Sirija: Damask prikuplja hranu i lekove za slučaj „humanitarne intervencije“

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da inspektori UN ostaju u Siriji do subote ujutro i ponovo je apelovao da se, pre donošenja bilo kakvih odluka o eventualnim potezima, sačekaju rezultati istrage. Britanci su, međutim, pronašli „rupu u zakonu“. Obaveštajni komitet je juče, naime, dostavio interni pravni savet vlastima u Londonu da međunarodno pravo dopušta da Velika Britanija sprovede vojnu intervenciju u Siriji, čak i ako tu meru blokira Savet bezbednosti UN. Radi se o mogućnosti da se primene vanredne mere u cilju – „humanitarne intervencije“, prenosi Al Arabija. Britanski Gardijan objavio je i da će Sirija upotrebiti takozvane pilote-kamikaze. Za to vreme, u Damasku se razmišlja o drugim vanrednim merama, onima koje bi stanovništvo kako-tako obezbedile u slučaju eventualnog udara.

Sirijski predsednik Bašar al Asad primio je juče u Damasku delegaciju zvaničnika iz Jemena i istakao da će se zemlja braniti protiv svake agresije.

„Uz svoje hrabre ljude i vojsku, Sirija će nastaviti da se bori protiv terorizma koji Izrael i zapadne zemlje koriste zarad sopstvenih interesa upravljenih prema parčanju regiona“, rekao je on a prenosi SANA.

Nalog za povećanje zaliha pšenice i nafte

Sirijska novinska agencija objavljuje i da se premijer Vael al Halki juče sastao sa predstavnicima državnih institucija, kako bi se sproveo plan u svim vladinim telima da se njihov rad uskladi sa trenutnom situacijom, te da se obezbede zalihe goriva i osposobe sistemi za prvu pomoć. Sirijci su navikli da se suočavaju sa raznim izazovima, dodao je on, najavljujući da se vlasti trude da obezbede sisteme za dostavljanje hrane, medicinske opreme i usluga. Podsećajući da je njegov kabinet već naložio da se povećaju rezerve pšenice, naftnih derivata, pamuka u državnim stovarištima, Halki je naznačio i da pekare već rade 24 sata dnevno kako bi izašle u susret potrebama stavništva.

„Sirija se suočava sa globalnim ratom različitih vojnih, medijskih, ekonomskih i obaveštajnih dimenzija koje imaju za cilj da unište infrastrukturu, nacionalnu ekonomiju i destabilizuju zemlju“, dodao je premijer.

Dnevnik Lebanon njuz iz Bejruta objavio je informaciju da su sirijske snage juče počele da napuštaju oblast u okolini aerodroma u Damasku. Bliskoistočni mediji pokušavaju da protumače navode Vašingtona da bi u pitanju bila „brza akcija“, koja, kako je izjavio jedan od američkih zvaničnika, „nije limitirana na samo jedan dan“. Administracija Baraka Obame juče je razmatrala vojne opcije za ovu „višednevnu“ operaciju i čekala se odluka predsednika SAD.

Arab njuz prenosi izjavu neimenovanog američkog obaveštajca da je vrlo verovatno da će vazdušna intervencija uključivati, pre svega, projektile sa američkih ratnih brodova stacioniranih u Mediteranu. SAD, ipak, i dalje razgovaraju sa brojnim saveznicima kako Amerika ne bi sama ušla u vojnu intervenciju u Siriji.

Mapa ciljeva i „postrojenja“ hemijskog oružja

Televizijska stanica iz Dohe Al Džazira (o kojoj su na Bliskom istoku podeljena mišljenja s obzirom na to da je finansira Katar), objavila je i mapu mogućih ciljeva za gađanje u Siriji. Karta ove zemlje je sva načičkana crvenim kružićima, među kojima za bar pet od tih meta stoji da su potencijalna postrojenja gde se, navodno, čuva hemijsko oružje. Radi se o okolini Latakije, Alepa, Homsa, Damaska.

Rusija je juče poslala dva ratna broda u istočni Mediteran kako bi ojačala mornaričko prisustvo u ovoj oblasti a u skladu sa novonastalom situacijom, prenela je Al Arabija. Izvor iz vrha ruskih vojnih snaga objasnio je da trenutno stanje zahteva da se i snage iz Moskve tome prilagode. Istovremeno, Britanija je poslala još šest aviona u svoju bazu na Kipru. Ministarstvo odbrane u Londonu saopštilo je da je ovo tek mera prevencije kako bi se zaštitili britanski interesi i odbranila baza „u vreme pojačanih tenzija u širem regionu“. Ovi avioni, kako je rečeno, neće učestvovati u eventualnoj direktnoj vojnoj akciji protiv Sirije.

