Uz babice SAD i EU, Ukrajina u krvi porodila novu vlast

“Gledamo vas!”, poručio je šef SAD Barak Obama vlastima Viktora Janukoviča u sredu uveče – verovatno nemajući ni pojma da je doslovno identično upozorenje bilo i u arsenalu parola za Beograd, 5. oktobra 2000, u vreme prvog isprobavanja američke tehnologije obaranja nepoželjne vlasti u drugim zemljama, pritiskom mase sa ulica, u ime “ljudskih prava” i “demokratije”. U Srbiji, taj obećani plod je ovo, što bez izgleda da se u njemu išta promeni postoji danas.

A u Ukrajini, ono što je uvedeno klackalicom Jušćenko-Timošenko posle “demokratske revolucije” 2004. i produženo i održano istovetnim vladanjem Viktora Janukoviča – jednog drugog eksponenta oligarhije, istovetnog u shvatanju da vlast služi da bi se pljačkalo, samo okićenog drugačijim partijskim bojama i nameštenog od unutrašnjih finansijera kada su se ono dvoje bili dograbili za grla.

Kiev, 21.02.2014 - ukrajinski predsednik Viktor Janukovič potpisao je sa liderima opozicije, uz evropske posrednike, Sporazum o vanrednim izborima i novoj vladi, radi okončanja političke krize

Odbijanje zapadne ponude nije predviđeno

Peh Janukoviča nije to što je tobože bio proruski a ne prozapadni i proamerički. Janukovič je bio spreman bude bilo čiji i da uzme bilo jednu bilo drugu titulu svejedno – zavisno isključivo od toga koja mu strana ponudi milijarde, potrebne da začepi zjapeći jaz u državnim finansijama.

Još dublje propadanje u finansijski bezdan ugrožavalo je izglede predsednika Ukrajine na predsedničkim izborima iduće godine. Brisel mu je prineo ponudu da izabere “put ka članstvu Ukrajine u EU” i, manje uočljivo – instant članstvo Ukrajine u NATO. Međutim, i prvo i drugo - bez fondova koji bi rešili Janukovičev “kijevski” problem.

Nesreća Ukrajinaca koji su minulih dana ginuli, ranjavani, dobijali batine i smrzavali se, u tome je, što šef njihove države nije shvatio da ponuda koja se Ukrajini već deset godina prinosi ili odlaže u stranu, ovaj put ne podrazumeva više odbijanje EU. Brisel i Vašington su ovaj put izabrali u ime Ukrajine.

Kiev, 21.02.2014 - antivladini demonstranti u prestonici Ukrajine posle žestokih sukoba sa državnim snagama

“Fuck the EU!”

Pobuđen povećanim uticajem Rusije u regionu, donekle i podozriv naspram rastuće nemačko-ruske ekonomske saradnje, Vašington je od prošle godine na koloseku otvorenije političke konfrontacije s Moskvom. Takozvano “resetovanje” odnosa ostavljeno je u diplomatskoj valizi koja je, kako se čini, sada na dugo vreme odložena u stranu. Nemačka je podstaknuta da bude predvodnik Evrope Zapada u nastupu na Istok, gde Moskvi treba da se stavi na znanje da Rusija ne raspolaže gabaritom moći koji je potreban da bi se bivše sovjetske republike, a pre svih geostrateški ključna Ukrajina, zadržale kao članovi ili kandidati njenih integracija, Carinskog ili Evroazijskog saveza.

Ne razumevši, da je u svojstvu šefa Ukrajine prinuđen da postupa u promenjenim okolnostima, da novostvoreni okvir nije više onaj iz vremena koegzistencije Moskve i Berlina, a na kraju, i Moskve i Vašingtona – Janukovič je najpre prihvatio, a onda, uvidevši da sa Zapada ne stižu i prateći fondovi, odbio ponudu Brisela za pridruživanje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, suočen sa ultimatumom Ukrajini “ili-ili”, priskočio je Kijevu s ruskim kreditom od petnaest milijardi dolara, promptno i za trećinu nižom cenom za ruski gas, i Janukovič, cenivši da mu je na raspolaganju mogućnost da bira, prihvatio je ponudu Moskve. Tri milijarde dolara, prva tranša, uplaćena je Kijevu iz Rusije već prošlog petka. Ali, tog časa, i Vašington je pokrenuo valjak.

