Makronova administracija nastavlja da demontira javno zdravstvo: Zatvaranje bolničkih kreveta, uprkos kovidu, u skladu je sa direktivama Evropske komisije o štednji !

I ovog leta nastavlja se sunovrat francuskog javnog zdravstva koje je pre dve i po decenije bilo najbolje na svetu, prema listama Svetske zdravstvene organizacije. Polsednji bastion javnog zdravstva u Evropskoj uniji i kulture javnog servisa - nikako definitvno da padne iako mu je presuda napisana još u ugovoru iz Mastrihta 1992. godine.

Ono što je margaret Tačer u Velikoj Britaniji uradila još pre 35 godina, sa legendarnom brutalnošću zatvorivši, takoreći „preko noći“, finansijske slavine javnim bolnicama, u Francuskoj još nije izvedeno. Ipak, od kada je 2017. godine stupila na vlast Makronova administracija, koja je ministarstva postupno zamenjivala američkim privatnim savetodavnim kabinetima, već poljuljani francuski sistem javnog zdravstva – počeo je ozbiljno da puca.  

Sebastijen Harskoat

Smrt od čekanja

"Služba Hitne pomoći je prenatrpana. Nedostaju kreveti. Od 8 sati ujutru već imamo 30 zauzetih kreveta. Niko od tih pacijenata neće otići pre tri sata popodne. Ne možemo sve pacijente dobro da zbrinemo. Pre nekoliko nedelja, gospodin od 100 godina ostao je više od 24 sata na nosilima“, ispričao je novinarima Sebastijen Harskoat, lekar hitne pomoći u Univerzitetskoj bolnici u Strazburu, prilikom nedavne posete jednog poslanika iz leve koalicije.

"Provodio bih ranije 10 minuta sa pacijentom. Pitao bih ga kako se oseća, kakvi su njegovi utisci. Danas imam samo 2 minuta da mu se posvetim", ali ga više neću videti 4 ili 5 sati jer smo pretrpani“, dodao je dr Harskoat.

U drugoj univerzitetskoj bolnici Otpier, takođe u Strazburu, jedna gospođa od devedeset godina sa slomljenim kukom, trpeći bolove, posle radiološkog snimanja i dijagnoze, čekala je na nosilima čitavih sedam sati samo da bi dežurni lekar sa ortopedije došao i potpisao njen prijem na odelenje gde je ipak odmah dobila morfijum protiv bolova i udoban krevet.

Pre toga, početkom juna u hitnu službu Univerzitetske bolnice Nuvel opital u Strazburu doveden je povredeni sedamdesetogodišnjak koji je na nosilima čekao deset sati i – prema potpisanom nalazu lekara -  preminuo je jer je iskrvario, čekajući lekarsku pomoć na nosilima.

Stara i nova zgrada  Univerzitetske bolnice u Strazburu 

Višemesečno čekanje na magnetnu rezonancu

“Najproblematičnije je u tome što privatne klinike biraju svoje pacijente, a državne bolnice primaju sve. Ako privatna bolnica ima pacijenta koji nije dovoljno rentabilan, odbiće ga i uputiće ga ka nama, ka državnoj bolnici. Koliko je takvih pacijenata koji prvo budu dovedeni u hitnu službu privatne bolnice Renan ovde u Strazburu a onda ipak završe na našoj hitnoj pomoći u univerzitetskoj bolnici“, objasnio mi je Floran Krten, generalni sekretar sekcije u Strazburu Sindikata univerzitetskih bolnica Francuske, smeštene u nekadašnjoj bolnici – izgrađenoj u 17. veku.

On dodaje da javne bolnice često za neke preglede šalju svoje pacijente u privatne bolnice jer ne mogu dovoljno brzo da odgovore na njihove potrebe:

“Na primer, za magnetnu rezonancu čekate više meseci u javnoj bolnici, a u privatnoj možete i za par nedelja pa i za par dana da dobijete pregled.“

Floran Krten

Skraćeno radno vreme za hitnu pomoć

U Francuskoj u privatnoj praksi pacijent odmah plaća pregled čije mu troškove zatim nadokanđuju njegovo bazno osiguranje (70 odsto) i dopunsko koje se plaća (30 odsto).

Najsiromašniji građani imaju pravo na besplatno dopunsko osiguranje koje im solidarno plaća država, ali obično nemaju mogućnost da unapred plate usluge u privatnim kabinetima i bolnicama. U javnom zdravstvu bolnice i osiguranja se direktno prebijaju i pacijent takoreći ne plaća ništa.

Iapk, daleko od toga da je situacija u javnom zdravstvu u Strazburu najgora u Francuskoj. Pre bi se reklo da je obrnuto. Univerzitetske bolnice u Strazburu su među najpouzdanijima a lekari, sestre i bolničari, koji su u njima preostali, poznati su po primernom profesionalizmu. Hitne službe ipak rade kako-tako 24 sata.

Od oko 670 hitnih službi u Francuskoj, 42 su od maja meseca zatvorene posle 20 sati.

