PREDSEDNIČKI KANDIDATI LUPETAJU SVE VIŠE
Narod zabavlja trojka Cain, Perry i Bachmann, republikanski kandidati za američkog predsednika (foto: Hermann Cain)
Američki glumci i imitatori imaju ove godine dosta posla i sve uspešnije zasmejavaju publiku - zahvaljujući republikanskim predsedničkim kandidatima i njihovim gafovima koji se kreću u širokom dijapozonu od demonstriranja ordinarne neukosti i neznanja, sramotnih i za prosečnog Amera, posebno u spoljnoj poltici, preko smetenog ponašanja, do detinjaste i gotovo budalaste argumentacije.
Izvor zabave je trojka Hermann Cain, Rick Perry i Michelle Bachmann. Toliko je već raznih gafova u njhovim istupanjima da su ih novine počele inventarisati i sačinjavati čitave priloge od toga.
Evo miksa nekoliko takvih…
Cain, na primer, u jednom intervjuu tvrdi: „Kina nastoji da dobije nuklearno oružje“, iako Kina ima atomsku bombu od 1964. i u arsenalu drži 240 nuklearnih glava. Može se zamisliti kako će to biti kad saradnici Caina, ako postane predsednik, budu ubeđivali da ne napadne preventivno Kinu nego Iran... U jednom drugom razgovoru dobio je pitanje da li je pripremljen da govori o spoljnoj politici, na primer, i tome „ko je predsednik Uzbekistana, i o sličnim stvarima“. Cain je naprosto glupo odgovorio: „Ako me neko, znate, pita ko je predsednik Ubeki-beki-beki-beki-stana-stana reći ću mu da ja to ne znam“.
Prošle sedmice dobio je pitanje od novinara da li se slaže s politikom predsednika Obame u Libiji. Trebalo mu je tačno devet sekundi pre nego što je pokušao da odgovori. Onda je sporo i nesigurno rekao: “Libija? Predsednik je, jel´da, tamo podržao ustanak? Pozvao je na uklanjanje Gadafija, zar ne? Hoću samo da utvrdim da govorimo o istoj stvari, pre nego što kažem da li ne.“
Nekoliko dana potom ustvrdio je da „Libijom vlada Taliban“.
Michelle Bachmann
Libija je, inače, možda najtvrđi orah za celu trojku. Bachmann je u jednoj tv-debati kritikovala Obamu zato što je poslao u Ugandu stotinu americkih vojnih specijalista da bi tamo pomogli u neutralisanju Armije Božjeg spasa. U tom kontekstu ona je izjavila: „predsednik nas je najpre uvukao u Libiju, a sada to čini i u Africi“.
Osim toga da je Libija u Africi, ova dama je pokazala neznanje mnoštva osnovnih stvari, po čemu nema konkurenta među republikanskim političarima. Kazala je, na primer, da se „Amerikanci boje uspona SSSR“. A 16. avgusta pozvala je na okupljanje republikanskih pristalica radi obeležavanja godišnice rođenja Elvisa Prislija. Slavni pevač se, međutim, nije rodio na taj dan, nego je umro...
Veliko čuđenje izazvala je kada je u intervjuu TV FoxNewsu izjavila da vakcina protiv raka grlića materice izaziva kod devojaka mentalnu retardaciju. Tvrđenje je branila time da joj je „to rekla jedna žena čija je kćer bila vakcinirsna, pa sada pati od duševnog poremećaja“. Time je izazvala burna i besna reagovanja američkih lekara u američkim medijima.
Mnoge Amerikance je iznenadila „otkrićem“ da su se „očevi osnivači USA borili protiv ropstva“, a opšte je poznato da su George Washingron i Thomas Jeffesrson bili vlasnici robova. Zanimljivo je i njeno tumačenje da „sniženje rejtinga USA, znači da su Sjedinjene Države bankrot“.
Ne zaostaje mnogo za njom ni teksaški guverner Rick Perry. On je „poentirao“, posebno pauzom dugom 53 sekunde, kad se nije mogao setiti da je treće ministarstvo koje je Obama ukinuo - Ministarstvo energetike.
Rick Perry
Tvrdio je, između ostalog da je američka borba za nezavisnost započela u 16. veku (oko 200 godine pre nego što je stvarno bilo). A Izrael je bezrezervno podržao protiv Irana jer je to „pitanje vere“ (Perry je, inače, protestant).
Inventar ovih gafova može biti gotovo beskonačan. „To je životinjarija“, izjavio je Kenneth Duberstein, nekadšnji bliski saradnik predsednika Ronalda Regana, o onome što su pokazali republikanski kandidati u tv-debatama. „Iskreno govoreći, republikanske debate su se pretvorile u reality show“, dodao je on.
Komentatori se slažu da je, u poređenju se većinom sadašnjih republikanskih predsedničkih kandidata, bivši američki predsednik George Bush, koji se „proslavio“ mnogim gafovima i nepoznavanjem spoljne politike - „Aristotel“.
Bachmann i Cain, međutim, ne misle da njihovo neznanje znači da su oni loši kandidati za predsednika. Tvrde da time demonstriraju svoju „autentičnost kojom se razlikuju od ljigavog profesionalizma vašingtonskih političara“ (!!!)
