Države upale u klopku iz Mastrihta (2)
Eksplozija siromaštva u Evropi. Glasajući pre dve decenije za ugovor iz Mastrihta, građani su glasali za svemoć banaka
(foto, Od 2008. rizik siromaštva zahvatio je polovinu zemalja EU)
Dvadeset godina posle stupanja na snagu ugovora u Mastrihtu, prvog nezvaničnog ustava ondašnje Evropske zajednice, Evropska Unija budi se u ekonomskim ruševinama sa industrijom na kolenima i prezaduženim državama koje drakonski štede jer moraju da vrate dugove privatnim bankama.
Raste nejednakost
Kao u nekoj posleratnoj razglednici, na stotine hiljada ljudi u Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji dolaze po obrok u kuhinje Crvenog krsta. Kriza svakog dana obogaćuje 10 odsto bogatih dok siromašni sve više tonu u ponor beznađa zbog nezaposlenosti i bede. Između bogatih i siromašnih nalazi se “srednja klasa” koja polako nestaje, prelivajući se u siromašnu. Samo u Nemačkoj u periodu od 1997. do 2012. godine pet i po miliona ljudi “skliznulo” je iz prosečnog života u bedu.
“Grčka, Irska, Italija, Portugalija, Španija i Velika Britanija – zemlje koje su najagresivnije primenjivale mere smanjenja deficita u državnom budžetu – uskoro će stati u red država sa najvećom nejednakošću kao Sudan i Paragvaj”, piše u najnovijem izveštaju nevladine organizacije “Oksfam”.
Izglasali mašinu za bogaćenje banaka
Glasajući na referendumima pre dve decenije za ugovor iz Mastrihta, građani su mislili da glasaju za “više Evrope” kako je glasio propagandni slogan iz Brisela, ali su zaparvo glasali za svemoć banaka. U medijima tada gotovo da nije bilo reči o ekonomskom delu ovog ugovora koji propisuje uspostavljanje neoliberalne ekonomije i tržišta koje se samo reguliše.
U ono vreme nevidiljivi, a sada već čuveni član 104 ugovora iz Mastrihta zabranjuje državama da pozajmljuju novac od svojih centralnih banaka kao i od Evropske centralne banke. Samo privatne banke mogu da pozajmljuju novac od centralnih banaka posle čega ga daju državama u obliku kredita sa kamatnom stopom koju same odrede.
Francuski primer najbolje pokazuje šta narodima i državama donosi ovaj sistem koji je zaparvo mašina za bogaćenje banaka koji je još 1973. uveo tadašnji predsednik Žorž Pompidu, inače bivši direktor banke Rotšild. Francuski državni dug danas iznosi rekordnih dve hiljade milijardi evra što je 95 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Francuska svakog dana mora da isplati 800 miliona evra. Da se zaduživala kod Centralne banke francuska država bi imala manji dug nego pre 35 godina što znači da ne bi bila prezadužena.
EU je prezaduženim državama prepisala “stezanje kajiša” što znači da prvo stradaju domeni društvene solidarnosti kao zdravstvo i obrazovanje, građani siromaše, poreska kasa je sve praznija, država se još više zadužuje pod sve većim kamatama jer kreditori imaju sve manje poverenje da će vratiti dug. „Od ovog leka pacijent umire“ – upozoravaju brojni ekonomisti ali Brisel ostaje pri svom kursu koji služi bankama, a ne građanima.
Najgore na selu
U Evropskoj Uniji skoro četvrtina stanovništva živi u siromaštvu ili je nadomak siromaštva.
Najveći broj siromašnih ima Bugarska sa skoro polovinom stanovništva koja ne može da “spoji kraj s krajem”. Sledi Rumunija (40,3 odsto), zatim Letonija (36,6 odsto), Mađarska (32,4 odsto), Grčka (31 odsto)...
Najviše je siromašnih u seoskim područjima jer je poljoprivredna politika Evropske unije takva da uništava male “polivalentne” seljake koji se bave i stočarstvom i obrađuju zemlju na površini manjoj od 100 hekatara.
Sutra : EU kao Jugoslavija ?
Izvor: Vesti.rs
