Jelena: „Kako mi je na poslu? Ma, katastrofa, stalno me bole leđa, vrat i oči, dok satima sedim za kompjuterom, metabolizam mi se pobrinuo da mi za stalno sedenje obezbedi mekani tapacirung, još me i one kolege i šef stalno zamaraju, nemam motivaciju ujutro da ustanem, smučila mi se svakodnevica, iako sam ranije baš volela svoj posao.“
U savremenim društvima, zbog tehnološkog napretka, ostvaruje se veći profit. Vlasnici viška vrednosti danas dolaze u poziciju da mogu deo profita da ulože u humanizaciju, poboljšanje uslova rada i standarda radnika, čime ih motivišu i osposobljavaju za osvarenje još većeg profita. Na osnovu toga, i sama humanizacija i briga o radnicima danas može biti profitabilan biznis. I eto ekspanzije fitnesa!
Jelenina mama: “Eh, ćero moja, u naše vreme preduzeće je organizovalo dopunske odmore radnika, sindikalna letovanja i rekreaciju, i radno vreme nije moglo da traje više od 8 sati...” Socijalističko državno uređenje pokazalo je mnoštvo slabosti. Ipak, i pored tih slabih strana, postojala su i neka pozitivna dostignuća. Savremeni koncepti brige društva o javnom zdravlju preslikavaju mnoga od ovih rešenja, ali danas, ipak više iz materijalnih razloga (većeg profita, manjih zdravstvenih troškova) nego iz ideoloških i humanitarnih namera.
Danas u našoj zemlji, pri prelasku na model tržišne ekonomije i pri povratku sa državne i društvene svojine na koncept privatne svojine, u društvu vladaju prilično surovi uslovi za radnike, a samo društvo brigu o udobnosti i humanizaciji uslova rada stavlja pomalo u drugi plan. Savremene razvijene države su upotrebile stara istraživanja i iskustva, i oblast ranije poznatu kao “rekreacija u radnoj pauzi” preveli u “fitnes na radnom mestu”. I eto, danas, nešto što smo odlično poznavali, ponovo ćemo “kupiti” tek kad nam se proda u novoj ambalaži, sa zapada. Zašto ne bismo počeli sami?
Dok se mi još uvek mrštimo na elemente koji nas podsećaju na bivša vremena, u razvijenim državama cveta “fiskultura u radnoj pauzi”, kako zbog interesa radnika tako i zbog interesa poslodavaca. Dobro, dobro, ne moramo to zvati fiskultura. Neka bude fitnes, jer to zaista i jeste, a i moderno je.
Šalu na stranu, istraživanja u velikim kompanijama pokazala su da vežbanje usred radnog vremena povećava mentalnu budnost i produktivnost u narednih 4 do 5 sati.
Najnoviji pregled u Sjedinjenim Američkim Državama pokazao je da radnici koji učestvuju u nekoj formi vežbanja propuste 40% manje radnih dana od onih koji ne vežbaju uopšte. Istraživanja potvrđuju da sposobniji i zdraviji radnici imaju manje i niže dugoročne medicinske zahteve, da su troškovi za njihove onesposobljenosti niži, da su produktivniji i zadovoljniji poslom. Izveštaj kompanije Jonson & Jonson govori da je broj dana bolovanja smanjen 13% nakon prve godine organizovanog vežbanja, a nakon druge godine smanjen za još nekoliko dana. U Americi oko 100 miliona radnih dana je izgubljeno svake godine zbog bolova u donjem delu leđa, što zaposlene košta 20 milijardi dolara od čega 8,75 milijardi dolara traže da im se kompezuje. Dr Gavriel Salvendy je testirao sposobnost donošenja odluka u devetomesečnom istraživanju na 80 rukovodioca koji su počeli redovno da vežbaju. Na kraju istraživanja, fitnes nivo se podigao 22%, a sposobnost donošenja komplesnih odluka čak 70% . Motorola je vratila 3,15 dolara na svaki uloženi dolar na fitnes programe zaposlenih. PepsiCo je ustanovila da se fitnes program 300% isplatio. Na svaki uloženi dolar, vratila su im se tri. To bi bili argumenti koje možete da izložite vašem poslodavcu kada kao grupa želite da ga ubedite da je pametno da pruzme deo troškova za vaš fitnes program.
A argumenti koji bi trebalo vas da ubede da u pauzi ne sednete uz cigaru i kafu, već da protegnete i razmrdate mišiće, protrčite uz stepenice 2-3 puta, ili uradite neku vežbu disanja ili relaksacije su sledeći:
Zdravstveni razlozi - sasvim sigurno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, a i nema više hladnih ruku i još hladnijih nogu, dakle poboljšanje cirkulacije. Smanjenje napetosti, zamorenosti, neprokrvljenosti ili bolova u određenim delovima tela, smanjenje broja povreda na radu, i nepobitno usporavanje procesa starenja. Jako bitno - smanjenje pojave gojaznosti. Funkcionalni razlozi su povećanje radne sposobnosti, pokretanje fizioloških procesa i poboljšanje držanja tela i sprečavanje pojave akutnog zamora. Motorički razlozi – mnogo bolje opšte fizičke sposobnosti, bolja koordinacija i poboljšanje ostalih antropomotoričkih sposobnosti.
Psihološki razlozi su povećanje koncentracije, popravljanje pažnje, popuštanje psihičke napetosti i emocionalno rasterećenje, povećanje prijatnih subjektivnih osećaja živahnosti, jačine, opuštenosti, staloženosti, ugodnosti, svežine, energičnosti, veselosti i uspešnosti. Zadovoljenje potrebe za kretanjem čini i veću sposobnost podnošenja stresa i veću sposobnost donošenja odluka, emocionalnu stabilnost, veću motivacija za rad i zadovoljstvo poslom i niži stepen subjektivnog osećaja zamora.
Imamo i pedagoške razloge, kao što je stvaranje dobrih navika u vidu korišćenja pravilnog odmora pri umoru van radnog mesta, promena stavova prema aktivnoj pauzi i fizičkom vežbanju uopšte i povećanje redovnosti samostalnog izvođenja vežbi na radnom mestu. Shodno tome, i sociološke razloge, jer se evidentno poboljšava radna disciplina i povećava tolerancija u međuljudskim odnosima. Sve to nas dovodi do proizvodnih razloga, tj. zašto bi neki poslodavac, direktor ili generalni menadžer uložio vreme, novac i eventualni trud u program fitnesa na radnom mestu. Sasvim sigurno, poboljšana produktivnost, otud i manji broj grešaka i škarta na radu, manje izostajanje sa posla, veća efektivnost i efikasnost rada, povećan stepen iskorišćenosti radnog vremena, manje spontanih prekida rada...
