PREDSEDNIK RAZGNEVIO FRANCUSKE INTELEKTUALCE
Albert-a Camus-a povodom 50-godišnjice smrti premeštaju u Pantheon? Francuski predsednik hoće da u Panteon prebaci posmrtne ostatke Kamija što mnogi intelektualci smatraju bezobzirnom eksploatacijom slave ovog pisca radi sopstvene promocije.
Predsednik Nicolas Sarkozy važi u svojoj Francuskoj za čoveka koji se razume dobro u skupocene satove ali ne i u umetnost. Svaki njegov pokušaj da dokaže da nije tako samo može da još više razdraži francuske inteletktualce. To se se sasvim jasno pokazalo i na primeru nove inicijative hiperaktivnog šefa francuske države.
Ukratko, Sarkozi je nedavno izjavio da bi rado premestio posmrtne ostatke pisca Albera Kamija iz provansalskog Lourmari-a u pariski Panteon u kome počivaju najslavniji Francuzi. To je izazvalo talas negativnih reagovanja, najžešća medju levim intelektualcima, koji su to nazvali „providnom provokacijom“. Gotovo svi u jedan glas su ustvrdili da time Sarko, kako ga Francuzi skraćeno zovu, hoće da se progura u prvi plan i „parazitira“ na slavi Kamija čija se pedeseta godišnjica smrti obeležava uskoro, tojest u januaru iduće godine.
Alber Kami
„Ne mislim da bi Alberu Kamiju bila potrebna bilo kakva briga od strane Sarkozija“, suvo je ali jasno komentarisao Olivier Todd, poznati intelektualac-biograf i tumač Kamija, koji je zajedno sa Jean-Paul Sartr-om, najistaknutiji predstavnik egzistencijalističkog pravca u književnosti i filozofiji.
Uvažavanje ili propagandna računica
Kako tvrde francuski intelektualci-kritičari Sarkozija, premeštanje posmrtnih ostataka Kamija ne dolazi nikako iz uvažavanja velikog pisca nego od čiste političko-propagandne računice. To Sarkozi odbija i tvrdi da je „prirodno da Kami počiva s drugim francuskim velikanima“. Savetnik predsendika Georges-Marc Benamou je tim povodm izjavio da pisac-nekonformist Kami, s tesnim vezama sa francuskom elitom, Sarkozija podseća upravo na njega samoga pa je zato i posebnmo slab prema njemu... A Sarkozi, kao da se pravda ili je, izgleda, već pomalo reterirao od ovog svog predloga, dodao je da se ideja rodila u njegovoj glavi i da je sve u tom stadijumu, tojest, nikakve se pripreme se za premeštaj Kamija u Panteon ne vrše. Naravno i zato što se ne zna šta o tome misle potomci pisca bez čije saglasnosti ništa ne može da se uradi s njegovim posmrtnim ostacima. Prema Le Monde-u, kćer Catherine ne bi izgleda imala ništa protiv ali njen brat - blizanac, Jean Camus, odlučno to odbija i tvrdi da bi to bilo „protiv očevih nazora i uverenja“.
Samo ne Sarkozi
Ovaj veliki pisac je poginuo 4.januara 1960. u saobraájnoj nesreći u Vilblevenu, kod Pariza. Bliži se pola veka od smrti... Kako se tvrdi iz nezvaničnih izvora, savetnica Sarkozija, Catherine Pégard pritiska na sina Kamija da promeni stav, argumentujući da to ne bi bio neki neuobičajeni korak jer je, na primer, prethodnik Sarkozija, predsednik Jacques Chirac premestio u Panteon dva velika pisca - Andrea Malroa i Aleksandra Dimu.
Na to francuski intelektualci odgovaraju da bi svaki prethodnik Sarkozija na čelu francuske države imao mnogo više prava da to uradi nego „čovek koji je prijatelj Buša, Putina i Berluskonija“ čija je politika u najdubljoj opreci sa temeljnim nazorima Kamija. A dodali su, takodje, da bi Kami, da su ga pitali, sigurno odgovorio da bi hteo da počiva u Alžiru, u kome se rodio i proveo veći deo života. To u vreme njegove smrti, zbog antikolonijalnog rata koji se vodio u toj zemlji, nije bilo moguće...
Kami – kratko podsećanje
Rodjen je 07.11.1913 u mestu Mondovi u Alžiru, u francusko-španskom braku. Otac mu je bio zemljoradnik, umro je za vreme Prvog svetskog rata. Kami je izvesno vreme bio član Komunističke partije, tokom rata je bio aktivan u Pokretu otpora. Od 1950. je bio žestoki kritičar francuske kolonijalne politike u Alžiru. Studirao je filozofiju i klasičnu književnost. Ni u doba najveće slave nije hteo da ga smatraju filozofom što su, ipak, mnogi činili, svrstavajući ga medju egzistencijaliste. Smatrao je sebe samo piscem, usredsredio se na teme apsurda, ljudske otudjenosti i pobune. Centralne ideje:
"Apsurd je esencijalni koncept i prva istina".
"Uvek idi predaleko, jer ćeš tamo pronaći istinu".
"Bunim se, dakle postojim".
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1957. „Glavno je da nagradu ne odbije“, govorila je tada njegova supruga Francine. Prihvatio je posle dosta ubedjivanja. (Jean-Paule Sartre, njegov književno-filosofski sabrat odbio je ovu nagradu 1964.)
Najpoznatija su mu dela Stranac, Kuga, Pad, Mit o Sizifu i Opsadno stanje.
