Venčanje dugo 365 dana na 56 načina

N. Stanisavljević

Preko 92 odsto kineske populacije su Han Kinezi, a preostalih osam posto se sastoji od 55 etničkih manjinskih grupa
(foto, Devojka po imenu Siaođi i njen suprug Sanšou napustili su svoja radna mesta i počeli jednogodišnje putovanje preko Kine. Ovaj par je do sada posetio 19 etničkih manjinskih grupa)

Mladenci iz centralne kineske provincije Henan odlučili su se na nesvakidašnje venčanje dugo 365 dana, prvo po tradiciji kojoj pripadaju a zatim uz 55 ceremonija etničkih manjinskih grupa, kako bi na taj način doživeli njihove kulture.

Devojka po imenu Siaođi (Xiaoji) i njen suprug Sanšou (Sanshou) napustili su svoja radna mesta i započeli jednogodišnje putovanje uzduž i popreko cele Kine. Ovaj par je do sada pešice ili autostopom posetio 19 etničkih manjinskih grupa uključujući Mongole, Hezhe, Baoan, Evenki i Oroken, objavio je ovog meseca kineski Ženmin žibao.

Osim što se, verovatno, dobro zabavljaju, ovi mladenci - pored venčanja po običajima svoje etničke zajednice - nameravaju da uđu u „kožu“ i drugih manjinskih grupa i da bukvalno „obuju njihove cipele“, na najbolji način promovišu i raznolikost Kine.

kina-manjine-miao-devojke

Miao devojke obučene za njihov festival Tiaohuapo u Guidžou

Odeća i prirodno okruženje govore o čoveku

Preko 92 odsto kineske populacije su Han Kinezi, a preostalih osam posto se sastoji od 55 etničkih manjinskih grupa. Oni imaju različite jezike i kulture i mnogi žive u geografski specifičnim i živopisnim predelima.

kina-han-odeca-zene-

Devojke obučene u Hanfu, drevne kostime Han etničke zajednice, proslavljaju tradicionalni festival cveća na planini Uushan u Fuzou, glavnom gradu provincije Fuđian na jugoistoku Kine, 21. mart 2014. 

„Čovek je onakav kakva je priroda u kojoj živi“, glasi jedna stara kineska poslovica a Kina je obdarena raznolikom topografijom od brda, ravnica i jezera na jugu i istoku, do visokih planinskih venaca i visoravni na severu i zapadu. Većina etničkih manjina živi u autonomnim oblastima. Kina, naime, ima 34 administrativne jedinice u šta ulaze 23 provincije, pet autonomnih oblasti, četiri opštine direktno pod upravom centralne vlasti i dva specijalna administrativna regiona. Autonomni regioni su Unutrašnja Mongolija, Guangksi, Tibet, Ninsa i Ksinjiang.

U jugozapadnom delu Kine nalazi se oblast u kojoj žive desetine etničkih manjinskih grupa, stvarajući od nje region sa najvećim brojem malih naroda. Tu oblast čine Himalaji, čija visina u Kini prelazi 5.000 metara i Sečuanski Alpi koji se spajaju sa Đinghajsko-tibetanskom i Junansko-guičoskom visoravni.

U Kini postoji izreka da „odelo ne čini čoveka ali govori o njemu“. Kada se posmatra odeća svih etničkih grupa u Kini, prvo što privlači pažnju su zasenjujući odevni predmeti i ukrasi raznih boja i stilova. Dakle raznolikost, raznolikost i opet raznolikost.

Deo tih boja, klimatskih uslova i atmosfere može se nazreti i iz fotografija mladenaca sa njihovog neobičnog venčanja koje će trajati celu godinu i koje su već, preko medija, podelili sa svetom.

Pripadnici manjinskih grupa u Kini rado dolaze na velike državne skupove, poput Narodnog kongresa, u živopisnoj odeći svoje etničke zajednice. Fotografi iz celog sveta upravo „love“ ove učesnike i te fotografije često se nalaze u svetskim novinama, čak iako se tom prilikom „zaobiđe“ osnovna tema, recimo, zaključci kongresa, 13. petogodišnji plan, stvaranje umerenog prosperitetnog društva, dizanje 70 miliona ljudi iz siromaštva... 

kina nosnja miao

Nošnja naroda Miao iz jugozapadne Kine

Han odeća pod znakom pitanja

Zvanična Kina je vrlo pažljiva prema etničkim manjinama. Na poslednjoj proslavi Nacionalnog dana u Kini u oktobru 2015. godine, predsednik Si Đinping je naglasio da su svi ljudi iz različitih etničkih grupa napravili Narodnu Republiku Kinu.

