Dokaz da GM ubija

Biljana Đorović

Otkrivanje prave prirode preuzimanja poljoprivredne proizvodnje od strane GMO agrohemijskog kartela. Krugovi koji teže da postanu vlasnici planete i da kontrolišu poreklo i tokove života na njoj – proizvode i nameću čitavom svetu genetski modifikovano seme
(foto, Vilijam Engdal)

Studija tima naučnika sa francuskog univerziteta Kaen (Caen), predvođenog profesorom Žilom-Erikom Seralinijem, objavljena septembra 2012. godine u uglednom časopisu Food and Chemical Toxicology, svojim šokantnim pokazateljima o smrtonosnim efektima Monsantovog kukuruza NK603 i Monsantovog herbicida Raundap, pokazala je pravu prirodu preuzimanja poljoprivredne proizvodnje od strane krugova koji teže da postanu vlasnici planete i da kontrolišu poreklo i tokove života na njoj. Tim profesora Seralinija prvi je, i to u najvećoj tajnosti kako bi izbegao pritiske, sproveo dvogodišnje  istraživanje na skupini od preko 200 pacova. Istraživanje je koštalo 3 miliona evra i posle rezultata ovog istraživanja ništa nije bilo, niti će biti kao pre. Serija standardizovanih napada kojima je korumpirana nauka pokušala da diskredituje nalaze Seralinijeve studije, samo je još više uverila čovečanstvo da nauka i naučnici bez savesti saučestvuju u postavljanju smrtonosne klopke koju su osmislile psihopate željne da planetu oslobode suvišnih ljudi.

seralini

Profesor molekularne biologije Žil Erik Seralini

O istraživanju profesora Seralinija i pokušaju njegove diskreditacije razgovaramo sa Vilijamom Engdalom (William Engdahl), autorom studije Seme uništenja čije je nedavno objavljeno drugo izdanje na nemačkom jeziku dopunjeno poglavljem koje je posvećeno analizi Seralinijevog eksperimenta koji je šokirao svet, kao i sprezi Monsanta, GMO agrohemijskog kartela, političara, naučnika i medija, spremnih da unište živote najvećeg broja ljudi na planeti u međuvremenu proglašenih i tretiranih kao beskorisni žderači hrane.

vilijam engdal

Vilijam Engdal

(Prva knjiga Vilijama Engdala: Stoleće rata: anglo-američka naftna politika i Novi svetski poredak pokazala je skrivenu agendu vođenja ratova i ulogu politike nafte i energenata u brojnim događajima, poput prvog naftnog šoka ranih 70.-tih, zbacivanja šaha u Iranu 1979. i brojnih drugih. Engdalova knjiga: Seme uništenja: Skrivena agenda GMO, pokazala je da se eugenička ideja krije u osnovi nametanja GMO semena koja, kako autor kaže u predgovoru, nadilazi sve što je ovaj pisac tokom svog rada otkrio na području ekonomskih i političkih događaja, nafte, svetske poljoprivrede i trgovine... Zavera o manipulaciji genima, jer to jeste zavera, tako je velika da izmiče ljudskoj mašti. Ona je tako smela i istovremeno tako jednostavna da je do danas uspevala da prođe uglavnom neotkrivena.

Vilijam Engdal autor je i knjiga Dominacija punog spektra: Totalitarna demokratija i Novi svetski poredak, Bogovi novca: Vol Strit  i smrt Amričkog veka.)

Kako komentarišete činjenicu da je studija koju je uradio tim profesora Seralinija, prva dugoročna studija o efektima ishrane GM semenom na svetu, iako su prošle gotovo dve decenije od kako su pod okriljem doktrine o supstancijalnoj ekvivalentnosti, genetički modifikovani usevi plasirani u gotovo sve delove sveta?

To je zaprepašćujuće. Niko do sada nije uradio studiju tokom dvogodišnjeg života pacova – ni jedna vlada, univerzitet, ni jedan proizvođač hrane za krajnjeg korisnika kakvi su Nestle, Unilever, Kraft ili bilo koji megaproizvođač hrane koji koristi GMO i GM produkte. Sve prethodne studije su trajale tri meseca ili kraće, što je veoma kratak period da bi se utvrdili mogući efekti na ishranu GM hranom, koje je Seralinijeva studija dramatično pokazala.

