Iz Avganistana se masovno beži

Budućnost Avganistana po odlasku vojnika sa Zapada krajem iduće godine je više nego neizvesna. Iduće godine su o ovoj zemlji izbori ali je pitanje da li će se naći neko ko će imati dovoljnu podršku i umeti da održi celovitost ove etnički i politički podeljene zemlje. Dok se u briselskoj centrali NATO, u Pentagonu i drugim ministarstvima odbrane zemalja NATO, nastoji da se javnosti predstavi kao uspeh invazija koja je koštala više stotina milijardi dolara i (dosad) 3.354 života vojnika Alijanse, u samom Avganistanu niko ne veruje da će se dosadašnji kakav-takav mir i začeci demokratije održati po odlasku NATO.

Uostalom, nije tajna da se i sadašnji predsednik Hamid Karzai domogao vlasti uz pomoć izbornih prevara preko kojih je Zapad prelazio „u interesu mira“. Pitanje je kako će on sada, bez vojne i materijalne podrške sa Zapada, proći u izbornom ogledanju sa talibanima i kaidistima.

Novi građanski rat ili dolazak na vlast talibana, bar na jugu i istoku zemlje, čine se sve izvesnijim. 

Aganistan: groblje imperija, "Ćao, ja sam samo u prolazu", na koferu piše "12 godina i 650 milijardi dolara" a ptičica savetuje "proglasi pobedu i beži napolje"

Grozničava potraga za iseljeničkim vizama

Da li će talibani točak istorije okrenuti opet ka Srednjem veku? Kakvu će ulogu u Avganistanu, posle završeka misije NATO, igrati Pakistan? To su samo neka od teških pitanja za odgovor.

Koliko sami Avganistanci veruju u budućnost svoje zemlje, rečito govori  da zemlju napušta svako ko može. Na prvom mestu, domaći pomagači zapadne vojne misije na jugu zemlje, koji su besramno pokrali stranu pomoć i obogatili se na kolaboraciji ili pod zašitom stranaca. Mnogi su milione prebacili preko granice, često, na primer, u Dubaji i emirate i tamo već „sredili“ novo državljanstvo.      

Obrazovani i bolje situairani Avganistanci grozničave traže vize i sele se u zapadne zemlje. Oni koji su dobili stipendije i otišli na studije na Zapad ne pomišljaju na povratak, a već počinju da odlaze i oni koji su sarađivali sa međunarodnim organizacijama i stranim vojskama ili su na njhivoj podršci gradili svoje političke pozicije. Mnogi od ovih poslednjih već mole svoje zapadne sponzore da im se omogući da sa njima napuste svoju zemlju. Izveštači agencija tvrde da im to retko uspeva. Amerikanci i Britanci imaju, naime, dosta loših iskustava sa domaćim pomagačima koje su poveli sa sobom kada su odlazili iz Iraka.

Avganistansko ratište - izvlačenje poginulih i ranjenih

Kolaboranti strahuju od osvete

Strah kolaboranata nije bez osnova. Kao saradnici okupatora, kako su mnogi Avganistanci doživljavali zapadne vojske, oni su živili mnogo bolje do drugih, zarađivali za tamošnje prilike pristojne plate... Nije čudo da se boje osvete sunarodnika.

Problem već postoje što mnogi diplomati i drugi Avganistanci koji službeno borave izvan svoje zemlje, sve više izbegavaju da se vrate. Skoro stotinu diplomata koji je trebalo da se vrate u zemlju prošlog meseca ostali su u inostranstvu. Vratilo ih se samo pet!

Hoće li u Avganistanu ponovo da se na vlast vrate talibani? Ministarstvo spoljnih poslova u Kabulu to odbacuje kao „negativnu propagandu“ ali nije moglo da demantuje da se iz diplomatskih misija u poslednjih godinu dana vratio u domovinu tek svaki sedmi diplomata.

Ne malo Asganistanaca iz viših društvenih slojeva živelo je, i pre obaranja talibana 2001. godine, u egzilu i imaju dvostruka državljanstva. Na Zapadu imaju često dobre poslove u privredi, akademskoj sferi... Potom su se vraćali u svoju zemlju i odlazili natrag iz nje, živeli jednom  nogom tamo, drugom u inostranstvu. Njima će biti najlakše da se prilagode situaciji u kakvoj su već živeli mnogo ranije. Diplomati nižeg ranga i drugo osoblje u ambasadama često se ne stide da zatraže azil u zemljama u kojima službuju i tako jasno svima stave do znanja šta očekuju da će se dogoditi u njihovoj zemlji.

Takav „odliv mozgova“ iz Avganistana, kakav se događa ovih dana, teško bi podnela i ekonomski, tehnološki i kulturno mnogo razvijenija zemlja...