U Kini se neguju specifičnosti etničkih manjina. Beleže se njihove svetkovine, plesovi, priredbe, običaji. Na primer, ovih dana kineska štampa zabeležila je proslavu Nove godine koju Dai etnička grupa na jugozapadu Kine slavi, po svom kalendaru, 13. aprila, puštanjem lampiona duž reke Lancang.

Međutim, jedan događaj u vezi oblačenja tradicionalne odeće Han naroda, najveće etničke grupe u Kini koja čini 92 odsto stanovništva zemlje i 19 odsto celokupne svetske populacije, izazvao je pre godinu i po dana polemiku u javnosti.

Pod naslovom „Neugodna strana tradicije“, list Čajna dejli je 4. jula 2014. doneo komentar o događaju koji je skrenuo pažnju nacije, ne zbog toga šta je rečeno već zbog toga šta su svi nosili.

kina-han-odeca-parada-

Skoro 1.000 ljudi koji su nosili Hanfu (tradicionalna kineska odeća koju nose pripadnici Han naroda) hodaju na putu u gradu Ksi'an, provincija Šansi, u severozapadnoj Kini 13. septembra, 2015. godine 

Naime, na ceremoniji dodela diploma na u Jiangsu normal univerzitetu diplomci, njihovi nastavnici, čak i zvanice, uključujući zvaničnike iz Ministarstva prosvete, nosili su tradicionalnu odeću poznatu kao Hanfu, što doslovno znači "Han odeća“, čiji koreni sežu nekoliko hiljada godina u nazad.

Čuvanje tradicije je dobro, ali kada koristimo odeću da se povežemo sa prošlošću, važno je da se ne dozvoli da nas to podeli u sadašnjosti, upozorava autor teksta. Šta ako neko od diplomaca nije Han i odbije da bude obučen kao svi? Da li takav ima pravo na različitost? Ono što je počelo kao suptilan otpor protiv globalizma može nehotice da izazove trunke rasne neugodnosti, kaže autor, mada je uveren da niko iz pokreta za očuvanje Hanfu odeće nema nameru da diskriminiše sunarodnike „ali kao većina ponekad zaboravljamo da tradicija Han naroda ne može biti prihvaćena u svim delovima Kine“.

“Pokret građana koji se zalažu za oživljavanje Hanfu odeće je pokušaj da se potvrdi etnički identitet Han ljudi, posebno što se na televizijskim stanicama češće mogu videti kineske nacionalne manjine u njihovim šarenim nošnjama. Iako Hanfu generalno nije utvrđena i opisana kao većina formalnog odevanja naših nacionalnih manjina, ona je deo našeg nasleđa i to je častan zadatak - da se sačuva, posebno u ovo doba globalizacije, kada su ljudi u svakom delu sveta kreću u istom „krojačkom pravcu“. Ali, kao i kod svakog pokreta, bilo kakve promene u navikama, bez obzira koliko je to dobronamerno, mogu da otvore podele”, ukazuje autor u Čajna dejli.

kina-dong-narod-s

Folklorni nastup trupe lokalnih poljoprivrednika u selu Gaogongkiao u gradu Enši (Enshi), provincije Hubei u centralnoj Kini, gde je stanovništvo uglavnom etničke manjine Dong

Ironija popularne ćipao haljine

Autor ovog teksta podseća i da je upotreba Hanfu odeće prekinuta kada su Mančua počeli da vladaju Kinom 1644. godine i kada su primorali sve da nose njihovu etničku odeću pa čak i frizure.

kina-haljina-cipao-s

Ljubitelji tradicionalne kineske ženske haljine, poznate kao ćipao, u Hefei, glavnom gradu istočnokineske provincije Anhui, 16. maja 2015. 

Kada je King dinastija svrgnuta 1911. godine, zapadni uticaji ostavili su malo prostora za vraćanje na stari način nošenja Han odeće. Posebno se ukazuje na ironiju da je elegantna ženska haljina poznata pod nazivom „ćipao“, koju i danas kineske žene ponekad nose kao nacionalnu verziju večernje haljine, zapravo izum Mančua.

kina-svadba-king

Više od stotinu stranih studenata iz 26 zemalja na svadbi i King-stilu u Huizhou regionu 18. Jan 2015

„Baš kao što King dinastija primorala Han narod na svoj modni ukus, tako je i Han dinastija primoravala neke etničke manjine da napuste svoje formalne ili neformalne nošnje. Srećom, sada smo u eri tolerancije i uvažavanja drugih kultura. Sve je dobro ako ljudi vode računa da se ne izjednačava Hanfu sa odećom cele zemlje.“

Autor je napravio i malu anketu među prijateljima iz raznih etničkih manjina na temu šta su nosili na svom venčanju? "Odelo", bio je najčešći odgovor.