Studija je pokazala da Monsantov kukuruz NK603, kao i najkorišćeniji herbicid Raundap, korišćeni nezavisno ili združeno, izazivaju tumore, poremećaje autoimunog sistema, hormona i čitav niz drugih poremećaja koji dovode do prerane smrti pacova hranjenih frankenštajn hranom, kako glasi naziv koji je semenu uništenja nadenula britanska štampa. Radi se o veoma pažljivo dokumentovanom istraživanju, sprovedenom tokom dve godine na grupi od 200 pacova podeljenih u dve grupe: jednu u kojoj su pacovi hranjeni organskom hranom (kontrolna grupa) i drugu u kojoj su hranjeni GM hranom.

seralini tim

Profesor Seralini sa timom istraživača

Seralini i njegov tim, zapravo su reprodukovali Monsantovu studiju iz 2004. objavljenu u istom naučnom časopisu i upotrebljenu od strane EFSA-e* za pozitivnu evaluaciju NK603, 2009.godine. Seralini je to mogao da učini tek nakon što je dobijena velika pravna bitka i Monsanto bio prinuđen da objavi rezultate ove svoje studije.

Seralinijev tim je bazirao svoj eksperiment na istim protokolima na kojima se zasnivala Monsantova studija ali, što je veoma važno, testirajući više parametara mnogo češće.

I pacovi su testirani tokom mnogo dužeg perioda – tokom čitavog njihovog prosečnog dvogodišnjeg veka, umesto 90 dana, koliko je trajalo Monsantovo ustraživanje. Dugoročnost istraživanja u ovom slučaju je od najvećeg značaja. Prvi tumori su se pojavili nakon 4 do 7 meseci tokom izvođenja studije. U ranijoj studiji, sprovedenoj od strane industrije istog GM semena Monsanto NK603, takođe su se pojavili znaci toksičnosti, ali su oni zanemareni kao biološki beznačajni i od strane industrije i od strane EFSA-e.

seralini kzs

Profesor Seralini predstavlja rezultate studije o opasnosti od GM semena, 20. septembra 2012, (AFP PHOTO)

Studija je takođe urađena na najvećem broju pacova ikada proučavanih u analizi uticaja standardne GM ishrane. Seralinijeva studija je takođe po prvi, put testirala 3 doze (umesto dve, po uobičajenom 90-dnevnom istraživanju ): (1) isključivo na Raundap tolerantnog NK603 GM kukuruza;  (2) GM kukuruza tretiranog Raundapom;  i (3) isključivo Raundapom u veoma niskim ekološski relevantnim dozama,  počevši od doza koje su ispod nivoa opsega koji dozvoljavaju regulatorni organi kod ishrane GM-om i upotrebe  vode za piće.  

Nalazi ove studije upalili su sve alarme za sveopštu uzbunu. Zaključak studije je: Kod ženki, sve tretirane grupe umirale su 2-3 puta više i brže nego kontrolna grupa. Ova razlika je bila vidljiva i u tri grupe mužjaka, hranjenih sa GMO. Svi rezultati su bili hormon i seks zavisni, a patološki profili su bili uporedivi. Ženke su razvile velike mlečne tumore gotovo uvek češće i pre kontrolne grupe; hipofiza je bila drugi najveći ugroženi organ; seksusalna hormonalna ravnoteža je narušena i u slučaju primene GM kukuruza i u slučaju primene Raundapa. U tretiranih mužjaka, kongestija jetre i nekroza bile su  2,5-5,5 puta učestalije nego u kontrolne grupe. Ovaj patološki nalaz potvrđen je i optičkom i transmisionom elektronskom mikroskopojom. Zabeležena ozbiljna nefropatija generalno je bila 1,3-2,3 učestalija nego kod kontrolne grupe. Mužjaci su dobili 4 puta više velikih opipljivih tumora nego kontrolna grupa ...

seralini tumor

Profesor Seralini prikazuje rezultate istraživanja opasnosti od GM semena 

Četiri puta, znači 400% veći tumori kod onih pacova koji su hranjeni GM kukuruzom od onih koji su normalno hranjeni u kontrolnoj grupi. Šta više, Seralinijev tim je izvestio da na početku 24. mesečnog perioda, 50–80% ženki razvilo je tumore u svim tretiranim grupama, sa i do tri tumora po životinji, dok je samo 30% kontrolne grupe (one koja nije hranjena GM hranom) bila pogođena. Grupa tretirana Raundapom pokazala je najveću učestalost incidence tumora sa 80% životinja koje su razvile po tri tumora po ženki u svakoj grupi.

