Mađarska u potrazi za osloncima mimo EU

Mađarska olabavljuje vez kojim je njen državni brod privezan uz dok Evropske unije, a kompas spoljne i unutrašnje politike Budimpešte sve češće je nego ranije u rukama vlade nego Brisela, zaključuje u jednoj od svojih poslednjih analiza Stratfor – agencija koja već duže vreme ponavlja tezu da je opstanak Evropske unije u relativno doglednom roku “pod sumnjom” i da “NATO nije (više) u onoj službi vojne i političke alijanse u kojoj je bio tokom Hladnog rata”.

Dakle, ukoliko Pešta, u okvirima u kojima jeste, sada kreće i umesto “evropskog” traži neki mađarski put, takav zaokret valja tumačiti “u svetlu slabljenja EU i eventualno manje pouzdanog NATO”, jasno proizilazi iz teze kako to argumentuje Stratfor (3http://www.eurodialogue.org/Hungary-seeks-a-multidimensional-foreign-policy1.07.2013).

Viktor Orban

Startfor kaže da je premijer Mađarske Viktor Orban, jedan od prvih lidera koji je “otvoreno govorio o promenama u međunarodnom sistemu koje su u toku, zastupajući da će centralno-evropske i istočno-evropske zemlje morati da redefinišu svoju spoljnu politiku, saglasno promenama”.

Agencija se sa ovim oglasila 18. jula (“Hungary seeks a multidimensional foreign policy”), a dva dana pre toga, Orban je o pomenutim novim stvarima govorio mađarskim diplomatama. Orban je “upozorio na opasnost zbližavanja Nemačke i Rusije”, braneći u tom kontekstu značaj posebne političke i ekonomske saradnje Mađarske i sa SAD, i s Rusijom i s Kinom. Višestranost oslonaca bi trebalo da bude načelo mađarske “nove” politike. Očekuje se da “višestranost” veza neutrališe eventualno štetne posledice oslonca Budimpešte ekskluzivno samo na Brisel, glavni stan EU i NATO.

Tri stvari koje EU nema

Stremljenje Budimpešte ka korekturi kursa izraženo je zategnutošću u odnosima EU i Mađarske, zapaža Stratfor. Budimpešta prigovara da se Mađarskoj ograničava suverenitet – i ne usteže se da se i suprotstavi primeni, tu i tamo, centralno propisanih evropskih recepata. Uprkos pojedinosti da je čak i Berlin potpisao takav “recept” (recimo, o generalno zahtevanoj štednji članica zbog evropske finansijske krize).

Međutim, “niti Brisel niti Budimpešta žele da prekinu veze”. “Evropska unija zna da bi izgubiti jednog člana moglo samo pogoršati njenu krizu, dok je Mađarska zavisna od izvoznog tržišta koje njeno EU-članstvo čini dostupnim”. I zbog toga Orban Mađarskoj “želi više učesnika u igri”, navodi Stratfor.

Krajem januara Orban je posetio Moskvu – prvi put od 2009. Predsednik Rusije Putin “obećao je više ruskih investicija i saradnju s Mađarskom”. Rusija dobavlja dve trećine potrošenog gasa, naftu i nuklearno gorivo za mađarske elektrane.

“Mađari nisu zaboravili da su pre svega 25 godina bili pod dominacijom Sovjetskog Saveza, ali Moskva ima tri stvari koje Brisel nema: pare, prirodne resurse i nezainteresovanost za to da li njeni partneri primenjuju institucionalne reforme”, objašnjava privatna američka agencija.

Amerika bez vremena za Evropu

Tu su i SAD. Američki učinak za Mađarsku posle Hladnog rata ne može se zanemariti.

“Međutim, kako su Sjedinjene Države zaokupile sebe Bliskim istokom, ranih 2000-tih (a onda i istočnom Azijom), centralna Evropa prestala je da bude prioritet Vašingtonu”. Osim toga, otkako je Orban došao na vlast, SAD su se pridružile zvaničnicima EU u kritici “krhkosti” mađarskih demokratskih institucija, “a Vašington je malo šta učinio da potvrdi ozbiljan interes (Amerike) za tu zemlju”, zaključuje Stratfor.

“U takvom kontekstu, Orbanove izjave ukazuju na tendenciju koja može postati još izraženija u centralnoj i istočnoj Evropi. Sa slabljenjem Evropske unije, savezništvo sa zapadnom Evropom zemljama regiona prestaje nadalje da bude spoljno-politički izbor po difoltu. Rusija se doživljava kao geopolitička pretnja i dalje, ali tamo gde je jedanput postojao samo strah sada su i ekonomske mogućnosti. Ako suštinsku promenu strategije u srednjem roku i ne treba očekivati, topliji odnosi s Moskvom nisu više tabu. Mnogo bitnije, regionalne države vide Sjedinjene Države, a ne obavezno Brisel, kao protiv-težu Rusiji”, zaključuje Stratfor.

Agencija kaže da se, kao Mađarska, unutar EU u sličnim neugodnostima na isti način nelagodno meškolje još i Poljska i Rumunija. Što je tačno – s tim što se ne bi smelo zanemariti da, u uslovima nespremnosti evropskog Zapada da sve vreme povećava vojne izdatke i zamišlja NATO kao čuvara svetskog poretka, baš Stratfor, u seriji sličnih analiza, već nekoliko godina “savetuje” Poljskoj, Rumuniji i Turskoj da se naoružaju i povežu u američki regionalni bedem, isturen prema Rusiji. U tom kontekstu, Stratfor, ne prvi put, govori i o preoblikovanju Evrope unije – što, doduše, očekuju i Rusi.

* Stratfor (engl. Strategic Forecasting, Inc. skraćeno i uglavnom se koristi STRATFOR) je privatna obaveštajna kompanija osnovana u Ostinu 1996. godine u Teksasu. Džordž Fridman je njen osnivač, direktor i glavni obaveštajac. Stratfor objavljuje dnevne obaveštajne izveštaje od svog osnivanja 1996. Postala je poznata svojim izveštajima tokom NATO bombardovanja SRJ kada su izveštaji počeli da se pojavljuju u značajnim novinama i magazinama. Danas se izveštaji Stratfora citiraju od strane vodećih medija poput BBC-a, Rojtersa, Asošijeted presa i td. Stratfor je objavio u oktobru 2009. godine da se u Nišu otvara ruska vojna baza. Stratfor, u svojim izveštajima, daje proameričke stavove - Vikipedija