EKOLOGIJA-OD NAUKE DO MARKETINGA

Decenijama u razvijenom svetu vlada zbrka između pojmova ekologije i zaštite životne sredine. Na univerzitetima ekologija sažima znanja genetike, evolucije, geografije, fiziologije, tehnologije, sociologije, dok je zaštita životne sredine, sasvim nešto drugo.

Strogo po definiciji ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine. Razvila se najpre kao grana biologije, a danas je to interdisciplinarna nauka koja povezuje prirodna i društvena saznanja.

Sama reč ekologija je grčkog porekla: oikos znači dom, a logos nauka (ali i smisao, reč, slovo, slovesnost) i doslovno bi značila nauka o domu, uređenje ili ustrojenje doma, briga o kući. Može se reći da ekologija nije toliko novo posmatranje sveta oko nas kao što to izgleda (razvoj moderne ekologije pripisuje se 20. veku), jer nas njena etimologija dovodi do prepotopskih vremena kada je po učenju Svetog pisma Starog zaveta, Bog posle stvaranja sveta zapovedio ljudima da se staraju o Zemlji.

Čak i ekologija duše

Na osnovu sagledavanja tokova čovečanstva sredinom prošlog veka i uzimajući u obzir sve veći nesklad između tehnološkog napretka i demografskog razvoja s jedne i mogućnosti eksploatacije prirodnih resursa s druge strane, kao i nagli porast negativnih uticaja čoveka na okolinu, iz ekologije se razvila naučna disciplina pod imenom zaštita životne sredine ("environmental protection"). Ona se zapravo bavi problemima koji se mahom stavljaju u okvir ekologije, iako ona ima mnogo širu oblast proučavanja. Iz te nauke je kasnije iznikao i društveni pokret pod nazivom "Pokret za svest o životnoj sredini" ili popularnije "Zeleni" koji su se vremenom i politički angažovali.

Danas pojam "Zeleni" obuhvata razne stilove "zdravog“ življenja i često je u vezi sa vegetarijanstvom, makrobiotikom, organskim uzgajanjem biljaka, zdravom ishranom, lečenjem raznih bolesti prirodnim lekovima, zaštitom životinja. Podseća i na problem odlaganja otpada, održivi razvoj, reciklažu. U međuvremenu, pojavili su se i ekološki menadžment, ekološka građevina i poljoprivreda, ekološki turizam i suveniri, eko-slobodno vreme, a ima ljudi koji pominju i ekologiju duše.

Tako su, pod pritiskom javnog mnjenja i naučnika širom sveta, vlade razvijenih zemalja počele da razmatraju problem ekološkog menadžmenta, uprkos protivljenjima moćnih kompanija čiji su se interesi najčešće sukobljavali sa promenom tehnologije koju su zahtevali naučnici.

Istorijat brige o planeti

Prva svetska konferencija o životnoj sredini održana je u Stokholmu 1972. godine kada je doneta Stokholmska deklaracija i predloženo osnivanje specijalne institucije za stimulaciju koordinacije i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti životne sredine - UNEP. Tada je najvažniji globalni problem bio zaštita ozonskog omotača od hemikalija koji ga razaraju - freoni i haloni.

UNEP je sačinio i predložio za ratifikaciju Bečku konvenciju 1985. godine a zatim i Montrealski protokol 1987. godine za kontrolu supstancija koje oštećuju ozonski omotač sa amandmanima u Londonu i Kopenhagenu. U Riju je 1992. godine održana svetska konferencija o životnoj sredini i razvoju, popularno nazvana Samit planete Zemlje. Tada je u Rio deklaraciju i u Agendu 21 - Program planova i aktivnosti za zaštitu životne sredine u 21. veku - uveden pojam održivog razvoja. Poznat je i Kjoto protokol (1997.) koji obavezuje najrazvijenije zemlje sveta da do 2012. godine smanje emisiju šest štetnih gasova za oko 5,2%. Godine 2000. u Njujorku je održan Milenijumski samit UN na kome je doneta Milenijumska deklaracija koja sadrži osam poglavlja od kojih se jedno odnosi na zaštitu životne sredine.