Ovi alarmantni rezultati nisu mogli biti vidljivi tokom prvih 90 dana, što je vreme trajanja svih Monsontovih i agrohemijskih testiranja do danas, i jasan pokazatelj razloga zbog kojih industrija izbegava da izvede duža ispitivanja.

Seralini i saradnici su dokumentovali svoje alarmantne nalaze u vezi sa Raundapom gde su zaključili: Primetili smo izraženu indukciju rasta tumora dojke kod grupe hranjene Raundapom, čak i kod najmanjih doza koje su davane. Pokazalo se da Raundap razara aromataze koje sintetišu estrogen, ali takođe i remete funkciju estrogenih i androgenih receptora u ćeliji. Dalje, Raundap remeti funkciju polnih žlezda in vivo, i kod mužjaka takođe. Polni stereoidi su takođe promenjeni kod tretiranih pacova. Ovi hormon-zavisni fenomeni su potvrđeni povećanom disfunkcijom hipofize kod tretiranih ženki.

Herbicid Raundap, po uslovima licencnog ugovora sa Monsantom, mora da bude upotrebljen za Monsantovo i većinu drugih GM semena. Zapravo, seme je i modifikovano kako bi bilo rezistentno na ubilačke efekte Raundapa na korove. Raundap je prodavan i reklamiran širom planete kao korovski ubica br 1 u svetu.

Jedna druga Seralinijeva studija pokazuje da su GM biljke modifikovane da sadrže pesticide, bilo putem tolerancije na herbicide ili tako što same produkuju insekticide, ili poseduju oba svojstva, tako da se mogu smatrati pesticidnim biljkama (Gilles-Eric Seralini et al, Genetically modified crops safety assessments: present limits and possible improvements, Environmental Sciences Europe 2011, 23:10, accessed in http://www.enveurope.com/content/23/1/10).

Biljke otporne na Raundap, kakva je ispitivani Monsanto NK603 kukuruz, modifikovane su kako bi postale otporne na glifosat, hemikaliju koja, zajedno sa aditivima koji se dodaju, predstavlja moćni herbicid. GM biljke izložene glifosatu  mogu čak i da akomuliraju ostatke Raundapa tokom svog života. Glifosat i njegov glavni metabolit AMPA (sa svojom toksičnošću) nalaze se regularno i regulatorno u tim biljkama i tako dospevaju u organizam ljudi koji se njima hrane.

Monsanto konstantno odbija zahteve naučnika da objavi koje se hemikalije, osim glifosata, koriste u formuli Raundapa, pravdajući to poslovnom tajnom. Jasno je zašto: misteriozna formula predstavlja smrtonosni koktel koji toksično deluje na ljudske ćelije i to u mnogo manjim dozama od onih koje se koriste u poljoprivredi.

gmo pacovi tumori

Mamarni tumori koji su se razvili  u pacova hranjenim GMO kukuruzom  i / ili niskim nivoima Raundapa. Iz studije:  "Dugoročna toksičnost  herbicida Roundup i Raunap-tolerantnog GM- kukuruza“, objavljen u naučnom časopisu Food and Chemical Toxicology

Unisona i zaglušujuća medijska kampanja diskreditacije zaključaka Seralinijeve studije, pokrenuta je samo nekoliko časova nakon što je ova studija objavljena.

Kampanja diskreditacije Seralinijeve studije zasnivala se na tipskim optužbama kakve se redovno primenjuju kada se radi o pokušaju opovrgavanja rezultata časnih, eminentnih naučnika, posvećenih zaštiti života ljudi.

Oficijelno savetodavno telo EU za bezbednost hrane, sastavljeno od nezavisnih eksperata, EFSA, obrušilo se na Seralinijevu studiju - a da samo nije nikada izvelo nikakvu dugoročnu studiju na osnovu koje bi dokazalo da je GM hrana bezbedna. Ono što je nepoznato stanovnicima EU je činjenica da su mnogi članovi naučnog odbora EFSA-e povezani, direktnim i indirektnim vezama, sa GMO industrijom i kao takvi zaduženi za njeno nadgledanje i kontrolu. Organizacija koja bi trebalo da brine o javnom zdravlju i bezbednosti hrane izbušeno je sa svih strana korupcijom i kupovinom uticaja. 

