Sirija: Kurdi proglasili vlast na severu, opozicija „prelaznu vladu“ u Istanbulu

Dugo odlagana međunarodna konferencija zarad zaustavljanja sukoba u Siriji, koji traje već 32 meseca, biće održana u Ženevi 12. decembra, otkrili su mediji u Damasku, pozivajući se na izvore iz Pariza. Dnevnik Al Vatan objavio je da je državni sekretar SAD Džon Keri rekao svom francuskom kolegi Loranu Fabijusu da će generalni sekretar UN Ban Ki Mun saopštiti datum sastanka 25. novembra.

Zvanični Damask nije želeo da potvrdi ni demantuje ovu informaciju, dok je savetnik predsednika opozicione Nacionalne koalicije (NK) Munzer Akbik rekao da datum tek treba da bude dogovoren.

„Organizatori ’Ženeve II’ žele da se konferencija održi pre kraja ove godine. Pominjani su datumi oko polovine decembra, ali oni nisu zvanični i o njima tek treba da se razgovara“, naveo je on.

U međuvremenu, u Siriji se nastavljaju sukobi, dok naslovne stranice pune vesti o sve učestalijim konfliktima među džihadistima, ali i islamistima i kurdskim militantima. Libanski Al Akhbar piše da je rat među liderima islamista dostigao „kritični nivo“ uprkos naporima Al Kaide da ujedini zavađene frakcije. S druge strane, kurdska jedinica proglasila je „prelaznu vlast“ na severu Sirije, istog dana kada je i opoziciona NK u Istanbulu izabrala „prelaznu vladu“ sa premijerom i devet ministara.

Sastanak opozicione Nacionalne koalicije u Istanbulu (AFP) 

Na putu ka kurdskoj autonomiji

Kurdske jedinice ove nedelje su se „ustoličile“ na severu Sirije, predstavljajući rizik za okolne zemlje, upozorio je dnevnik Ašark al Ausat. Njihove snage su u utorak proglasile „tranzicionu autonomnu vlast“ u ovom delu države, podsećajući tako na najave iz juna meseca ove godine da bi autonomija za Kurde podrazumevala posebne funkcije, izbore i zakone. Kurdi, naime, u građanskom ratu vide priliku da za sebe izdejstvuju neku vrstu autonomije, nalik na svoje rođake u Iraku.

Na napredovanje Kurda nisu ozbiljno reagovali kako mudžahedini, jer su se i oni navodno borili protiv režima u Damasku, pa su ih smatrali za izvesno „pojačanje“, tako ni strane sile koje podržavaju opoziciju, očekujući da će se Kurdi sučeliti sa Al Kaidinim borcima koji su bili dominantni u severnoj Siriji.

Kurda ima oko 25 miliona i predstavljaju veliku etničku grupu koja nema sopstvenu državu. Teritorija na kojoj dominira stanovništvo kurdske pripadnosti, koju oni nazivaju Kurdistanom, zapravo obuhvata delove Turske i Irana, kao i Sirije i Iraka. Porast moći Kurda posebno brine Tursku, s obzirom na to da Ankara pokušava da uspostavi odnose sa Radničkom partijom Kurdistana (RPK) na svojoj teritoriji, pokret koji se već tri decenije bori za autonomiju Kurda u Turskoj. Sirijska kurdska jedinica, povezana sa Demokratskom partijom jedinstva (DPJ), mogla bi vrlo lako da ohrabri RPK u Istanbulu.

Članovi kurdske Jedinice za zaštitu naroda u Tal Arkumu (Al Monitor, Rojters)

Opozicija optužuje Kurde za cepanje zemlje

Redur Kselil iz kurdske jedinice izjavio je da je osvojeno više od dve trećine sirijsko-kurdske teritorije, najvećim delom u severnoj provinciji Hasakah, gde Kurdi čine 70 odsto stanovništva. On je najavio i mogućnost zauzimanja pograničnih gradova Džarablus i Azaz koje su pobunjenici koristili kao delove rute za snabdevanje iz Turske. Izvor iz ismalističkih grupa Al Nusra i „Islamske države Iraka i Levanta“ tvrdi da su se džihadisti povukli sa severa Sirije „jer su morali da odgovore na napade na frontu u Alepu“. Oni su za napredovanje Kurda optužili Asadov režim i šiite iz Iraka.