U Kijev je, uz pola tuceta EU lidera na bezmalo stalnom dežurstvu u misiji ohrabrivanja demonstranata na Majdanu, doputovala pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Viktorija Nuland – diplomata, proslavljena psovkom “Fuck the EU!”. Psovka je uhvaćena prisluškivanjem razgovora gospođe s američkim ambasadorom u Kijevu Džefrijem Pajetom. Psovka je bila reakcija na Pajetino pominjanje koraka koje u aferi preduzima Brisel. Naišla je na veliki odjek (nije demantovana!), pošto je izrazila šta zapravo o efikasnosti EU u ovoj napetoj trci misli Vašington. Amerika je žurila s prevratom bez mnogo okolišanja. Zadatak Nulandove svodio se na potrebu da se na ulici u Kijevu što pre identifikuje i ustoliči jedna vlada poslušna Zapadu. I to je to što je u petak ujutro pokazano, makar i kao prva “radna kombinacija” – ali, posle nedelju dana krvi, u kojoj je ostao život 77 ubijenih i oko 700 ranjenih Ukrajinaca. I to je samo trenutni bilans.

Klimaks raspada poretka obeležen je potencijalom za raspad zemlje, mogućno je linijom Dnjepra, koja deli unijatski, Zapadu naklonjen, i pravoslavni, emotivno i po kulturi Rusiji bliži živalj. Na Zapadu su već u svim većim centrima izabrali svoje vlasti, po scenariju poznatom bivšoj Jugoslaviji. Izlaznu fazu udara u Kijevu (razume se, iz ovoga što je samo prva epizoda nečeg što će tek trajati i ticati se sudbine i Evrope i Rusije) obeležila je Amerika – onim upozorenjem vlastima Janukoviča iz Meksika, pazite, “gledamo vas!”.

Kiev, 21.02.2014 - ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i lideri opozicije potpisali su, uz evropske posrednike, Sporazum o vanrednim izborima i novoj vladi, radi okončanja političke krize: Frank-Walter Steinmeier, Vitali Klitschko, Oleg Tjagnibok, Viktor Yanukovych, Arseniy Yatsenyuk, Radoslaw Sikorski 

Hronologija “gledanja”

Ova krvava saga raspetljavaće se, i Janukovič neće uspeti da spere sa ruku krv Ukrajine, jer on je glavnokomandujući onima koji, dok neki od njih nisu počeli da beže i priključuju se taboru izglednih pobednika, ili samo beže – ali, Obamino “gledamo” nije bilo da se samo zaustavi nasilje nego i drugo. Obamino, “mi ćemo vrlo pomno pratiti” (ko produžava sa nasiljem) i “biće konsekvenci”, imalo je i drugi, za Vašington bitniji pasus, da Janukovič i oni koje su EU i SAD izabrali sednu za sto i počnu razgovor o prepakivanju vlasti. Ono zbog čega je Nuland i bila u Kijevu.

Za oko 40 sati film je odmotan. “Mi vas pratimo”, je od srede uveče. U sredu, u Parizu je održana sednica vlada Nemačke i Francuske u punom sastavu, da bi se podvukla jedinstvena pozicija Zapada, a i sposobnost dvojca u vrhu EU da se nadalje nosi sa krizom povodom Ukrajine. U četvrtak je počeo da jenjava boj, a uveče je okupljen parlament koji će doneti krucijalne odluke, Rada – pozivom ambasadora SAD deputatima da odu na zasedanje, “jer politiku treba skloniti sa ulice”.

Nemačka kancelarka Angela Merkel (L) i francuski predsednik Fransoa Oland na konferenciji za novinare 19. februara 2014, u Jelisejskoj palati u Parizu

“I tako, svima vama koji ste izabrani članovi Vrhovne Rade: ukoliko večeras niste u Radi, da bi se izradilo političko rešenje, onda vi produbljujete problem, a ne doprinosite njegovom rešenju”, upozorio je ambasador (“Ambasador SAD uteruje ukrajinske deputate u Vrhovnu radu ‘da bi se rešila kriza”, Regnum. ru).

Parlament koji se pre toga nije mogao sastati, uz ostalo i zbog napada na zdanje, ukazao se u četvrtak uveče s kvorumom od 239, naspram 236 potrebnih glasova – mada, sastavljen sve od deputata zapadnih krajeva, ne računajući dopunu koju su obezbedili prebezi iz tabora Janukoviča. Žurili su da uhvate pozicije kod pobednika.

Obrt je bio tako brz da suštinu stvari nisu shvatali ni u taboru Janukovičevih protivnika. Svađali su se i oklevali. Ministar Poljske Sikorski, na dežurstvu uz opoziciju, snimljen je dok je upozoravao da će opozicionari “do jutra biti mrtvi”, ukoliko ne sednu i odmah donesu odluke. Janukovič takođe nije bio sam. Ni časa se od njega nisu odmicali šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske, požurujući ga da ne okleva, ni on. Majdan je bio u fazi privremeno usaglašene obustave vatre – ne na zadovoljstvo ekstremnih elemenata na desnici.