Za one koji su upoznati sa nemilosrdnom taktikom Monsanta i globalnog agrohemijskog kartela koji stoji iza GMO-a, ovakav napad na veoma značajnu Seralinijevu studiju nije nikakvo iznenađenje. Čitava istorija komercijalizacije patentiranog Monsantovog semena kukuruza, soje, pamuka i ostalih mnogobrojnih useva, još od vremena kada je prvi put zasejano u SAD 1992. godine, ispunjena je podmićivanjima vladinih službenika, korumpiranjem naučnika, pritiskom zvaničnika Stejt  departmenta na EU i ostale zemlje, obmanjivačkim reklamnim kampanjama kojima već dve decenije pune ljudima glave da je GM hrana odgovor na glad u svetu, kao i da su GM usevi i herbicidi daleko više prijateljski prema okolini od normalnih useva.

Naučna organizacija EU za regulatorna pitanja u domenu hrane, EFSA (EU scientific food regulatory organization), preporučila je  2009. godine da se izda dozvola za Monsantov kukuruz NK603. Seralinijevi rezultati odjeknuli su kao bomba, osvetlivši na trenutak scenu karakterističnu za vreme vladavine zla u kojem živimo. Ko čini mogućim da se smrtonosne supstance nađu na trpezi ljudi širom sveta?

Naučna kontrola GMO biznisa, kako se i ovoga puta pokazalo, ne predstavlja ništa drugo do davanje dozvole za sve što Monsanto i druge GMO kompanije serviraju. Seralinijevo istraživnje zaista je prasnulo kao naučna termonuklearna bomba, pokazujući lanac sprege između Monsanta i GMO agrohemijskog kartela, komesara EU, i naučnika EFSA-e, glavnih medija i nekoliko članova vlada - članica EU, uključujući Španiju i Holandiju.

EFSA se našla u unakrsnoj vatri zbog Seralinijevih rezultata i bila je prinuđena da u svom oficijelnom listu prizna da se u odluci o davanju pozitivnog mišljenja oslonila na izveštaj kompetentnih autoriteta i španske Komisije za biološku sigurnost. Španski izveštaj, međutim, bio je u suštini neubedljiv i sve drugo osim nezavisan. U njemu se kaže: Prema sadašnjem stanju naučnog znanja i nakon ispitivanja postojećih informacija i podataka dobijenih od strane kompanije Monsanto, španska Komisija za biosigurnost može da dâ pozitivno mišljenje o komercijalizaciji kukuruza NK603 u EU... Španija i Holandija su odmah aplicirale za dobijanje licence.

Visoka naučna utemeljenost dokaza o bezbednosti ovog kukuruza navela je briselski naučni panel EFSA-e da zaključi kako je kukuruz NK603 bezbedan koliko i konvencionalni kukuruz. Kukuruz NK603 i iz njega proizvedeni produkti ne proizvode nikakve neželjene poledice na zdravlje ljudi i životinja.

Tri godine nakon komercijalne upotrebe ovog Monsantovog semena u EU, Seralinijeva studija pokazuje o kakvoj se bezbednosti radi: kancerogenim tumorima i ranom umiranju pacova hranjenih ovim, od korumpirane EU nauke, svesrdno preporučenim semenom uništenja.

Kakav je bio odgovor Komisije EU i EFSA-e, kada je Seralinijeva studija, nakon pozitivne naučne recenzije objavljena u veoma prestižnom međunarodnom naučnom časopisu?

Reakcija je bila očekivana i u najboljoj tradiciji bezočnih obmana i prikrivanja ogromne  korumpiranosti naučnika od strane Monsantovog lobija.

Samo nekoliko nedelja nakon što je studija bila publikovana, 28. novembra 2012. godine EFSA je u Briselu zaključila da ozbiljni defekti u dizajnu i metodologiji Seralinijevog istraživanja nisu prihvatljivi i da nema nikakve potrebe da se ponovo evaluira GM kukuruz NK603. Per Bergman, koji se naklazi na čelu EFSA-e, izjavio je da naučni rad Seralinijevog tima nije dovoljno naučno utemeljen za procenu rizika (!)

Ništa nije moglo biti dalje od istine.

