„Nobelovu nagradu za mir“ dobilo istraživanje hrkanja

M. L.

Harvardski univerzitet po 17. put dodelio tzv Ig Nobelove nagrade - za bizarna naučna otkrića. Nagrada je iznosila 10 biliona zimbabveanskih dolara
(ilustracija: mačke - od kakve li su materije?)

Američki Harvardski univerzitet, jedna od najcenjenih visokoškolskih ustanova na svetu, dodelila je ove godine po sedamnaesti put tzv Ig Nobelove nagrade za bizarna naučna istraživanja i otkrića. Nagradu za mir dobilo je istraživanje ljudskog hrkanja.

Nagrada za fiziku pripala je studiji koja se bavila time koliko je mačka tvrda, a koliko tečna materija. U oblasti anatomije laureat je nosilac istraživanja o tome da li stariji ljudi imaju veće uši. Nagrađeno je, između ostalih, i istraživanje o tome da li kontakt s krokodilom utiče na sklonost ljudi kao hazardnim igrama.

Svim dobitnicioma isplaćene su nagrade od po 10 biliona zimbabvanskih dolara (Zimbabve je u periodu 2006-2009 imao hiperinflaciju, poslednje novčanice su bile vrednosti od po 100 milijardi tamošnjih dolara, a od 12. aprila 2009. zvanična valuta u ovoj zemlji je američki dolar).

Dobitnik pomenute nagrade za fiziku, Francuz Mark-Antoan Farden (Marc-Antoine Fatdin) je primetio da mačke izvanredno dobro umeju da se prilagode izgledu svoje okoline, na primer, da liče na vazu što je, inače, osobina tečnosti. Na kraju istraživanja je došao do zaključka da mačka spada u obe grupe materije - tečne i čvrste. U maloj kutiji mačka se ponaša kao tečnost i zauzme celi prostor, a u kadi punoj vode nastoji da zadrži svoj oblik i ponaša se kao čvrsta materija.

U oblasti ekonomije nagrađen je austrijski istraživački tandem Metju Roklov (Matthew Rockloff) i Nensi Grir (Nancy Grreer) koji je utvrđivao  da li susret čoveka s krokodilom ima uticaja na njegovu sklonost ka hazardnim igrama (stručno psihijatrijski - gambleri). Tokom istraživanja pozvali su učesnike da uzmu u ruke metar dugog krokodila, oni koji su to uradili pokazali su potom veću sklonost u klađenju (pod uslovom da su dobrog raspoloženja) od onih koji nisu hteli da uzmu uz ruke krokodila.

U oblasti anatomije laureat je britanski lekar Džems Hidkot (James Heathcot). On je u svojoj studiji, koju je realizovao strpljivo još od 1995. do ove godine, utvrdio da ljudima, pošto napune 30 godina, uši rastu i dalje brzinom od dva milimetra za deset godina.

"To znači da je tačna hipoteza da stariji ljudi imaju veće uši", ističe se u zaključku studije.

Parodijska Nobelova nagrada za mir dodeljena je za lečenje tzv apnoe u snu i hrkanja. Milo Puhan sa Ciriškog univerziteta došao je na ideju da bi muzika sa digderidua, instrumenta australijskih domorodaca, mogla pomoći u tome. „Nobelova nagrda za mir“ dodeljena pošto je "nepobitno utvrđeno da ta metoda poboljšava kvalitet spavanja partnera" pa samim  tim smiruje napetosti koje izbijaju zbog hrkanja nekog od njih (u najtežim slučajevima oba).

I ova parodijska nagrada postala je tradicionalna - dodeljuje se obično dvadesetak dana pre nego što se, po tradiciji početkom oktobra, dodele prave Nobelove nagrade. Postoji, ipak, jedan nosilac obe ove nagrade. To je Holanđanin ruskog porekla Andre Geim koji je 2010. dobio Nobelovu nagradu za fiziku za "revolucionarne" u ovoj nauci eksperimente s "čudesnim materijalom " grafenom, najtanjim mogućim slojem ugljenika. Deset godina ranije dobio je Ig Nobel nagradu za eksperiment sa živim žabama koje je "okačio" da vise u slobodnom prostoru uz pomoć magnetskih sila.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...