KRAH ISLAMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA

Federacija Igara Islamske solidarnosti, sa sedištem u saudijskoj prestonici Rijadu, saopštila je da se otkazuju druge po redu Igre islamske solidarnosti koje je trebalo na proleće održati u iranskom glavnom gradu Teheranu. A tako je propao i drugi pokušaj da islamski svet dobije i ustali svoju verziju olimpijskih igrara...

Igre, čiji je proklamovani cilj da se pojača solidarnost izmedju 57 zemalja organizacije Islamska konferencija, prvi put su bile održane 2005. Druge igre je trebalo da se održe lane ali su odložene zbog bojazni od svinjskog gripa. Ali, već tada se izmedju zemlje domaćina-Irana i arapskih zemalja razgoreo spor zbog koga su igre odložene i ove godine.

Jabuka razdora jeste naziv u logu igara "Persijski zaliv" na svim službenim materijalima i medaljama. Federacija Igara zatražila je od Irana da te reči odstrani. Saudijska Arabija i druge arapske zemlje nisu se, naime, složile s korišćenjem tog termina i instirale su da se zameni nazivom "Arapski zaliv" ili neutralnim "Zaliv". Iran, u kome Persijanci čine većinu i koji se smatra naslednikom stare persijske države, je to odbacio.

Igre islamske solidarnosti će tako verovatno stići sudbina njene prethodnice - Islamskih igara, koje su se prvi i jedini put održale u 1980. u turskom gradu Izmiru uz sudelovanje Alžira, Bahreina, Bangladeša, Libije, Malezije, Maroka, Pakistana, Saudijske Arabije, Turske i samoproglašene Turske republike Kipar.

Do 2005. ipak su makar žene nosile panislamsku-olimpijsku baklju. U Teheranu su 1993, 1997, 2001. i 2005. bile priredjene Islamske ženske igre. Žene su ne samo sudelovale, nego se i borile sa pravim sportskim, olimpijskim žarom, iako su ih u tome izrazito ograničavali razni islamski propisi i tradicije...Na poslednjim igrama 2005. učestvovalo je oko 1.300 sportiskinja iz 43 zemlje. Ove ženske igre odložene su lane i treba da se održe ove godine.

Na prvim Igrama islamske solidarnosti u saudijskoj Meki sudelovalo je 6.000 sportista ali žene tamo nisu mogle. Upravo zato su i nastale posebne, Islamske ženske igre...

Na adresi www.tehranatimes.com tvrdi se da će druge Islamske igre solidarnosti biti, ipak, održane u predvidjenom terminu tj od 9. do 25 aprila, ali ne u Teheranu. Još se ne zna koja će zemlja biti domaćin...

I Jevreji imaju svoju verziju olimpijade, od 1932. oni organizuju tzv Makabejske igre, uvek u Izraelu, svake četiri godine, s tim što nisu održavane u periodu 1938-1950. Na ovim igrama, pored Jevreja iz celog sveta, mogu učetvovati i izraelski Arapi.

Islamizam, medjutim, ne dozvoljava da se sportovi, posebno najpopularniji fudbal, prime u islamskim zemljama onakvi kakvi su, s pravilima koja važe u “kaurskom” delu sveta. Evo, kako se o tome raspravlja i piše u Saudijskoj Arabiji.

S fudbalskom loptom u sveti rat!

Može li fundamentalist da igra fudbal? Zašto da ne. Ali, tako da utakmica traje tri poluvremena, od kojih nijedno ne sme da bude 45 minuta, na terenu bez spoljnih linija... Ne treba im sudija jer imaju svoju šariju, tvrdo, tradicionalno islamsko običajno pravo. Ne smeju imati ni dresove ni brojeve - ukratko, moraju sve učiniti da se što više razlikovali od "jevreja, hrišćana i jeretika" i da se nikako ne klanjaju prema Zapadu.

Ovo nije šala i kao takva se ne sme ni shvatiti, iako nad ovim pravilima s nevericom odmahuju glavom i tako konzervativni i pravoverni muslimani kakvi su u Saudijskoj Arabiji. Tamo su, u poluzvaničnom listu "Al Vatan", pre izvesnog vremena objavljene instrukcije o tome kako, odnosno pod kojim uslovima, muslimani mogu da igraju fudbal. Naravno, ne kao navod, već kao zastrašujući primer poremećene fundamentalističke svesti. Ako ih je neko i izmislio, dobro je to uradio - uspeo je da njima zastraši. Ta pravila su objavljena u formi poznate islamske fatve, obavezujućeg religiozno-pravnog tumačenja i uputstva za muslimane. Jednom takvom fatvom, na primer, podsetimo se, svi muslimani su pozvani da ubiju pisca Salmona Rušdija.