Sasvim je jasno, naravno, da se radilo o bednom pokušaju zataškavanja istine da su naučnici u spomenutim regulatornim i savetodavnim telima upleteni u mrežu interesa i korupcije. O tome svedoči Corporate Europe Observer, nezavisna grupa za monitoring ponašanja korporativne EU, koja je zaključila da je van svake sumnje da se u slučaju naučnika koji su korporativni interes stavili ispred naučnog, radi o sukobu interesa te da je ono što se dogodilo potkopalo njihov kredibilitet.

Sukob interesa kreće se u domenu dobijanja fondova za istraživanje od strane biotehnološke industrije, članstva u udruženjima, objavljivanja i dobijanja pozitivnih recenzija u publikacijama koje ova industrija sponzoriše. Sukob interesa se, potom, otkriva i u naučnom interesu nekih članova panela koji, recimo, učestvuju u radu na proizvodnji transgenih biljaka poput krompira sa genima otpornim na antibiotik – uključujući nptII.

Zanimljivo je i ovo: bez obzira na to što ni jedan od članova panela za GMO EFSA-e nije medicinski ekspert za upotrebu antibiotika u humanoj medicini, oni su doneli zajedničku odluku da neomicin i kakamicin predstavljaju antibiotike sa „malo ili ni malo“ terapijskog značaja. Ovo je još zanimljivije ako uzmemo u obzir da je Svetska zdravstvena organizacija 2005. godine klasifikovala ove antibiotike kao izuzetno značajne.  U ovom obrtu, ključnu ulogu odigrao je holandski naučnik Hari Kiper (Harry Kuiper), predsedavajući GMO panela EFSA-e, blisko povezanog sa biotehničkom industrijom.

Kiper je otvoreni zagovarač smanjenja kontrole u pogledu proliferacije GMO u EU. Tokom njegovog predsednikovanja, nakon 2003. godine, EFSA je od potpunog nepristajanja na GMO stigla do 38 GM semena koja su dozvoljena u ljudskoj ishrani. Kriterijumi za odobrenje su razvijeni u saradnji sa Monsantom, GMO industrijom i pseudo-naučnom grupom pod nazivom ILSI – Međunarodni institut za prirodne nauke  (International Life Sciences Institute), stacioniranom u Vašingtonu. Ovaj institut čine ljudi iz Monsanta, ADM (jedan id najvećih snabdevača GM sojom i kukuruzom), Koka-Kole, Krafta - glavnog korisnika GM sastojaka u pripravljanju hrane i Nestle, drugog giganta po redu u GMO industrijalizaciji hrane. 

I, sada možete da sagledate dimenzije sukoba interesa: čovek na čelu EFSA-e, koja treba da objektivno procenjuje bezbednost GM hrane,  istovremeno je član udarne eskadrile GMO industrije. I on ostaje na čelu, uprkos velikim kritikama koje dolaze od strane brojnih NVO, pa čak i od komisija i zemalja članica EU.

Radi se, dakle, o neumornim rotirajućim vratima u Briselu, postavljenim između GMO industrije i regualtornog tela kome je povereno donošenje nepristrasnih odluka o rizicima GM hrane u EU. Bilo je sasvim u skladu sa tom činjenicom da EFSA osudi Seralinijevo istraživanje.

EFSA nije jedini izvor bezobzirne i nemilosrdne podrške GMO industriji. Nekoliko nedelja pre pojave Seralinijeve studije, En Glover (Anne Glover), glavni naučni savetnik Evropske komisije, rekla je u jednom intervjuu 24. jula, 2012:

Nema dokazanog slučaja bilo kakvih negativnih efekata na zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili zdravlje životne sredine ... Nema više rizika u ishrani GMO hranom od ishrane konvencionalno uzgajanom  hranom. Glover istrajava u svom punom brzinom napred sa GMO stavu, uprkos anketama koje pokazuju da je 60% - 80% građana EU protiv GMO. Da postoji makar i zrno pretenzija na naučnu odgovornost u tom veoma korupmiranom panelu EFSA-e ili u kancelariji profesorke Glover, smesta bi bile pokrenute slične dugotrajne studije na pacovima u kojima bi bili ispitivani rezultati Seralinijevog ispitivanja. No, oni to neće ni slučajno poduzeti. Nošeni krilima Monsantovog lobija oni neće preduzeti ništa drugo do jalovo ponavljati mantru o nedostatnom istraživanju i njegovoj naučnoj neutemeljenosti, očekujući da poslušnički mediji zaustave dejstvo Seralinijevih poražavajućih i veoma uznemiravajućih nalaza. Tako je to sada a tako je bilo i u čitavoj mračnoj istoriji širenja patentiranog GM semena i njegovog pratioca: toksičnog herbicida kakav je Raundap.

