NE PADA SNEG DA POKRIJE BREG, NEGO DA SVAKA ZVER POKAŽE TRAG
Novopečeni državni sekretar za transport je na radiju izjavio "da nema sreće" zato što je u Parizu pao sneg 8. decembra
U Parizu, u sredu 8. decembra, sneg je počeo da pada oko podne i do 18 časova stvorio se beli pokrivač od 10 cm. Vrlo brzo, čitav grad je bio blokiran, ulice su bile zakrčene nepokretnim automobilima, gradski saobraćaj je prestao da radi, a Parižani su svoj put, po klizavim trotoarima, nastavili peške. Istog dana, tokom večernjeg dnevnika, videli smo snimke potpuno blokiranog grada i neopisivog haosa koji je zavladao na prstenovima autopoteva koji okružuju prestonicu. 
Pariz, 8.decembra popodne
Potom se na malom ekranu pojavio Bris Ortefe, ministar unitrašnjih poslova i rekao da je sve u savršenom redu i da saobraćaj funkcioniše bez zastoja. Dnevnik nastavljen direktnim snimcima blokiranog grada i haosa na neočisćenim i neposoljenim ulicama.
Sutradan, u četvrtak, pošto su se svi smejali izjavama ministra za unutrašnje poslove, na televiziji se pojavio Fransoa Fijon, šef francuske vlade. Krivicu za haos u Parizu, prouzrokovan snegom, prebacio je na Meteorološki zavod Francuske. Po njegovim rečima, oni nisu predvidele sneg od 12 cm u prestonici. Njega je demantovao Emanuel Bokri, inženjer Meteorološkog zavoda, navodeći prognoze izdate tokom utorka u kojima su se, za sredu, predvidjale jake snežne padavine i snežni pokrivač do 10 cm. Po njegovim procenama, vlasti su imale dovoljno vremena da pripreme so, pesak i mašine za čiščenja snega. Suočen sa nepobitnim činjenicama, šef vlade je za petak zakazao ribanje Tjerija Marijanija, državnog sekretara za transport. Novopečeni sekretar je na radiju izjavio "da nema sreće".
Iz kratke snežne epizode koja nas je zadesila u sredu posle podne, saznali smo dve stvari. Prva, da je sneg u decembru elementarna nepogoda (valjda je bio očekivan u avgustu?). Druga, krupnijih posledica, otkrila nam je da francuska vlada stavljena pred počinjene greške, pre svega ima tendenciju da ih negira, potom da krivicu prebacuje na drugog, a na kraju da za neuspeh okrivljuje nedostatak sreće. Strategija je dostojna mog četvorogodišnjeg sestrića Feliksa, ali krajnje problematična kada je upotrebljavaju čelni političari zemlje koja važi za petu ekonomsku silu sveta.
