Deni Bopen – francuski poslanik i seksualni nasilnik

U ponedeljak, 9. maja, Deni Bopen, muž ministarke Emanuel Kos i pariski poslanik Zelenih (EELV), dao je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine, zbog pokretanja sudske istrage, jer ga je osam žena, koleginica sa posla, optužilo za seksualno napastvovanje i maltretiranje. One ga optužuju da im je slao opscene telefonske poruke, da im je predlagao seksualne odnose, da je pokušavao da ih poljubi i da im je dodirivao grudi i zadnjicu. Naravno, Bopen sve negira.

Prema svedočenjima određenog broja njegovih kolega, zaštićenih anonimatom, o njegovim seksualnim agresijama sve se znalo godinama, ali niko ništa nije otkrivao, iz straha za sopstvenu karijeru ili da ne naškode partiji. Istovremeno, oni se pravdaju da ništa od toga nisu videli, drugim rečima, da Deni Bopen, nikada nije napastvovao neku ženu pred svedocima.

Deni Bopen, poslanik, u političkim krugovima poznat kao seksualni nasinik prema koleginicama

Ambijentalni mačizam

Osam žena koje su Denija Bopena optužile za seksualno zlostavljanje, nisu do sada izlazile u javnost da ne bi naškodile svojim karijerama, partiji i njenim čelnicima. Iv Kontaso, član stranke Zelenih (EELV) i savetnik pariske gradonačelnice, podsetio je da se na nedavnom federalnom savetu, pokušalo da diskutuje o Bopenovim napastvovanjima žena, ali da je Emanuel Kos, bivša generalna sekretarka Zelenih (EELV) i žena Bopena, prekinula diskusiju i prešla na drugu temu.

Deni Bopen, inače inženjer po struci, odličan je stručnjak za energetiku i Oland je, čak, razmišljao da ga imenuje ministrom u zadnjoj promeni vlade. Novonastale prilike, svakako će, na kraći rok, naškoditi njegovoj karijeri. Međutim, uprkos zakonu koji kaže da je seksualno napastvovanje na poslu kažnjivo je sa pet godina zatvora i 75 hiljada evra globe, Bopen ne rizikuje ništa.

Francuski politički sistem, u kome dominiraju muškarci, nema nikakvu želju da se aktivno bori protiv vladajućeg seksizma i podređenog položaja žena. O tome svedoče i reakcije dvoje republikanskih poslanika, Pjera Leluša i Kristijana Žakoba, na Bopenovu aferu.

"Ne zanimaju me ta ženska naklapanja", rekao je prvi, dok je drugi naglasio da je u pitanju partijski problem Zelenih. Iz oba odgovora se vidi da za francuske političare, ljudska prava nemaju nikakav značaj ako ih poredimo sa značajem njihovih ličnih ili partijskih interesa.

Demagogija umesto demokratije

U preduzećima, nasilničko i seksualno zlostavljanje žena kažnjava se otpuštanjem i, povremeno, sudskom tužbom, dok se u svetu političara sve završava napisima u novinama, bez ikakvih posledica protiv nasilnika. Prirodno, sve francuske partije su predvidele čitave mehanizme koji bi trebalo da se brinu o jednakosti muških i ženskih prava, kao i sistem kažnjavanja seksističkog i nasilničkog ponašanja, međutim, oni se nikada ne primenjuju.

Na primer, u francuskoj Skupštini ne postoji nikakav mehanizam koji bi kažnjavao poslanike muškarce, u slučaju da imaju seksističko ili nasilno ponašanje prema ženama. Jedini način zaštite žena je podizanje sudske tužbe i dokazivanje da su bile uznemiravane ili napastvovane. Čak i u slučaju da sud ustanovi krivicu poslanika za napastvovanje ili silovanje, krivac ne može da bude uhapšen zbog svog poslaničkog imuniteta. Tek ako poseban organ Skupštine odluči o podizanju imuniteta, poslanik može da odgovara krivično. Međutim, oduzimanje poslaničkog imuniteta zbog krivičnog gonjenja, izuzetno je retko u Francuskoj.

Istovremeno, u političkim krugovima Francuske, žene se retko kada usuđuju da pred sudije iznesu seksualno zlostavljanje koje trpe od svojih muških kolega. U slučaju da potraže zaštitu, one bivaju nazvane histeričnim lažljivicama, a potom bivaju izolovane, dok su im karijere dovedene u pitanje. Nasilnik, obično, bude manje vidljiv neko vreme, a onda neometano nastavi svoju karijeru.

Jedini iznimak francuskog mačističkog pravila u politici, bila je seksualna afera Dominika Stros-Kana koja se dogodila 2011. godine u Njujorku. Hotelska spremačica Nafisatu Dijalo, posle nekoliko promena svedočenja i nakon više žalbi sudovima, dobila je milionsku odštetu, a DSK je tom aferom sebi u potpunosti uništio mogućnost da postane francuski predsednik, ali i da se aktivnije bavi politikom.

Francuski političari koji su imali probleme sa zakonom zbog seksualnog napastvovanja žena: Deni Bopen, Dominik Stros-Kan, Žorž Tron, Andre Le Troke

Političari iznad zakona

Osećaj svemoćnosti francuskih političara bio je jasno iskazan u svedočenju Dominik Stros-Kana na suđenju u Americi. On je izjavio da je, oduvek, smatrao da su sve žene želele seksualni odnos sa njim, zbog toga jer su znale ko je on. Pripadanje visokoj političkoj eliti, francuskim političarima daje osećaj da su svemogući i da se nalaze iznad zakona.

U trci za vlašću, francuski političari smatraju da nema mesta ni za kakva moralna pitanja. Najvažnija pravila su da cilj opravdava sredstvo i da narod zaboravlja velikom brzinom. Svoje ponašanje oni pravdaju naporom uloženim u vođenje sopstvene karijere. Pošto je za političare osvajanje i očuvanje vlasti vrhunski cilj života, oni su spremni da zbog toga rizikuju i tuđe živote. Istovremeno, političari imaju potrebu da neprekidno budu središnja ličnost svih događanja, što bi moglo da se okarakteriše kao narcisoidno i nezrelo ponašanje.

Lako može da se primetiti da francuski političari u svojim rukama drže previše vlasti i da neuspesi francuskog političkog sistema sve češće ukazuju da je neophodno pokrenuti reforme. Sigurno je da političari nikada neće inicirati te promene, jer bi time isekli granu na kojoj sede. O tome nam dokazuje i afera Deni Bopen u kojoj je egzekutivna vlast najviše bila zainteresovana da li će, u slučaju sudskog postupka i Bopenove poslaničke ostavke, na njegovo mesto uspeti da plasiraju svog čoveka ili će to uraditi opozicija. O žrtvama Bopenovog seksualnog zlostavljanja, politički vrh Francuske misli koliko i o lanjskom snegu.