Pritisak na Srbiju da izmeni zakone i ustav koji je štite od semena uništenja je ogroman. Predstavnici ambasade SAD nastupaju na okruglim stolovima koje organizuje Privredna komora Beograda, preteći da će Srbija nepristajanjem ugroziti bilateralne odnose sa SAD i pristup u STO.

To je standardna procedura. Kontrovezni Vikiliks je obelodanio depeše iz američke ambasade u Parizu koje ukazuju na to da je Stejt department SAD bio i ostao aktivno angažovan u promociji privatne kompanije Monsanto, kao i da je koristio zvanični diplomatski pritisak kako bi postigli da francuska vlada dozvoli GMO. Jasno je da je u pitanju i pritisak da se Srbija pridruži STO, budući da pravila koja uspostavlja ova organizacija (STO) stavlja priporitet trgovine iznad zdravlja i bezbedonosti zemlje. Poljoprivredna problematika u okviru STO rešava se po nacrtima vodećih kompanija SAD za agrobiznis, kakva je najveći svetski posednik GMO semena - Monsanto.

Svi pravci analize koju ste izneli u prvom nemačkom izdanju vaše knjige Seme uništenja, pokazali su se kao tačni. BT pamuk doveo je do podbačaja u setvi i masovnih samoubistava seljaka u Indiji; uzgajanje frankenštajn semena kukuruza i soje u SAD potvrdilo je da je za uzgoj  GM soje potrebno daleko više herbicida a nikako manje, što je bio jedan od propagandnih slogana pri nametanju frankenštajn hrane širom sveta dok je upotreba Raundapa u SAD dovela do pojave superkorova, nakon što je korov razvio rezistentnost na ovaj herbicid. Istinsku  namenu GM semena  pokazuje međutim Gejtsova Banka sudnjeg dana: banka semena napravljena kako bi osigurala božije seme za globalnu elitu nakon što semenom zla unište čovečanstvo.

Gejtsova Banka semena je jedan od najbizarnijih i najalrmantnijih razvojnih projekata koji se odnose i na GM i ne-GM. Ova Banka semena, ugrađena u planinu u Svalbardu unutar udaljenog Arktičkog kruga, krunski je dokaz da projekat predstavlja ogromnu nuklearnu bombu. Projekat skladišta za čuvanje semena je prvenstveno finansirala Rokfelerova fondacija i Fondacija Bila i Melinde Gejts i zvanično je otvorena februara 2008. Do danas je u toj Banci pohranjeno preko 20 miliona semena, što je približno jedna trećina najvažnijih svetskih sorti prehrambenih useva. Ova činjenica postaje interesantnija kada se zna da je Rokfelerova fondacija, koja je pokrenula ceo projekat u vezi sa GMO, trošila i troši na stotine miliona dolara na istraživanja kako bi stekla monopol u oblasti poljoprivrede, poput onog što su uradili sa monopolom na kontrolu svetske nafte. Fondacija Bila i Melinde Gejts, glavni je deoničar Monsanta, najveće svetske GMO kompanije u oblasti agrobiznisa.

Ne treba nipošto smetnuti sa uma da su ova dva, od poreza oslobođena, moćna američka giganta - fondacije Rokfelera i Gejtsa - zajedno sa bivšim generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom pokrenule veliki projekat lažno nazvan Alijansa za zelenu revoluciju u Africi (AGRA). Pod zavodljivim parolama da je u pitanju organizacija koju predvode afrikanci koji promovišu afrička rešenja u poljoprivredi, krila se organizacija kojom su upravljali ljudi iz ovih fondacija čiji je istinski cilj bio uvođenje Monsantovog GM semena u Africi. I Bil Gejts i Dejvid Rokfeler su zakleti i osvedočeni zagovornici eugenike, smanjenja globalne populacije. Osobito one tamnije puti.

* EFSA - Naučna organizacija EU za regulatorna pitanja u domenu hrane, (EU scientific food regulatory organization)


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...