OBAMA - JOŠ JEDAN LEVAK NA ČELU NAJMOĆNIJE DRŽAVE SVETA
Levaci su kreativniji, više zaradjuju i skloniji su depresijama
Izbor Barack-a Obama-e za predsednika USA potvrdio je neobičnu tradiciju poslednjih decenija: na čelo najmoćnije zemlje sveta stao je opet – levak. To je ostalo ostalo u senci činjenice da je prvi put na čelo najmoćnije države sveta stupio jedan crnac odnosno, kako se to politički korektno kaže, Afro-amerikanac.
Barak Obama sa novinarima u Beloj kući, povodom njegovog 48. rodjendana
koji je danas
Levaci na vlasti
Iako, prema statistikama, levom piše tek svaki četrnaesti čovek, medju šest poslednjih američkih predsednika je čak četvoro pripadnika ove manjine. Gerald Ford, Ronald Reagan, George Bush stariji i Bill Clinton su levaci. Izuzeci medju poslednjih šest američkih šefova države su, kako upozorava agencija AFP, su samo Jimmy Carter i George Bush mladji.
A zanimljivo je i to da je ne samo Obama levak, nego i njegov republikanski protivkandidat na izborima John McCain. Ukratko, u vrhu američke politike sve levak do levaka!
„Ja sam levak. Naviknućete se na to“, rekao je Obama odmah fotografima, po potpisivanju prvih papira, koji su sa iznenadjenjem pratili kao on potpisuje levom rukom, čudno zgrčenom, što je karakteristično za levake.
„Obama se time nadovezao na neuobičajeno visok broj američkih predsjednika-levaka“, primetila je tada AFP.
„Dosledno dokumentovana intuicija i kreativnost levorukih osoba je upravo ono što narodu treba u ovoj krizi“, dodaje pomalo patetično agencija. I time se završila priča o Obami kao levaku ali ne i o tome zašto su levaci tako uspešni u svemu čime se bave...
Visok procenat genijalnih osoba u redovima levorukih fascinira, inače, istraživače već decenijama. Nesporno je da su levaci napadno visoko zastupljeni medju elitama u politici, kulturi, sportu. A u nauci pomenimo samo Isaac-a Newton-a, I.P.Pavlova, Nikolu Teslu, Mariju Curie..
„Medju ljudima sa koeficijentom inteligencije iznad 140 je više levaka nego dešnjaka“, tvrdi naučnik Alan Searleman sa Univerziteta svete Barbare u Kaliforniji.
Proganjani zbog levorukosti
A pri tome mora se reći da su levaci, još pre kojih 40-50 godina bili u američkim, kao i drugim školama u svetu, izloženi pritisku, čak i nekoj vrsti svakodnevne sistematske šikane od strane školskih drugova. Žrtva tih predrasuda postao je, na primer, i američki predsednik Ronald Reagan koji je nasilno bio „preučeun“ u dešnjaka ali je kansije „recidivirao“ i služio se levom rukom.
U većini zemalja sveta 60-ih i 70-ih školske vlasti su odustale od ovakve prakse ali tek kada je postalo jasno da ovaj pritisak dovodi do mucanja i izaziva mnoge druge poremećaje kod dece.
Animozitet prema levacima je zaista dubok, ima korene još u antici, ušao je čak i u leksiku, a da je to retko ko toga svestan. Na primer, engleska reč sinister (zlokobni, grozni, nepošteni) potiče iz latinske reči koja označava levu stranu!
Usled te predrasude zna se za samo jednog levorukog predsednika pre 20 veka. To je James Garfield koji je zaista bio jedinstven – pisao je istovremeno obema rukama i to jednom rukom latinicom, drugom grčki alfabet!
Uspešnost levaka nema zadovoljavajuće objašnjenje. Prema dosta rasprostranjenoj hipotezi, dešnjaci se služe, uglavnom, levom polovinom mozga dok levaci koriste češće obe polovine što im omogućava da bolje rešavaju matematičke i logičke probleme, produbljuje njihovu imaginativnost, a time i sposobnost da izbace originalne ideje.
Profesor Sam Wang sa Prinstonskog univerziteta ukazuje, medjutim, na naličje levorukosti: „Levaci imaju prekomernu zastupljenost medju duševno obolelim“
Njihov elitni klub kvare i crne ovce: prema FBI, najtraženiji čovjek na svetu Osama bin Laden je levak, a ima dosta indicija da je to bio i Adolf Hitler.
Levaci više zaradjuju ali su podložniji depresijama
Ekonomista Kevin Denyy sa dablinskog University College utvrdio je u studiji koja je nedavno izašla, da su levaci više skloni depresijama nego dešnjaci. Depresiju u životu proživela je četvrtina levaka starijih od 50 godina i samo jedan procenat dešnjaka starijih od 50 godina. Kod žena, medjutim, nema razlike - depresijama jednako podležu i dešnjakinje i levakinje. Verovatno objašnjenje glasi – žene su izložene mnogo manjem pritisku zbog toga što su levakinje i lakše s tim psihički izlaze na kraj (one će pre dobiti kompleks ako su im ruke, na primjer, debele, ili prsti kratki, nego zbog toga što su levakinje).
Tu je i kraj loših vesti za levake. Denny je, naime, utvrdio da levaci zaradjuju pet procenata više od dešnjaka. A kad su u pitanju američki levaci sa završenim fakultetom, makaze zarada se još više otvaraju – u tom slučaju zaradjuju čak 15 procenata više nego kolege-dešnjaci, pokazala je jedna nedavno objavljena analiza tima s baltimorskog Univerziteta John-a Hopkins-a. Kod žena nije uočena razlika.
A zašto, pitanje je normalno i neizbežno... Kreativnost se najviše ceni i nagradjuje na bolje plaćenim poslovima koje, uglavnom, obavljaju visokoobrazovani. A levaci su, kao manjina sui generis, morali od malih nogu da iz sebe cede više kreativnosti da bi opstali u ovom svetu koji su dešnjaci napravili po meri dešnjaka. I tako su oni bolje pripremljeni za probleme i teškoće. A ni dešnjaci nisu na njih pripremljeni kako treba. Treba li pominjati da bekove i golmane mnogo lakše prevare levaci, kakvi su bili Pele, Puskas, Cruyff...nego klasični dešnjacii. A i u boksu su levaci poznati kao mnogo nezgodni...