Međutim bračni par s početka priče ipak je odlučio da za venčanje obuče „šarene etničke krpice“ i to ne jedanput već 56 puta.

kina-haljine-slike-s

Tradicionalne haljine, radovi kineskih slikara

Оdevanje povezano s prošlošću poput odležalog vina

Odevanje je odraz kulture jednog naroda, a važan deo kulture predstavlja tradicija. Samo odevanje ima snažnu privlačnost i duboke konotacije sa prošlošću, poput odležalog vina, kaže Hua Mej profesorka na Tijanin univerzitetu, direktorka Instituta za studije kulturologije odevanja, čija je knjiga prevedena i na srpski jezik.

kina-han-odeca-parada-2

Parada Han odeće (Hanfu)

U poglavlju o etničkim nošnjama u Kini, Mej ukazuje da svaka odeća jedne gupe poseduje neku osobenost. Svaka je impresivna a detalji svedoče o njihovoj umetničkoj i kulturološkoj vrednosti. Dva mesta, međusobno udaljena svega nekoliko kilometara, imaju zasebnu odeću i pravila odevanja. Na primer, etnička grupa Jao, sa dugom istorijom, zapisanom u Knjizi Kasnijeg Hana, dokumenta koji predstavlja službenu istoriju Kine, raseljena je po različitim regijama i njihova odeća ima različite karakteristike.

kina-jao-frizure-s

Frizure - punđe kakve nose žene naroda Jao

Jao žene često kosu ukrašavaju bogatim ukrasima. Ukrašavanje kose koje liči na namotanu punđu zove se “Jao namotaj”, ravno ukrašavanje zove se “ravni Jao”. Među Jao populacijom u oblasti Guansi, žene iz okruga Fangčeng nose izvezene marame, oivičene roze resama, čija oba kraja prirodno padaju na vratni deo, pa se takav način ukrašavanja zove “Jao cvet”. Žene iz okruga Lunšeng nose nošnju koja je izvezena crvenim koncem pa se ovakav izgled naziva “crveni Jao”.

kina-jao-nosnja2-s

Ljudi Jao etničke grupe u tradicionalnoj nošnji tokom ceremonije otvaranja Panvang festivalu u Hezhou na jugozapadu Kine u Guangksi žuang autonomnoj pokrajini

Muškarci iz okruga Nandan nose bele kratke pantalone do kolena, horizontalnih ornamenata od crvenog veza pa se takva nošnja naziva “Bele Jao pantalone”, nošnja koja je izrađena od tkanine ukrašene plavim ornamentima naziva se “indigo Jao”.

Kad Mongol obuče nošnju za rvanje izgleda zgodno i snažno

U nošnju sa posebnim umetničkim efektom spada mongolska nošnja za rvanje. Svake godine se u bujnim stepama Unutrašnje Mongolije održava sajam u okviru koga se odvijaju različita sportska takmičenja, kao što su konjičke trke, otimanje ovce i rvanje.

kina-mongoli-s

Umetnici iz Unutrašnje Mongolije autonomne regije na severu Kine u tradicionalnoj odeći izvode muzički program

Rvačka nošnja se sastoji od kožnog prsluka ukrašenog vezenim ornamentima, sa umetnutim srebrnim zakivcima duž ivica i okruglim ogledalima. Široki kožni kaiš ili svileni pojas takođe su ukrašeni dvema linijama srebrnih zakivaka. Brojne šarene trake vise sa kragne kožnog prsluka. Pantalone su široke i dugačke, sa naborima od belog platna ili bojene svile. Štitnici za kolena ukrašeni su motivima cveća ili glava životinja. Kada mladi Mongol obuče nošnju za rvanje izgleda hrabro, zgodno i snažno, piše profesorka Mej.

U gustim šumama Malog i Velikog Kingana vekovima žive pripadnici naroda Oroken, u nošnjama od krzna i kože. Gotovo sva nošnja naroda Oroken izrađena je od krzna srne.

kina-kiang-narod-berba

Kiang etnička manjina - prikupljanje prolećnog čaja u Venčuan okrugu, Sečuan provincija, na jugozapadu Kine, 8. aprila, 2015. 

Duari su narod koji živi na severoistoku Kine i takođe koriste odeću od kože životinja ali osim srne, tu je i koža od vukova i lisica. Odeća od kože karakteristika je nomadskih etničkih grupa sa severoistoka Kine.

