Grčku guraju u političko nasilje

Grčka neće ni vojnu desničarsku huntu niti Markosve partizane. Neće, pre svega, građanski sukob niti ekstremizam koji poništava građanska i ljudska prava i skrnavi demokratiju u Grčkoj.

Ekonomska situacija ide na ruku ekstremistima da vrše prtisak na javnost i biračko telo raznim populističkim i anarhističkim obećanjima. Krivci za stanje u Grčkoj su u političkoj i ekonomskoj sferi, ali oni su u pozadini i izvan Grčke, u strukturama EU, MMF i interesima pojedinih vlada i njihovih  tajnih službi.

Nepoznati teroristi

Desni esktremizam prati levi populizam, oni se međusobno dopunjuju i stvaraju  konfuziju i nasilje u Grčkoj. Vladajuća struktura Nove demokratije i Pasok bore se i protiv Sirize i protiv Zlatne zore ali ih istovremeno, na svoj način, raznim instrumentima „huškaju“ jedne protiv drugih a one vrše pritisak na građane i njihova demokratska prava.

Iza ekstremnih organizacija, po pravilu, stoje tajne službe i mafija, ali one se ne mogu odvojiti od poliitčkih uticaja koji dolaze iz loaklne ili centralne  vlasti. 

„Do sada nepoznata grčka grupa radikalne levice Narodna borbeno-revolucionarna sila (People`s Struggling Revolutionary Powers) preuzela je danas odgovornost za ubistvo dvojice članova stranke krajnje desnice Zlatna zora (Hrisi avgi), navodeći kao motiv osvetu za ubijenog repera i antifašističkog aktivistu Pavlosa Fisasa”, javio je AFP.

"Mi, Narodna borbeno-revolucionarna sila, preuzimamo odgovornost za političko ubistvo fašističkih članova neonacističke partije Zlatna zora", navela je ta grupa u saopštenju postavljenom na grčki informativni portal "Džungla" (Zougla), prenela je francuska novinska agencija."Napad je bio čin osvete za ubistvo (repera) Pavlosa Fisasa", navodi se u tekstu u kom se Zlatna zora optužuje za ubistva i prebijanje migranata i levičara tokom protekle dve godine. Sve je ovo deo scenarija opšte destabilzaciej Grčke i vid opravdanja za reagovanje vlade Grčke koja preko svojih struktura  može btno da utiče na javnost i sam rad ekstremnih organizacija. Zlatna zora ima mnogo više uticaja nego što se misli i to “u dubini“ Grčke. Siriza je u usponu  zbog slabosti Pasoka koji, opet, računa da bi jačanje Sirize uticalo, potencijalno, na veću podršku EU prema sadašnjoj vladi, da se ne bi dozvolilo da Siriza osvoji vlast. 

Politčka borba i ekstremizam

Rojters izveštava da je podrška Zlatnoj zori posle dvostrukog ubistva, čak porasla. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, sprovedenog za dnevnik "Proto tema", objavljenim danas, rejting ove stranke je porastao na 8,8 odsto, što predstavlja porast u odnosu na 6,6 odsto podrške koliko je imala u oktobru, ali je još uvek ispod 10,8 odsto koliko je ta, treća po popularnosti stranka uživala u junu.

„Proto Tema“ u svojoj anekti obajvljuje da Nova demokratija uživa podršku 25,3 odsto birača a Siriza 24,8 odsto glasova dok Pasok ima 5,7 odsto podrške, Anel sa 6 odsto, KKE 4…

Kao glavnog kanidata za premijera javnost i dalje vidi Antonisa Samarasa sa 34 odsto podrške dok Aleksis Cipras uživa poršku  27 odsto anektirani.

Politički gledano, Nova demokratija i Siriza  sve više idu na opciju homogenizacije svog biračkog tela. Nova demokratija  i Pasok vešto koriste sukobe i ekstremizam Zlatne zore i populizam Sirize da bi opstali na vlasti, a ove dve ekstrmene organizacije se međusobno sukobljavaju i bore da za svoje interese koji se mogu povezati i sa interesima delova grčke vlasti, ali i onih izvan same Grčke.

Grčka je iskusila breme Markosovih partizana i građanskog rata krajem 40-tih godina kao i vojne desničarske hunte 1967-1974. godine i ne bi se više vraćala u prošlost. Neko svesno želi da Grčku i njenu demokratiju vrati u arhaičnu prošlost da bi se izazvao građanski sukob, političko nasilje i unutrašnji terorizam  koji bi više plašio grčkog građanina od ekonomske krize i  nezaposlenosti. Zato se i postavlja pitanje - kome je u interesu politički ekstremizam u Grčkoj?