Opoziciona NK ocenila je, s druge strane, da je kurdsko proglašenje „tranzicione vlasti“ na severu zemlje „neprijateljsko“ i da narušava „revoluciju“. Al Arabija podseća da je Koalicija mesecima ulagala napore da Kurde privoli na svoju stranu, te ih sada optužuje za pokušaj cepanja zemlje i napade na pobunjenike. Koalicija je inače, istog dana – u utorak, u Istanbulu izabrala devet ministara i premijera za takozvanu prelaznu vladu, koju će predvoditi Ahmed Tomeh. Njeni predstavnici su istakli da će uvesti red i bezbednost u „oslobođene zone Sirije“ i odgovoriti na hitne potrebe stanovništva.

NK ima podršku Zapada, koji ovu organizaciju vidi kao glavnog predstavnika ukupne sirijske opozicije i koja bi, prema najavama, trebalo da ima predstavnika na konferenciji u Ženevi.

Iranska televizija PresTV objavila je da je za „takozvanu prelaznu vladu“ Saudijska Arabija odvojila 300 miliona dolara. Vlada će delovati sa teritorije Turske u delovima zemlje uz sirijsku granicu, i mesečno će koštati oko 50 miliona, „te će saudijski novac biti dovoljan za šest meseci“.

Ogranci Al Kaide i dalje u zavadi

Vođa Al Kaide Ajman al Zavahiri izdao je prošlog meseca saopštenje, pozivajući džihadiste da ne ubijaju šiite, hrišćane, hinduse i sufiste. On je ponovio da Zapad, prevashodno SAD, neće dozvoliti „islamskom entitetu da postoji, pa tako ni džihadistima“, kao i da treba sprečiti delovanje grupa koje pripadaju islamu a bore se za „neverničkog neprijatelja“. Ovim poslednjim rečima aludira se na opoziciju koju podržava Zapad a čiji su se borci, s vremena na vreme, borili rame uz rame sa mudžahedinima zarad svrgavanja režima Bašara al Asada.

S druge strane, ocenjuju analitičari iz regiona, rivalitet između samih Al Kaidinih komandanata još od aprila ove godine, samo je doprineo osnaživanju Damaska. Medijatori pokušavaju da pomire frakciju Al Nusra fronta koju vodi Abu Mohamad al Golani, i „Islamsku državu Iraka i Levanta“ pod kapom Abu Bakr al Bagdadija, odnosno Zavahirija. Održani su brojni sastanci u Bejrutu kako bi se zavađeni lideri pomirili i udružili, navodi Al Akhbar, ali i dalje bruje optužbe sa obe strane da je ona druga grupa počinila „greh neposlušnosti prema pravom vođi“.

Obraćanje Hasana Nasralaha, vođe Hezbolaha, iz Bejruta (Rojters) 

Hezbolah ostaje dok god treba Asadu

Regionom je prostrujao i poziv Saudijca Madžida al Madžida, vođe iračkog ogranka Al Kaide – „Brigade Abdulaha Azama u Levantu“, koji je istakao da su Hezbolah i njegovi interesi u Libanu „legitimne mete za nas i pobunjenike“. On je političarima poručio da se potrude da isteraju Hezbolahove borce iz Sirije kako bi Liban „poštedeli rata“, obraćajući se i hrišćanima da se distanciraju od ove šiitske grupe i tako „spasu živote“. Madžid je ocenio i da zvanična komanda libanske vojske maltretira sunitske vojnike, „jer sada odgovara Iranu“, te je sunite pozvao da napuste službu.

Stigao je i odgovor i iz Bejruta – Hezbolahovi borci ostaće u Siriji dok god su potrebni Asadu u borbi protiv pobunjenika, istakao je u sredu Hasan Nasralah, vođa ovog šiitskog pokreta koji se retko pojavljuje u javnosti. On je podsetio da je Izrael vrlo zadovoljan kada vidi da se muslimanski suniti i šiiti međusobno ubijaju, ali je i upozorio arapske zemlje da ne ulažu prevelike nade u pad Asadovog režima, „jer do toga neće doći“.