Ovom fatvom, koju je očito pisao neki supergorljivi islamski duhovnik, muslimanu koji igra fudbal i krši pravila, ne sleduje žuti ili crveni karton nego džehena tojest pakao. Tekst koji sledi objavljen je prvo na nekom neimenovanom islamističkom veb sajtu, pa ga je preneo pomenuti saudijski list i onda je ušao i u velike svetske novine. Prenosimo ga integralno.

Šarija na igralištu i druge promene pravila

U ime Boga milosrdnog i milostivog:

1. Igrajte fudbal bez spoljnih linija terena, jer njih su izmislili bogohulnici, kao i sva medjunarodna pravila.

2. Medjunarodni termini koje koriste bogohulnici i neznabošci, kao što su faul, penal, gol...moraju biti zabranjeni i ne smeju biti upotrebljavani. Ko ih izgovori mora biti kažnjen, izgrdjen i isključen iz igre. Mora biti javno rečeno: "Oponašao je bogohulnike i neznabošce, a to je zabranjeno".

3. Ne vičite "gol". Prekinite igru kada neko padne i iščaši skočni zglob ili ruku ili loptu dotakne rukom. Ne udeljujte kartone kada je neko odgovoran za povredjivanje. Umesto toga, njegova greška bi morala da bude tretirana samo prema zakonima šarije.

4. Ne sledite hrišćane, jevreje i druge djaure i jeretike, posebno ne grešnu Ameriku, kada se radi o označavanju igrača brojevima. Ne igrajte nikad s 11 igrača, uvek nekog dodajte ili oduzmite.

5. Igrajte u svojoj svakodnevnoj ili tradicionalnoj odeći, nikad u gaćicama i dresovima u boji zato što to nije muslimanska halal (ispravna) odeća. To je djaurska i jeretička, zapadna odeća, vodite računa da ne preuzimate njihovu modu.

6. Ukoliko ste ispunili ove uslove i nameravate da zaigrate fudbal, igrajte radi jačanja vaših tela, da biste mogli bolje da vodite boj za vašeg Boga i da pripremite vaše telo pre nego što bude pozvano u Sveti rat. Nogomet, u stvari, nije namenjen za za ispunjavanje slobodnog vremena, ni za radost od takozvane pobede.

7. Ne utvrdjujte trajanje igre na 45 minuta, jer je to oficijelno vrijeme jevreja, hrišćana i svih djaura i neznabožaca iz ateističkih zemalja. Takva vremena koriste timovi, zalutali sa pravog puta.

8. Ne igrajte na dva poluvremena. Radije na jedno ili tri. da biste se razlikovali od svih djaura i jeretika, onih koji su truli i drski.

9. Ukoliko niko od vas ne porazi drugoga, tojest ne "pobedi", kako se to naziva, ne igrajte nastavke, nemojte izvoditi ni penale, da biste odredili pobednika. Umesto toga, napustite igralište, jer pobeda u produžecima ili na penale je vrhunac oponašanja jeretika.

10. Kada igrate fudbal, nemojte uvoditi osobu zvanu sudija da bi vas nadzirala. Nije to potrebno jer ste se oslobodili stege medjunarodnih pravila s faulima, penalima, kornerima...Prisutnost sudije bi bila oponašanje jevreja, hrišćana i jeretika i time biste se upravljali prema medjunarodnim pravilima.

11. Gomile mladih ljudi se ne bi smele okupljati da bi pratile vašu igru jer šta tu ima neko da vas gleda ako vi igrate radi vežbanja vaših tela? Trebalo bi da ih navedete da i oni vežbaju radi jačanja tela i pripreme za Džihad.

12. Po završetku igre, nemojte više govoriti o utakmici i klonite se izjava kao što su "mi smo bili bolji od protivnika" ili "sledeći put bi trebalo da igramo tako i tako". Umesto toga usredsredite se na svoja tela, mišiće i snagu i recite:"Mi smo, naravno, igrali samo zato da bismo provežbali u trčanju, napadu i odbrani i da bismo se pripremili za Džihad u ime Boga".

13. Morali biste da pljunete u lice tome ko protera loptu medju stative i trči ka svojim suigračima da bi se sa njima grlio, kako to čine igrači u Americi i Francuskoj. Takvog igrača biste morali da kaznite i izgrdite jer kakve veze ima slavljenje, ljubljenje i grljenje s jedne strane, sa sportom koji vežbate, znate zašto, s druge strane?

To su neka pravila i saveti da moralno svesna mladež ne bi ni nenamerno imitirala jeretike i djaure u nogometu. Pakao čeka one koji igraju fudbal prema pravilima, ustanovljenim u djaurskim zemljama na čijem je čelu Amerika.