ČEČENSKE CRNE UDOVICE ILI ŠAHIDKE
Atentatkninje su u moskovskom metrou izvršavale slepu krvnu osvetu, paradokaslnu ulogu imala u tome i sovjetska emancipacija žena...
Ženski terorizam u Rusiji nije novina, piše u jučerašnjim Lidovim novinama češka novinarka i humanitarna aktvistkinja koja je godinama izveštavala o ratnim sukobima i humanitarno delovala na severnom Kavkazu i Rusiji i važi kao vrstan poznavalac tamošnjih dogadjanja, Petra Prochazkova (bila je čak i udata za Čečena).
Čečečnke na molitvi
U Rusiji su se žene u ulozi atentatora-samoubica pojavljivale ranije i češće nego na Bliskom Istoku i Avganistanu. A kad su se i tamo počele pojavljivati, nisu bile u toj meri kao Čečenke vodjene željom da osvete svoje muževe, braću, sinove i očeve. Na to ih je navodio očaj i nepodnošljivi položaj u kome žene žive u islamskim društvima, kao i tradicionalna podredjenost i poslušnost.
U čečenskom ženskom terorizmu je, tvrdi Prochazkova, manje ideologije i religioznog fanatizma, tu igra veću ulogu kavkaska tradicija krvne osvete. Istina, ta tradicija izuzima žene kao izvršioce ali, kako ukazuju kavkaski sociolozi, ne treba zaboraviti na ogromne žrtve čečenskih pobunjenika, kao i da su čečenske žene „zbog dugogodišnjeg sovjetskog vaspitanja mnogo emancipovanije od arapskih i drugih muslimanskih žena. Počele su na sebe preuzimati ulogu ne samo hranioca porodice nego i osvetnika“.
Kavkaske „šahidke“, kako ih zovu, predstavile su se svetu u punom svetlu kada su sa muškarcima zajedno napale na moskovsku Dubrovku. Sve četiri su tom prilikom poginule. Tada se počelo o njima diskutovati – da li su ucenjenje ili pod uticajem droga, ili su u pitanju prostitutke koje kao „nepopravljive grešnice“ kod kuće i onako čeka smrt... Iako ima i takvih slučajeva, utvrdjeno je da su to, uglavnom, udovice i sestre poginulih u borbama protiv Rusa.
Ponovo su udarile 2003.- najpre u severnosetinskom Mozdoku, a potom su se dve Čečenke „aktivirale“ i digle u vazduh na rok festivalu u moskovskom Tušinu. Brat jedne od njih, Elišany Elišandžijove, nedugo pre toga poginuo je u borbi protiv ruske armije. Druga nije identifikovana.
Ruska tajna služba objavila je svojevremeno da kod čečenskog mesta Vedeno postoji specijalni logor za pripremu žena-terorista, gde se pripremaju, osim Čečenki, takodje i Turkinje, Azerke, Dagestanke... Navodno, bile su silovane, mučene, drogirane...tako da jedva čekaju da umru „šahidskom smrću“. Niko od novinara, koji špartaju po severnom Kavkazu, nije, medjutim, potvrdio postojanje tog logora.
Žrtve najnovijeg terorističkog napada u moskovskom metrou
Iako su glasine koje su širile tajne službe bile često daleko do realnosti, atentakinje-samoubice su sve češće bivale - stvarne. Dve Čečenke su digle u vazduh 2004. ruske putničke avione, ubrzo zatim sestra jedne od njih aktivirala je bombu na sebi u stanici moskovskog metroa Ryžkaja. Dve čečenske žene su sudelovale 2004. u stravičnom terorističkom napadu na osnovnu školu u Beslanu.
Izuzetak koji potvrdjuje pravilo bila je Sofija Alilova iz Dagestana. Ona se svetila sama za sebe. Silovali su je 2005. u Mačačkali. Ubrzo zatim uhapšena je u vozu na liniji do Rostova od azerbejdžanskog Bakua. Ispod jakne strčale su još žice...Bez mučenja odmah je priznala da je htelada digne u vazduh sebe, voz i sve putnike u njemu.
Prema ruskim stručnjacima za terorizam, koje na kraju navodi Prochazkova, era “šahidki“je, ipak, pri kraju. Jednostavno rečeno „pročitane su“. Na njihovo mesto se pripremaju „manje upadljiva i na prvi poglijed sasvim nevina – deca!“