Poslednjih decenija i zakonski su regulisani mnogi procesi proizvodnje u vezi sa zaštitom životne sredine - na primer Direktiva Evropske unije o smanjenju opasnih sastojaka (RoHS) koja je na snazi od jula 2006. godine. Ona ograničava upotrebu šestovalentnih sastojaka u proizvodnji elektronskih uređaja: olova, žive, kadmijuma, šestovalentnog hroma, polibromnog bifenila (PBB) i polibromnih difenil etra (PBDE), pa je EU i zabranila prodaju proizvoda koji sadrže ove sastojke.

Korist od ekološkog imidža

Vremenom je pojačana propaganda o alarmantnom stanju životne sredine. Pomenimo samo "efekat staklene bašte" i globalno zagrevanje, nuklearni otpad, eksploataciju amazonskih šuma koje predstavljaju pluća planete ili problem nestajanja pijaćih voda. Imajući sve to u vidu, mnoga preduzeća u tome već naziru svoju novu marketinšku priliku i sve je veći broj onih koji proizvode i prodaju ekološke proizvode.

Imidž ekološki svesne firme je nešto što će u budućnosti značiti sve više, jer će ljudi radije kupovati isti proizvod od onog proizvođača koji svojim poslovanjem ne šteti planeti. Investiranje u očuvanje životne sredine kompaniju čini atraktivnom i konkurentnom, pa ona ostvaruje veći profit i gradi specifičan imidž koji privlači poslovne partnere i medije. Sama pojava prefiksa "eko" na proizvodu (mada se on može odnositi i na ekonomičnost) već obećava nešto dobro i pozitivno.

Na pretraživaču Gugl nalazimo 5.580.000 Web lokacija na raznim jezicima koji pominju ekološke proizvode. Od tog broja samo 61 lokacija je na srpskom.

Eko proizvodi su u modi

Kao ekološki proizvodi hrane navode se suhomesnata roba, meso nabavljeno sa brdskog područja, hleb i peciva, voće i povrće, med, a tu su i durmitorski ekološki proizvodi od jagnjetine, kajmaka i drugih mlečnih proizvoda. Zatim, postoje ekološka sredstva za čišćenje, fitoterapijski proizvodi, kozmetika, materijali za hobi, ukrasne sveće, kancelarijski materijal, proizvodi za baštu i kućne ljubimce, hrana za životinje. Mogu se kupiti ekološki proizvodi za grejanje, roštilj i potpalu vatre, briketi od biomase za grejanje kamina, sredstva protiv komaraca i moljaca. Takođe, hemijsko čišćenje garderobe može biti ekološko, kao i uređaji za prečišćavanje pijaće vode, zvučni uređaji i alarmi za automobile, aparati za telekomunikaciju, kućni bioskopi, DVD snimači i drugi kućni aparati. Postoje ekološki građevinski materijali (krečni malter od belog mermernog peska i silikatni krečni malter na bazi smole, geoglina, nosive ploče od trske), ekološki proizvodi iz livnice, auto lakovi, nautičke i građevinske boje, hidroizolaciona sredstva za gradnju mostova i autoputeva.

U nekim zemljama ekološki proizvodi su uvek primetno obeleženi "znakom ekološkog proizvoda“ koji je jedinstvena propisana oznaka i garantuje proizvodnju u skladu sa zakonom o ekologiji te zemlje. Mnoge svetske firme imaju logotipe na svojim ekološkim proizvodima koji su dizajnirani tako da pomognu potrošačima da ih prepoznaju kao takve među ostalim proizvodima iste kategorije.