Kape Žutih Ujgura od belog filca liče na zvono ukrašeno crvenim resama. Veruje se da ova kapa nosi sećanje na jednu heroinu iz istorije ove grupe, koja se borila sa đavolom do poslednje kapi krvi. Crvene rese predstavljaju njenu krv.

Žene naroda Nasi nose ogrtač koji zovu “dan i noć” ili ogrtač “sedam zvezda”, a prave ga od čitave kože crne ovce, ivica prošivenih crnim vunenim porubom od 6 santimetara. Na svakom ramenu izvezen je svilenim nitima po jedan disk, predstavljajući sunce i mesec. Sedam malih diskova izvezeno je ispod i predstavljaju zvezde. Čitav plašt se fiksira trakom od bele tkanine, tako da se spreda, na grudima, može poneti dete ili teret na leđima, tumači profesorka Mej.

kina-mongoli-rvanje2-s

Nošnja Mongola za rvanje

Kad se Ji žena ogrne čaervom prizor je lepote i smirenosti

Sličan šal nose i pripadnice naroda Ji. Postoji divna priča o ukrasima na ovim šalovima. Nekada davno, u ratnom metežu, nekoliko Ji devojaka, bežeći od vojnika, sakrilo se u pećini Kinghua, istočno od grada Dali. Kada su osetili strah devojaka, nekoliko paukova je isplelo mrežu i tako zatvorilo ulaz u pećinu. Kada su vojnici videle zatvoren ulaz, pomislili su da su devojke otišle na drugo mesto. Kada su se izbavile devojke su, u znak zahvalnosti, izvezle paukove na svojim ogrtačima.

Muškarci i žene plemena Ji, iz oblasti Sečuan i Junan, nose “čaervu”, veoma veliki i široki ogrtač ispleten od vune. To je odeća za dan, kabanica za kišu, pokrivač noću. Kako se gornji kraj vezuje oko vrata, prednja strana je razmaknuta, otkrivajući rese koje se nalaze ispod. Žena ogrnuta „čaervom“, s maramom cvetnog dezena na glavi i dve male pletenice - prizor je smirenosti, jednostavnosti i lepote opisuje dr Mej.

Mlada naroda Še sa feniks krunom je - misteriozna

Zahvaljujući multietničkoj kulturi odevanja sačuvani su mnogi brojni mitovi i legende. To je blago koje, ako se jednom izgubi, čovečanstvo nikada ne može da povrati.

Devojke naoroda Še, u provincijama Džeđang, Fuđen, Guangdong, Đangsi, nose ukras za glavu “feniks krunu”. To je mali ali zašiljeni šešir, napravljen od stabljike bambusa umotane u žutu tkaninu i ukrašen srebrnim pletenicama, srebrnim zvončićima i crvenim platnenim trakama koje se spuštaju pozadi do struka, a niz malih srebrnih figurina visi sa čela, pokrivajući lice, čineći mladu lepom a misterioznom. Tokom festivala, pripadnici narode Še stavljaju „feniks krunu“ kako bi odali počast precima i osetili njihov blagoslov.

kina-svadba-obicaj2-s

Čen Jianjie (levo) i Lan Iunli, mladi par Še etničke grupe, jedu Tangiuan, kineske slatke knedle, na njihovoj svadbi u Baimakia selu, provincija Žejiang na istoku Kine, 23. novembra 2015.

Veruje se da je najstariji predak naroda Še bio kralj Panu. Zbog zasluga u borbi protiv neprijatelja, plemenski poglavica dao mu je treću čerku za ženu. Na dan venčanja kralja Panua majka je, u znak blagoslova, mladi  dala dragocenu „feniks krunu“ i „feniks haljinu“ optočenu draguljima. Nakon udaje, treća princeza rodila je tri dečaka i jednu devojčicu. Kada se njena ćerka udavala, sa obližnje planine doleteo je magični feniks sa šarenom „feniks haljinom“ u kljunu. Od tog momenta „feniks haljina“ najlepša je i najraskošnija haljina Še žena.

Današnje „feniks haljine“ ukrašene su svetlo crvenim, roze i žutim vezom a eksluzivnije - vezom od zlatnih i srebrnih niti u obliku feniksovog perja.

kina-haljina-feniks-s

Jedna od najpopularnijih glumica i pevačica u Hong Kongu Miolie Vu (36) udala se za biznismena Filipa Lija (42). Vu nosi zmaja i Feniks haljinu kao i narukvice i zlatnu ogrlicu u znaku svinja što je simbol plodnosti - Hong Kong, 28. decembar 2015.