Sirijska štampa, poput dnevnika Tišrin, juče je iznova nabrajala koje su se sve zemlje sveta usprotivile stranoj intervenciji ili se izjasnile da nisu ubeđene da treba krenuti u napad. Tako ovaj list prenosi izjave zvaničnika Kube, Austrije, Poljske, Irana, Belgije, Slovačke, Egipta. Posebno mesto u sirijskim medijima zauzimaju izjave ruskih i kineskih zvaničnika. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je da će, ako Zapad pribegne sili u Siriji, čitav region biti uzdrman. Njegov zamenik Genadij Gatilov potvrdio je da je upotreba sile protiv Bašara al Asada „flagrantno kršenje međunarodnog prava“, naročito pošto istraga tima UN treba da se privede kraju tek sutra. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin naznačio je da kriza u Siriji može da se reši i političkim putem.

Hoće li Rusija ponovo ustuknuti

Politički analitičari iz Moskve ocenili su da Rusija ne podržava sam režim Bašara al Asada, ali da će se uvek pobuniti kada jedna zemlja pokušava da izvrši invaziju na drugu. Iako se Moskva trenutno protivi vojnoj intervenciji, stručnjaci na Bliskom istoku nisu ubeđeni da će ona u tome istrajati.

„Ruska pozicija je slična onoj pred američku invaziju na Irak 2003. godine. U to vreme, ona je bila protiv invazije, ali se uzdržala od bilo kakvog učešća, tvrdeći da neće staviti u pogon svoje vojne snage da bi zaštitila Sadama. Isto će se desiti i sa Sirijom“, piše Abdul Rahman Rašid za Arab njuz.

Rašid navodi da su Rusi krišom povukli svoje ljude iz Sirije – prvo su smanjili prisustvo vojnih stručnjaka a onda počeli da izvlače i snage iz Mediterana prema Grčkoj. Sa eventualnim povlačenjem Rusije, Asadu ne preostaje mnogo „prijatelja“, tek Iran i Hezbolah.

„Oni neprekidno prete da će zapaliti region, ponavljajući ono što su Sadam i Gadafi nekada činili a onda su se ove pretnje upokojile zajedno s njima. Iran je malo inteligentiji, on se neće uključivati ni sada, jer jeste se Teheran borio protiv Iraka osamdesetih, ali otada nije učestvovao ni u jednoj većoj vojnoj operaciji, već tri decenije. Kao i uvek, zadatak će ostaviti sitnijim saveznicima, Hezbolahu i Hamasu. Iran zna da je cena sukoba prevelika. Rat koji bi trajao samo mesec dana uništio bi sve vojne strukture koje je uspeo da uspostavi za tih 30 godina“, ocenjuje Rašid.

Zapad i „nadmeni doživljaj morala“

Pojedini komentari na Bliskom istoku upravljeni su i na pozivanje na intervenciju sa oznakom „humanitarna“, i na toliku „brigu“ Zapada za odbranu ljudskih prava stanovništva u Siriji. Publicista i novinar Rahela Šabi, tako, ističe da se zvaničnici sa Zapada koriste „nadmenim doživljajem morala“ kako bi opravdali vojnu intervenciju. Ona za Al Džaziru podseća da je Obama još prošle godine rekao kako je za Siriju „crvena linija“ – upotreba hemijskog oružja, i da se sada, „kada je Damask prešao tu liniju“, uzima za obavezno da Zapad reaguje. Američki državni sekretar Džon Keri upotrebio je izraz „moralno bestidno“, govoreći o navodnom korišćenju hemijskog oružja u Siriji, dok je britanski premijer Dejvid Kamerun ovaj navodni potez Damaska nazvao „moralno neodbranjivim“. Tako je postavljen kalup za svetsku debatu, objašnjava Rahela Šabi, potpomognut užasnim fotografijama stradale sirijske dece koja su navodno poginula upravo od hemijskog oružja.

„Moralna linija je precizno postavljena, jer će je pristalice intervencije u dahu progutati. Sećate li se moralne misije u slučaju Iraka ili kako je podsticaj za invaziju na Avganistan bila i – zaštita prava žena? Desetine hiljada Iračana ubijeno je od invazije 2003. i krvoproliće se nastavlja... Ovo bi trebalo da natera pristalice intervencije da dvaput razmisle o moralnom opravdavanju svojih stavova, ali izgleda da je ’udica’ previše primamljiva, presavršeno usklađena sa zapadnjačkim prosvećenim samodoživljajem“, piše Šabi.

Ona se pita i zašto se vojna akcija uzima kao neophodna posledica „zaprepašćenja“ zbog upotrebe hemijskog oružja.

„Da li je postojala ’crvena linija’ po pitanju hemijskog oružja kada su SAD bacale osiromašeni uranijum na iračku Faludžu? Je li bilo ’crvene linije’ kada je Izrael upotrebio beli fosfor u Gazi 2008? Ili kada je Sadam Husein, tada saveznik Zapada, zasuo gasom Irance a zatim i sopstveni narod tokom osamdesetih? Ova proizvoljna i podobna izjava o tome šta je prihvatljivo, jeste upravo ono zbog čega Amerika ne uživa poverenje na Bliskom istoku, kada region ’podučava’ o ratnim kodeksima“, zaključila je Rahela Šabi.