Vlada Ukrajine odbacila EU, okreće se Rusiji

U osvit samita EU i “istočnih partnera” u Vilnusu, vlada Ukrajine napustila je kurs uslovljavanog pridruživanja Briselu i okrenula se Rusiji, objavljeno je u Kijevu noćas, posle sednice u četvrtak. U prestonici, na Trgu nezavisnosti, gde je 2004. bila glavna scena tzv. narandzaste revolucije, u četvrtak u noć, okupilo se posle saopštenja vlade oko 1500 demonstranata, pristalica prozapadnih političkih frakcija, koje su za nedelju najavile prostest širih razmera.

Okretanje Kijeva Moskvi ocenjuje se kao velika pobeda Rusije. Ovakvom odlukom predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, Moskva je gurnula klin u točak kampanje da se Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Azerbejdzan i Jermenija na svaki način izvuku iz kampa za razvoj u saradnji s Rusijom.

Pre Ukrajine, istovetnu odluku – da ne potpiše već spremljeni ugovor o pridruživanju, s klauzulom o automatskom prekidu ekonomske saradnje s Rusijom, koji će u Vilnusu (28. i 29. novembra) biti na stolu, donela je i Jermenija.

Odluka u interesu bezbednosti

Vlada Ukrajine objavila je da je njena odluka motivisana “interesima nacionalne bezbednosti”. Vlada je naložila resornim ministarstvima, u kojima je bilo već počelo “naštimavanje” kompasa za zapadni pravac – da sada “aktiviraju dijalog s Ruskom Federacijom”.

Vlada Ukrajine je rekla da će se Ukrajina takođe pridružiti saradnji sa ruski predvođenim Carniskim savezom (Rusije, Belorusije i Kazahstana) i sa zemljama ZND, članicama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ovaj zaokret Kijeva samo je naoko neočekivan, s obzirom da se na Zapadu, u SAD i u Evropi, do pre kratko kalkulisano da je ovoga puta prilaz Ukrajine Zapadu bezmalo sasvim siguran – jer, nagovešten je “polaganjem olovke na papir”, kada se videlo da bi prilagođavanje EU uništilo ukrajinsku ekonomiju. Čak i da na žrtvenik položi sve, zemlja ne bi mogla biti sigurna da bi na kraju bila primljena u članstvo EU, proizišlo je iz sasvim nedavnih izjava ukrajinskih političara.

“Ukrajina se ne može odreći saradnje s Rusijom zato što nema izvore kompenzacije za takav korak”, izjavio je predsednik vlade Ukrajine Nikolaj Azarov. “Želim da svi Ukrajinci znaju: nama niko nije ponudio niti nam nudi nadoknade za gubitak tog tržišta. A mi nemamo pravo da dopustimo da nam se zatvaraju preduzeća i da naši ljudi ostaju bez plata i penzija”, rekao je predsednik vlade (http://www.regnum.ru/news/polit/1731728.html#ixzz2keg7cDj9).

Mnogo bi koštalo

Predsednik vlade je, naprotiv, normalizaciju odnosa s Rusijom, a ne okretanje Evropskoj uniji, nazvao životnim pitanjem broj jedan. “Predsednik Viktor Janukovič i ja, imali smo oštre razgovore s preduzetnicima i sindikatima o mogućnom gubitku radnih mesta. To je direktna odgovornost naše vlade i težak udar ukrajinskoj ekonomiji...A dodajte tome još i neizvesne cene gasa i nafte”, citiran je Azarov.

U Kijevu je izračunato da bi cena zaokreta ka EU dosegla stotinu i više milijardi dolara, a sve ozbiljno što Ukrajina proizvodi stradalo bi pred brešom unutra propuštene bujice produkata moćnije evropske ekonomije.

Moskva je pozdravila odluku ukrajinske vlade. Ruska strana podvlači da je Ukrajina tradicionalni partner Rusije, i da će se njeni interesi mnogo bolje ostvariti na tržištu unutar kojeg zemlja ima komparativne prednosti, unutar Carinske unije.

Prozapadno orijentisane partije prozivaju predsednika Janukoviča za “izdaju zemlje” i traže pokretanje procesa impičmenta, dok je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt reagovao na vest izjavom da je odluka Kijeva rezultat ruskih ucena.

Odluci vlade prethodila je odluka parlamenta, Rade Ukrajine, gde su na glasanju prošle nedelje propali svi “evropski zakoni”. Njima je trebalo da se utre put tome što bi se iduće nedelje dogodilo u Vilnusu.

Osim u Kijevu, prvi protesti protiv vladine odluke održani su i u Donjecku, Harkovu, Užgarodu i Lvovu, glavnom centru unijatski i katolički prožete zapadne Ukrajine.