droga koja se se tradicionalno, stolećima žvaće u zemljama tzv Afričkog roga. Cela poslepodneva se provode u specijalnim prostorijama u kojima se zajednički, kolektivno žvaće i uživa u osećaju raja na zemlji. U Londonu se listovi kata mogu kupiti u kafanama i restoranima koje drže doseljenici iz zemalja Afričkog roga. Do prošle godine te kafane su posećivali i kupovali listove kata samo tamnoputi emigranti, poklonici ove u Evropi do skoro gotovo nepoznate droge. A od nedavno, sve češće u ove kafane svrate britanski studenti, ili čak i makleri iz londonskog Sitija, pojedini dobro obavešteni turisti... mnogi koji u ovo krizno vreme sve teže sebi mogu da dozvole kokain. Probali su kat i prihvatili ga...

Kat je poznat kao „prirodni amfetamin“, po učinku koji je kombinacija kofeina i morfijuma, ili marihuane i kokaina. Droga izaziva ozareno izoštravanje čula, osećaj dubokog prodiranja kroz spoljni svet, veselost, eksplozije „genijalnih ideja“ čak i kod individua kojima, inače, nikad nikakve ideje na padaju na um.

„Te ideje sutradan, medjutim, preispitate i utvrdite da su, u stvari, glupe i banalne“, tvrdi na intrenetu jedan iskusni korisnik ovog generatora novih ideja i promena svesti.

Prema nekim podacima stanovnici Jemena troše izmedju jedne četvtine i jedne
trećine prihoda na kupovinu kata.

Vraćanje u realnost praćeno je malaksalošću, iscrpljenošću i postupno sve jačom potrebom za novom „energijom“. Loše strane uživanja kata su slične kao i kod drugih droga – gubitak apetita, narušena sluznica želuca i drugih unutrašnjih organa, teškoće sa stolicom...Uz to, kat posebno uništava zube i desni, kod dugogodišnjeg korisnika može izazvati i kancer u ustima. Pored pothranjenosti, avitaminoza i opšte slabosti organizma, kat kod zavisnika dovodi i do niza psihičkih poremećaja, najčešće depresija.

Zamena za alkohol muslimanima

U oblasti gde je danas raširen (istočna Afrika, Arabija) kat se koristi zbog svojih halucinogenih efekata praktično otkad pamte ljudi koji tamo žive. Ali, izvan tog područja bio je nepoznat sve do kraja 18. veka. Tada je, 1775. prvi put, ovu biljku zelenih listova koja raste kao nisko drvo ili živica, prosečno oko dva metra, ali ponekad i pet metara u visinu, opisao i klasifikovao finski botaničar Peter Forrskal.

Kat zamenjuje muslimanima na Arabijskom poluotoku i u istočnoj Africi, alkohol koji im je kao islamskim vernicima najstrožije zabranjen. U Jemenu se žvaće invidualno ili na sedeljkama sa kojih su isključene žene. U Somaliji su nastali specijalni objekti, slični kafanama – „madžlisi“ u kojima se umesto kafe i alkohola služi kat. U njima se sastaju, uz kat, pripadnici istih slojeva, profesija, dršutva po raznim osnovama. Kat seanse traju oko tri sata i na njima se, osim žvakanja droge, piju bezalkoholna pića ili čaj, eventualno se puše cigareta ili vodena lula.

Kafana u Jemenu

U Jemenu i Somaliji žvakanje kata je preraslo u ogroman društveni, ekonomski i medicinski problem koji obično postane tema pred izbore i kada se ljudi i političari dele po tome da li su za slobodno uživanje ove droge ili protiv. Niko nema, medjutim, ni dovoljno snage ni biračke potpore da nešto bitno promeni tako da se sve opet raspline u svakodnevnoj letargiji u kojoj i dalje žive ova društva.

Transport - avionima

U Jemenu, gde se gaji čak više od trideset raznih sorti kata, odgajivačima donosi pet puta veću dobt nego druge kulture. U eksportu kat ima samo jedan, ali zaista veliki problem – mora se brzo utovariti i transportovati, gotovo isključivo vazdušnim putem, do potrošača.


Terasaste plantaže kata u Jemenu iznad hiljadu metara nadmorske
visine. Procenjuje s da se ova biljka gaji na oko 3% obradivih
površina Jemena gde je stigla iz Etiopije u 15. veku

Iskusni uživalac poznaće lako da li je prošlo 24 sata od kad je ubran. Po tom roku, naime, ova droga progresivno gubi na efektivnosti i posle nekoliko dana je praktično neupotrebljiva. Imigranti zato pokušavaju da je uzgajaju tamo gde žive, na licu mesta, ima indicija da imaju uspeha u tome...

U Amsterdamu ovu drogu zovu - kokaafrikana

U V. Britaniji, za razliku od većine evropskih zemalja, nije zabranjen pa tako kat može u Evropu via London. I na Kontinentu se može naći sve češće, uporedo s jačanjem fiansijske krize. Lane je, i to uglavnom jesenas, samo u Nemačkoj, gde se kat tretira kao kokain, zaplenjeno osam tona. Sve više je zahteva da se usaglasi politika prema katu, praktično da se zabrani i u Britaniji da se ne bi odatle raširila i odomaćila širom Evrope.