GUČA

Kada je Dragačevski sabor, svake prve avgustovske sedmice u godini, Guča postaje "zatvoreni grad", pošto na svim ulazima u varošicu domaćini postave rampe i svakom gostu naplaćuju po 500 dinara za prolazak. Tako se dobije ulaznica koja važi za sve priredbe i parkinge tokom pet dana najpoznatijeg festivala u Srbiji.



Nekome to može da izgleda skupo ali Guča je svake godine sve uredjenija i čistija varoš a prostori za goste – sve su veći i sadržajniji.

Ipak, sa ulaznicom i cenama koje su često veće nego u velikim gradovima, sabor trubača u Guči sve je manje jeftino mesto za zabavu. Najmanji trošak je malo točeno pivo "s nogu", na ulici, po ceni od 80 dinara. Čuveni svadbarski kupus naplaćuje se od 300 do 400 dinara, prasetina je 1.000 dinara a jagnjetina 1.500, kilogram.

Kuda ide Guča? Vašarskih tezgi i šatri je sve više, sponzorskih akcija takodje, kao i moćnih zvučnika i raspojasanih gostiju sa svih strana sveta. I dalje se to zove Sabor trubača ali su trubači nekako u drugom planu a glavnu reč vode trgovci, sponzori, političari i "ludi gosti". Kada se u tom metežu negde u hladu postroji grupa seljaka Dragačevaca u narodnim nošnjama i otpeva narodnu pesmu (bez ozvučenja i muzičke pratnje) to izgleda čudno, kao dogadjaj koji ovde više ne pripada.

Crkveno dvorište i okolina nekada je bilo centralno saborsko mesto ali već nekoliko godina unazad, oko crkve je prazno i mirno tokom Sabora, kao da se u Guči ništa posebno ne dogadja tih dana. Izgleda da ni gučanski parosi ne vide kuda ide ova manifestacija pa su se oprezno – distancirali od opšte gungule.
 


Crkveno dvorište postalo je tako oaza mira usred ove saborske vreve.

Radiša Vidić iz Užica izgleda u Guči kao neko ko ume dobro da spoji staro i novo. Njegova firma "Zlatne ruke", pored spomenika trubaču nudi odeću od prirodnih materijala i, kao i uvek, mnogo je zainteresovanih za ručno pravljene džempre i vezene košulje savremenih boja i krojeva. On priča kako njegova firma radi i na Internetu, pa ko hoće da kupi – može i preko www.zlatne-ruke.com, a može i da naruči nešto po meri.

U moru tezgi uglavnom sa djindjuvama i (lošim) pićima, vredi razgledati one gde nude hranu i proizvode starih zanata.



Ako negde postoji dobar izbor grnčarije raznih majstora, oblika i kvaliteta, to je na Saboru u Guči. Prodavac je najčešće i proizvodjač pa će rado objasniti i kako se priprema grnčarija za upotebu, od kakve je gline, šta se sa njom sme a šta ne "ako hoćeš da ti traje".

Nekadašnji glavni suvenir Srbije, šumadijski opanak, sve je teže pronaći ali ga u Guči ima u izobilju, kao i drvenih burića svih veličina i šajkača, letnjih i zimskih, zelenih, plavih pa i crnih.

U Guči svi najavljuju da će ovogodišnji Sabor posetiti – opet – više gostiju nego lane i pominju brojku od 600.000.

Zasad je očigledno samo da je više prosjaka nego prošle godine.

Mada su organizatori pretili kako će zabraniti nastupanje igračica na Saboru, u četvrtak je izgledalo drugačije. Svuda po ulicama šetale su mlade tamnopute devojčice, razgolićene i okićene žutim paricama, spremne da izvedu svoj (erotski) ples na svakom ćošku.

I pored sve ovovremenske navale i na 48. trubačkom saboru, svuda "oko reke Bjelice i ispod planine Jelice", šire se radost, veselje i uglavnom dobra muzika. Tu će i sada zaigrati i onaj koji to nikad ne radi.