Legende o petlu i paunu

Devojke naroda Ji, koji živi u okrugu Hunhe u provinciji Junan, radije nose šešir u obliku petlove kreste, o čemu takođe postoji legenda. Dvoje ljubavnika je pokušalo da spase selo od zlih demona, ali su ih demoni ipak zarobili. Devojka je kasnije uspela domišljatošću da se izbavi, pa je nagnala petlove da kukuriču kako bi povratila život mladića i oterala zle demone. U znak sećanja na to napravili su šešire u obliku petlove kreste. Slične šešire nose i Hani i Bai devojke koje takođe žive u oblasti Junan.

I o kirgijskim šeširima postoji legenda. Njihov kralj tražio je za vojsku da mu neko izradi šešir koji treba da bude “poput zvezde koja sija, šarenog cveta, vrha pokrivenog snegom i ledom i trave kojom je pokrivena padina planine”, koji može da “zadrži kišu i sneg i spreči vetar i pesak”. Nakon trideset i devet dana, nijedan šešir se nije dopao kralju. Četrdesetog dana jedna bistra devojka napravila je šešir od belog filca koji se kralju dopao i naredio je da ga nose svi.

Žene naroda Dai vole da na svojim nošnjama izvezu paunove u znak sećanja na pretke. Princeza paunica je doletela na jezero da se okupa. Princ koji je voleo, ukrao joj je paun haljinu. Zaljubili su se i venčali. Međutim kralj paun im nije dao blagoslov i hteo je da ubije princezu. Ona je zatražila dozvolu da još jednom, pred smrt, odigra svoj ples u paunovoj haljini pa je to iskoristila kao priliku da odleti. Princ je, uz pomoć saveta svetog zmaja, prešao reke, planine i mora i ponovo pronašao svoju princezu. U znak sećanja na njih, Dai svoju nošnju ukrašavaju vezenim motivima pauna.

kina-dai-zene-

Devojke Dai etničke grupe učestvuju na paradi u Jinghong gradu, provincija Junan na jugozapadu Kine

Kad su ljudi potekli iz tikve, a svila od konja  

Najkarakterističnija odlika nošnje Naroda Tji u pograničnim oblastima na jugozapadu Kine su desetina karika koje žene nose oko struka. Prema jednom predanju, svi preci ovog naroda potekli su iz tikve. Svi muškarci su izgledali isto, a žene su letele u nebo kad bi izašle iz tikvi. Bogovi su učinili da muškarci izgledaju drugačije, da pohvataju žene i oko struka im vežu mreže da ne bi ponovo odletele. Od tada su žene živele s muškarcima i umnožile se iz generacije u generaciju.

Platno od lana i konoplje je u širokoj upotrebi kad manjinskih etničkih naroda u centralnoj, južnoj i jugozapadnoj Kini. Narod Li je napravio prvu kinesku pamučnu tkaninu poznatu kao “Li brokat”. U vreme dinastije Juan, Huang Daopo (1245 - 1330), Han žena iz prefekture Sunđang je od naroda Li naučila da prede pamuk, pa je to znanje donela u rodni grad. Rezultata toga je bila čuvena Sunđang odeća, koja se nosila svuda u Kini.

Kineska odeća poznata je po svili. Prema mitovima Luo Cu, supruga pretka kineska nacije, Žutog cara Suan Juena, prva je odgajila svilenu bubu i dobila svilu. I danas u krajevima gde se proizvodi svila čuva se običaj da se žene, kad počinju uzgoj svilenih buba, kolektivno mole „boginji svile“.

Prema jednom zapisu iz 313. godine p.n.e. konj je spasao oca devojke koju su mu obećali, ali umesto toga su ga ubili. Konjska koža obmotala se oko glave devojke, skočila sa njom na drvo duda i postala svilena buba. Od tada se devojka slavi kao „boginja svile“

Bez legendi i mitova o kulturi odevanja, najsnažnije boje i najlepši stilovi postali bi potpuno bledi, smatra autorka knjige „Odevanje“ Hua Mej.

Ove legende, kao i običaji, tradicionalni plesovi, muzika, zanati različitih etničkih zajednica deo su nematerijalne kulturne baštine Kine za čije popisivanje, zaštitu i očuvanje je Kina investirala milijarde juana. Popisano je preko 870.000 primera nematerijane baštine. U nacionalnu listu zaštite nematerijalne kulturne baštine uključeno je 515 reprezentativnih kineskih projekata iz 55 etničkih manjinskih zajednica. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...