Štednja "nacionalni sport" u Nemačkoj
U Istorijskom muzeju u Berlinu otvorena neobična izložba, prva takve vrste u istoriji ove zemlje - posvećena štednji
(foto, otvaranje izložbe o štednji)
Nemačku kancelarku Angelu Merkel često opisuju kao "štedljivicu". Nije ona, međutim, jedina a još manje retka ličnost među Nemcima koja štednju praktikuje i u politici i životu. Štaviše, nije preterano reći da je štednja, u stvari, neka vrsta nacionalnog sporta Nemaca s vekovnom tradicijom što pokazuje i upravo otvorena izložba u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu.
"Štednja je, čini se, nešto se u Nemačkoj razume samo po sebi. Građani, država, preduzimači... štede uveliko, skoro nezavisno od razvoja ekonomije", konstatuju autori ove izložbe, prve koja je posvećena fenomenu štednje.
"Mentalitet štednje verovatno nije ni kod jednog naroda tako razvijen kao kod Nemaca", zaključuju autori izložbe
Sama izložba, u duhu teme kojoj je posvećena, sadrži manje reči nego slika štampanih na plakatima. Po rečima šefa muzeja Rafaela Grosa (Raphael Gross), izložba nastoji da pruži odgovor na nekoliko bitnih pitanja – kako se i zašto štednja kod Nemaca razvila u nesumnjivu vrlinu? I zašto su oni ponosni na to što su, kako smatraju, "šampioni sveta u štednji".
Izložba, koja će u ovom muzeju biti otvorena do 26. avgusta, koncentrisana je pretežno na period posle 1778, kada je u Hamburgu osnovana prva štedionica koju su ubrzo sledile desetine i stotine takvih ustanova. Tačnije, za samo 50 narednih godina na teritoriji nemačkih zemalja nastalo je još oko 300 štedionica. U 19. stoleću štednju je propagirao, kao pozitivnu osobinu i prednost kapitalističkog društva, i Karl Marks, njegov najdublji i najveći kritičar. U Nemačkoj štednja nije bila zanemarena čak ni u najtežim godinama Prvog, odnosno Velikog svetskog rata, kako se svojevremeno govorilo.
U ratno vreme ljudi su štedeli tako što su novac posuđivali državi uz kamatu kako bi mogla finansirati ratne troškove. Na podršku ratnih napora Nemce su pozivali plakati iz tog vremena, na primer, "Najbolja štedionica: ratni zajam" ili "Ko da ratni zajam, skratiće rat".
Parole podrške štednji nisu nestale iz javnog prostora ni posle ratnih godina, kada je mnogo Nemaca faktički ostalo bez velikog dela svojih ušteđevina.
"Hoćeš svoj dom? Štedi!" ili "Štednja: pogon svakodnevnog života" ili "Štednja je put ka blagostanju" – bili su slogani iz 30-ih, u raznim magazinima i časopisima. Ni u vreme nacista nije se bitno promenio nacionalno pozitivni pogled na štednju, što se vidi u filmskim reklamama.
Plakat za izložbu o štednji u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu
Sve do 60-ih bile su, bar u reklamama, jasno podeljenje muške i ženske uloge. Muž je bio taj ko je zarađivao, a žena je imala da se, kao dobra gazdarica, stara o budžetu domaćinstva i porodičnoj štednji. Nisu bila zaboravljena ni deca koja su bila od malena upućivana da štede i sama, na primer, u okviru školskih razreda.
Ova izložba, koja prikazuje i istorijske štedne knjižice, kao i štedne kase i kasice u raznim oblicima i dimenzijama, prati štednju kod Nemaca i u 21. veku, kada je 2008. došlo do svetske finansijke krize i kada je (i tada) ista frau Merkel morala ubeđivati svoje sugrađane da su im ulozi u bankama sigurni i da ne podležu panici.
"Jer, kada su vlasnici uloga mirni, to onda i nije nikakva kriza. U toj konstataciji je možda najjači način izražena snaga mentaliteta štednje koji verovatno nije ni kod jednog naroda tako razvijen kao kod Nemaca", zaključuju autori izložbe.
Ulaznica za izložbu, koja je porilagođena i za potrebe slepih i gluvih, iznosi osam evra. Baš nije mnogo, ni za nemačke ni strane štediše.