U četrtak u ponoć, Rada je konačno izglasala odluku o prekidu vatre. Služba bezbednosti obavezana je da suspenduje svoju prethodno objavljenu “antiterorističku akciju”. Ministarstvu unutrašnjih poslova zabranjena je upotreba oružja.

Na sednici nije bilo predsednika Rade Vladimira Ribaka, nadležnog da potpiše odluku. Papir je otišao na štetu formalnosti, nadjačane važnošću događaja. U Kijev su tokom noći prebačeni milicionari i specijalci iz zapadne Ukrajine, koji su 18. februara odbili izvršavanje naređenja vlasti prešavši na stranu naroda. Predsednik Rade Ribak pojavio se u parlamentu u petak ujutro, kašljući, znojeći se, i predlažući da se rad prekine na šest sati jer je bolestan (Nezavisimaja gazeta). Međutim, sada već usaglašena kvota prisutnih nije htela za to ni da čuje, a najglasniji među prebezima od Janukoviča u tabor “demokrata” uzvikivali su da se Janukovič privede i smesta odgovara za nedela. Usaglašeno je da prva sledeća odluka u petak bude dogovor o preradi ustava, na štetu ovlašćenja predsednika u korist parlamenta. U međuvremenu, vraćen je u primenu ustav “oranžista” iz 2004. U petak je objavljen pristanak Janukoviča na ranije predsedničke izbore, najkasnije do kraja 2014. Novi ustav biće na mestu do septembra. U petak pre podne Janukovič se sastao sa opozicijom, čiji su vođi u prvom planu Arsenij Acenjuk (iz Otadžbine, Julije Timošenko), Oleg Tjagnibok i bokser, novopečeni lider Udara, Vitalij Kličko. Objavljeno je da će se do 3. marta obrazovati “vlada nacionalnog jedinstva”. Parlament je u međuvremenu razrešio dužnosti ministra unutrašnjih poslova Vitalija Zaharčenka i doneo zakon kojim se dekriminalizuje delo zbog kojeg je Julija Timošenko u zatvoru. Znači, Julija izlazi.

Gde će to Evropu dovesti?

Sve ovo, događalo se pod budnim okom sve vreme prisutnih ministara Nemačke, Francuske i Poljske, prispelih u svojstvu izaslanika EU. Za stolom za kojim su bili Janukovič, njegovi oponenti i diplomati EU, nije bilo predstavnika Rusije. Tokom krize, predsednik Rusije Vladimir Putin nije želeo kontakt sa Janukovičem. Predsednik vlade Rusije Medvedev istupio je s kratkom izjavom iz koje proizilazi da su okolnosti nadvisile državničku snalažljivost Viktora Janukoviča, srozanog na poziciju “otirača” pred vratima.

“Ukoliko se Ukrajina raspadne, to će proizvesti rat. Oni će prvo izgubiti Krim, (zato) što ćemo mi ući i zaštiti ga, tačno kako smo postupili i u Gruziji”, preneo je Moskou tajms izjavu “višeg vladinog službenika” Rusije Fajnenšel tajmsu, ne navodeći ime. Rusija je intervenisala u Gruziji 2008, posle upada armije Sakašvilija u Južnu Osetiju.

“Mi nećemo dopustiti Evropi i SAD da od nas preotmu Ukrajinu”, citiran je nepoznati diplomatski službenik. “Države bivšeg Sovjetskog Saveza, mi smo jedna porodica. Oni misle, Rusija je i dalje slaba kao početkom 90-ih, ali mi nismo”, citiran je službenik.

U petak, Moskva je objavila odlaganje uplate Ukrajini dve milijarde dolara drugog dela prve tranše zajma, dok se ne razjasne okolnosti otplate. U petak, Putin je održao sednicu ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Retko kada bi imalo manje smisla za pitanje – kojim povodom.

U Sočiju, počinje svečana završnica izuzetno dobro organizovanih i uspešno izvedenih zimskih olimpijskih igara, koje ulaze u istoriju kao igre praćene kampanjom američke klevete bez presedana – kažu pojedini hrabri američki intelektualci (“How U.S. Media Misrepresent Soći and Kiev” , Stephen F. Cohen, profešor emeritus at New York University and Princeton University).

Amerika je uspela da podela medalja bude u vreme kada se u Kijevu prebrajaju mrtvi i ranjeni. Svih narednih dana i meseci, biće prilike da se prati gde će to Evropu dovesti.