Korišćenje ekoloških proizvoda daje nam osećaj da utičemo na bolji kvalitet življenja, ishrane i delujemo pozitivno na životnu sredinu. Kako, sem što vidimo razliku u ceni i neku upadljivu zelenu nalepnicu? Ekološki je pridev koji je povezan sa karakteristikama kao što su prirodni, biološki, organski, biorazgrađujući i podrazumeva kontekst upravljanja prirodnim resursima po principu zaštite životne sredine i održivog razvoja. Tako se, na primer, u eko-proizvodnji hrane izbegava upotreba ?grohemikalija - veštačkih đubriva, herbicida i pesticida i takva hrana je prirodnijeg ukusa. Zagovornici ekološke hrane smatraju da ona ima veću prehrambenu vrednost i da pojačava imunitet pa je dokazano korisna u borbi protiv mnogih bolesti. S druge strane ekološka poljoprivreda definisana je od strane Međunarodnog udruženja za razvoj organske poljoprivrede - International federation of organic agriculture movements (IFOAM) i prihvaćena u programima UN (WHO i FAO) i EU.

Generalno, kada uz proizvode dodate pridev ekološki, to znači da su oni zdravi, (nekad i isceljujući), domaći, nisu kancerogeni, ne zagađuju prirodu i ambijent, proizvedeni su od prirodnih materijala s minimalnim utroškom energije, ne potrebuju neograničene resurse i imaju kontrolisanu potrošnju vode u proizvodnji, ne sadrže sastojke opasne po zdravlje, imaju duži vek trajanja, energetski su efikasniji, recikliraju se jeftinije ili se mogu ukloniti bezopasno po okolinu, a pre svega su u modi. Od nekih proizvođača ćete čuti da su njihovi proizvodi ekološki zato što su sigurni i jednostavni za upotrebu.

Međunarodne potvrde i kontrole

Pojedini imaju međunarodne ateste i sertifikate ISO 9001 i 14001 kao ekološki proizvodi. Da podsetimo, Međunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International Organisation for Standardisation) najveća je svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 158 zemalja, na bazi jedan član - jedna zemlja, sa sedištem u Ženevi u Švajcarskoj gde se koordiniše ceo sistem. Iako je ISO nevladina organizacija, mnogi članovi nacionalnih instituta su ili imenovani od strane izvršnih vlasti u svojim zemljama ili su u isto vreme članovi tih izvršnih vlasti. Samim tim, ISO predstavlja organizaciju u kojoj se konsenzusi postižu na bazi rešenja koja odgovaraju zahtevima kako poslovnih, tako i drugih interesnih grupa kao što su potrošači ili državna uprava.

Standard ISO 14001:2004 ili sistem ekološkog menadžmenta je upravljanje uticajima kompanije na životnu sredinu. Sa implementacijom ISO 14001:2004 utvrđuje se koji od radnih procesa zagađuju životnu sredinu, određuju se realni ciljevi za smanjenje zagađenja i uvode se neophodne radnje koje obezbeđuju ostvarenje zadatih ciljeva. Strategija je da se smanji količina sastojaka koji utiču na životnu sredinu i to obuhvatajući ceo ciklus trajanja: od nabavke sirovina i materijala, tokom postupka proizvodnje, fizičke distribucije, upotrebe kod potrošača, sve do konačnog odlaganja.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko programa Revitalizacije društva putem demokratskog delovanja (CRDA) obezbeđuje u Srbiji obuku i stručnu pomoć da bi se povećao broj proizvođača prehrambenih proizvoda koji će dobiti sertifikate HACCP (standard bezbednosti hrane) i ISO 9001/14001 sertifikate (standardizovani sistemi kvaliteta).

Analizirajući svoje marketinške aktivnosti mnoge kompanije ističu da ekologija nije sredstvo ekonomske propagande nego misija ekološki orijentisanog preduzeća i da bi trebalo u tom svetlu posmatrati promociju proizvoda kao ekoloških. Za dobrobit čovečanstva.