Tako, na primer, hitne pomoći u velikim gradovima kao Bordo, Tuluz, Grenoble ovog leta zatvaraju vrata u osam sati uveče. U saopštenju preko medija i društvenih mreža zatvorene hitne službe upućuju pacijente na privatne klinike “u okolini”.

Smisao štednje

Ovo je sasvim logično uputstvo ako se zna da je smisao “štednje” u zdravstvenom i drugim javnim sektorima zapravo - samo favorizovanje privatnog sektora i njegovih finansijskih interesa koji se ne poklapaju sa interesima građana.

Menadžersko upravljanje bolnicama je posledica ideološkog neoliberalnog opredeljenja i proizilazi iz direktiva Evropske komisije o štednji u javnom sektoru s izričitim osvrtom na zdravstvo (iako Evropska komisija tvrdi da se u njega ne meša). Ove direktive sračunate su da demontiraju javno zdravstvo http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-237489/sta-je-obelodanila-epidemija-kako-je-eu-sistematski-unistavala-javno-zdravstvo-drzava-clanica

U završnoj fazi ovog procesa, koji je pojačan u poslednje dve decenije, stiže se do toga da menadžeri diktiraju lekarima kako treba da rade i lekari dobijaju uputstva sledećeg sadržaja, na primer: „pregled treba da traje maksimum deset minuta“.

Posle ovakvih direktiva neki lekari su odmah napuštali bolnice, neki tek kada su se i sami razboleli od posledica stresa. Sada već može da se govori o masovnim otkazima koji uključuju pre svega medicinske sestre i drugo bolničko osoblje.    

„Milioni evra uštede napravljeni su „preko leđa“ državnih bolnica jer je oko 180.000 zaposlenih napustilo radna mesta u njima“, objasnio je ovih dana novinarima Emanuel (Emmanuel) Fernandes, ovdašnji poslanik iz redova leve kolacije (Nupes) u francuskom Parlamentu, koji nije zaboravio da se vrati „u bazu” i poseti Nuvel opital u Strazburu.

Prepolovljen broj porodilišta

Makronova administracija je uprkos epidemiji kovida nastavila da zatvara bolničke krevete – samo 2020. godine zatvoreno je 5.700 kreveta uprkos zvaničnoj političkoj priči o brizi za zdravlje građana i za zdravstvo.

U poslednjih 16 godina zatvoreno je 75 hiljada bolničkih kreveta. Na hiljade lekara i sestara i bolničkog osoblja otpušteno je. Za poslednje dve decenije prepolovljen je broj porodilišta iako je demografska stopa od oko dva odsto nepromenjena.

Leva koalicija Nupes pozvala je osoblje univerzitetskih bolnica u Strazburu da joj pošalju liste svojih potreba i žalbi do septembra kako bi se u Parlamentu sažeto i verno predstavila situacija na terenu i pokrenule zakonodavne promene.

U Francuskoj je duboko ukorenjena kultura državnog javnog servisa koji poštuje revolucionarno načelo bratstva i jednakosti. Raditi u javnoj bolnici uvek je bila stvar prestiža, vokacije i ljubavi prema poslu uvek manje plaćenom nego u privatnoj bolnici. Javna univerzitetska bolnica, još od reforme 1958. godine, u Francuskoj je usko povezana sa medicinskim istraživanjem i inovacijama.

Pristojno lečenje samo za bogate 

Sindikati su ovih dana žestoko reagovali na izjavu novog ministra zdravlja Fransoa Brona, inače i samog nekadašnjeg lekara hitne službe, koji je rekao da treba izbaciti iz upotrebe termin “zatvaranje hitnih službi” jer nije reč o potpunom zatvaranju već “samo” o “zatvaranju u osam sati uveče”.

“ Ministar zdravlja zatečen je kako laže”, napisao je na tviteru Kristof  Pridom, lekar hitne službe i član regionalnog parlamenta u pariskoj oblasti. 

„Uvek smo govorili da je Francuska zemlja solidarnosti, koja se s jednakom pažnjom odnosi prema svim društvenim kategorijama, prema bogatima i siromašnima. Ta ideja polako se napušta”, komentariše Floran Krten iz Sindikata univerzitetskih bolnica u Strazburu.

„Idemo ka sistemu medicine u dve brzine u kome će samo bogati moći da se leče kako treba, a siromašni će - otprilike kao u američkom sistemu - morati da se leče u dispanzerima“, kaže, dodajući da bi to bila „velika šteta“.

Moj sagovornik kaže da se sve češće otvaraju privatne medicinske strukture na račun državnih.

„Mi smo u Francuskoj napravili veliki napredak uspostavivši socijalno osiguranje i univerzalno osiguranje za siromašnije građane koje pokriva sve troškove, kako bi svi mogli da imaju medicinsku negu. Mislim da idemo ka potpunom napuštanju te ideje i ka sistemu gde će se lečiti samo bogati“, zaključuje on.