Gladni sve gladniji, bogati – sve bogatiji (1)

Siromašni u Evropi nikada nisu bili toliko siromašni, a bogati toliko bogati! Prema najnovijem izveštaju međunarodnog Crvenog krsta, Evropa prolazi kroz najveću humanitarnu krizu u poslednjih 60 godina. Istraživanje  u 42 zemlje Evrope “od Atlantika do Urala” pokazalo je da u polovini ovih zemalja Crveni krst ima “narodne kuhinje”.

120 miliona Evropljana u bedi

Nije reč samo o siromašnim zemljama kao što su Jermenija ili balkanske državice. Prvi put posle Drugog svetskog rata ova organizacija ukazuje pomoć najugroženijim građanima u jednoj razvijenoj zemlji kao što je Velika Britanija u kojoj se pojavljuje problem neuhranjene dece. U Italiji Crveni krst je udvostručio pomoć. U “narodnim kuhinjama” u ovoj zemlji hrani se 400 hiljada porodica, a samo u Milanu ih je oko 50 hiljada. U Španiji pomoć u hrani prima više od million ljudi.

Ukupno  tri i po miliona hrani se u kuhinjama Crvenog krsta što je za 75 odsto više nego 2009. godine. Procena je da u evropskim zemljama, obuhvaćenim istraživanjem, oko 43 miliona ljudi nemaju dovoljno hrane za jelo svakog dana. Pet godina posle izbijanja finansijske krize više od 120 miliona Evropljana ili živi u bedi ili je na ivici bede.

Senčenje predstavlja više referenci na jedan termin za pretragu nego na sve ostale. Na primer, zeleni krug označava više referenci na sirotinjska naselja nego na geto ili siromaštvo. (zeleno - pretežno sirotinjska naselja, žuto - pretežno geta, crveno - pretežno siromašni). Podaci iz septembra 2009. Floatingsheep.org

Bogatstvo uvećano za osam hiljada milijardi

Najugroženiji su uglavnom takozvani “siromašni zaposleni”, neka vrsta novih robova koji imaju zaradu nedovoljnu da pokrije osnovne životne potrebe. Takvi su naročito brojni u Nemačkoj u kojoj ne postoji minimalni lični dohodak.

U kategoriju ugroženih ulaze i nezaposleni sa dugim stažom na birou rada, takođe sasvim mladi ljudi i oni stariji od 50 godina koji su otpušteni s posla i nemaju šanse da nađu novi. Tu su i migranti koji su žrtve štednje u državnom budžetu naročito na planu zdravstvene zaštite.

U isto vreme bogati su postali - bogatiji:  švajcarska banka “Kredit Suis” objavila je izveštaj u kome se navodi da se evropsko bogatstvo uvećalo za osam hiljada milijardi, odnosno 7,7 odsto za samo godinu dana. Lepa statistika koja, međutim, ima veze sa stvarnim životom šačice bogataša.

Crveni krst dopunjava ovaj eksplozivni evropski pejzaž ocenom da se pogoršava zdravstveno stanje stanovništva u Evropi. Države su prezadužene pa više ne mogu da obezbede nekadašnji kvalitet solidarne zdravstevene zaštite. Najugroženiji često nemaju novca da plate lekarske i zubarske usluge i upadaju u depresiju. Ova organizacija zato planira proširenje mreže za psihološku podršku i pomoć.

U Srbiji 74 hiljade ljudi na “narodnim kazanima”

“Narodne kuhinje” Crvenog krsta otvorene u Srbiji ratnih devedesetih, moraju danas da nahrane još više siromašnih nego ranije. U izveštaju Crvenog krsta navodi se da se oko 34 hiljade ljudi hrani u ovim kuhinjama. Od toga 12 hiljada njih su deca u razvoju mlađa od 18 godina.

“Potrebe su sve veće a fondovi (finansiranja) ograničeni”, piše u izveštaju, ali je uprkos teškoj materijalnoj situaciji Crveni Krst Srbije uspeo da se snađe i uz izvesnu pomoć države šalje 40 hiljada obroka u 105 opština u kojima ne postoje „narodne kuhinje“.

Srbija preživljava zahvaljujući dijaspori

Crveni krst u svom izveštaju navodi podatke Svetske banke iz 2011. godine iz kojih se vidi da Srbija spada u deset zemalja koje “izuzetno zavise” od novca koji im stiže iz dijaspore.

Iz inostranstva stiže u Srbiju 7,6 odsto ukupnog domaćeg proizvoda, u Albaniju 9 odsto, u Bosnu i Hercegovinu 10,7 odsto, na Kosovo 17,4 odsto. “Rekorder” je Tadžikistan koji dobija doznake iz inostranstva u visini od skoro polovine ukupnog domaćeg proizvoda.

sutra : Države upale u klopku iz Mastrihta 

objavljeno: Vesti rs.