Rumunija iskušava Moskvu

Politička klima između Pruta i Dnjestra, u bivšoj Besarabiji, danas Republici Moldaviji, pogoršava se ovog leta šokovima iz dana u dan. Inicijator destabilizacije je Rumunija koja s američkim vetrom u jedrima provocira Moskvu, nastojeći da u de fakto podeljenoj Moldaviji silom promeni status kvo – da rumunizuje Moldaviju i likvidira tzv. Pridnjestrovsku republiku, njenu proruski orijentisanu samostalno otcepljenu autonomiju.

Krizna linija je Dnjestar, reka koja razdvaja Moldaviju i Pridnjestrovlje. U Pridnjestrovlju su Rusi, formalno mirovni kontingent. U Kišinjevu je, međutim, vlada čiji je prvi diplomata, gospođa Herman upravo posetila Moskvu, tražeći od Lavrova da se ruski vojnici povuku i da stvar sama reši Moldavija (http://www.ng.ru/editorial/2013-07-24/2_red.html).

Kišinjev nije u prilici da u ovom sporu odluči prevagom moldavskog oružja. Svojevremeno, pokušaj da se to izvede završio se porazom, u korist strane koja je bila za Moldaviju u sastavu Rusije. Ali ovoga puta vlada se uzda da je uz nju Rumunija, a da Bukureštu leđa čuva NATO.

“Rumunska armija kreće ka Dnjestru”, objavila je nedavno moskovska Nezavisimaja gazeta. Rumunija i Moldavija sklopile su sporazum o vojnoj saradnji, pa Nezavisima kaže da pakt o saradnji “rumunskoj armiji faktički otvara put za ulaz na moldavsku teritoriju” – dakle, da se ona suoči sa snagama Tiraspolja (http://www.ng.ru/cis/2013-07-17/1_rumynia.html).  

Rumunski i moldavski predsednici Trajan Basesku i Nikolae Timofti, 17. jula u Kišinjevu

Iredentizam Rumunije

Glavni protagonista rumunskog iredentizma je predsednik Trajan Basesku – opredeljeno proamerički šef države kome je Vašington, u zamenu za baze Sovjeta uz Crno more predate Americi i za prihvatanje na tlu Rumunije američke PRO, darovao slobodu javnog svojatanja međunarodno priznate Moldavije. Basesku je to izrazio već u svom inauguracionom govoru, prihvatajući dužnost predsednika. Ali, i sada, tokom službene posete Kišinjevu 17. jula, kazavši javnosti da će se “ujedinjenje Moldavije i Rumunije dogoditi mnogo ranije nego što to mnogi misle” (http://www.ng.ru/cis/2013-07-17/1_rumynia.html).

Basesku je dočekan “buketima i piketima”, pišu ruski novinari. Bukete mu je izneo Savet ujedinjenja “dve rumunske države” – organizacija inspirisana i finansirana iz Bukurešta, koja godinama predvodi kampanju upisivanja Moldavaca u Rumune i preuzimanja rumunskih pasoša. (U istom poslu je Bukurešt i u istočnoj Srbiji) Pasoš podrazumeva povlastice i ekonomske koristi koje finansira Bukurešt, a zauzvrat – Bukurešt pribavlja sve duži spisak “Rumuna” u tuđem prostoru. Rumunska štampa ne skriva očekivanje da će nastupiti trenutak kada će se u Evropi ponovo prekrajati granice.

Na Balkanu, za slične ideje, moćna Amerika mlatila je štapom. Međutim, Basesku ima podršku u meri da se ne oseća previše obaveznim da se osvrće ni na EU – mada, rumunski iredentizam, osim možda ponekog u prvom susedstvu, do ovog časa malo uznemirava Brisel. I u Briselu duva američki vetar.

Tajna je u okolnosti što je Rumunija - tvrđava u bedemu Baltik – Poljska – Rumunija – Turska, koji SAD ojačavaju naspram Rusije. Vašington s razlogom nije više siguran da za svoju “bezbednosnu” politiku prema Rusiji, naročito u njenim praktičnim dimenzijama koje podrazumevaju visoke finansijske izdatke, može računati s podrškom svih u evro-krilu NATO pakta.

Branik na Dnjestru

Veći oslonac na pojedine, posebno favorizovane regionalne saveznike, stiže prema tome kao deo američke prilagođene politike. I – eto na sceni Rumunije, ponete osećanjem da je povlašćena zato što iza leđa ima velesilu, dok ona na geostrateški važnom pravcu prodora kroz Besarabiju, provocira i iskušava Rusiju. Iz Besarabije (Moldavije) – crnomorska Odesa je na sedamdesetak kilometara. Bez branika na Dnjestru ranjiva je Ukrajina. S Ukrajinom kojom dominira neko drugi a ne Rusija, već eventualno Rusiji neprijateljska sila, ranjiva je Rusija.

“Na mapi, Moldavija je vredna nekretnina. To je oblast koja bi, u rukama NATO ili bilo koje zapadne sile, donela kontratežu ruskoj moći i možda ojačala želju Ukrajine da se odupre Rusiji. Rasporediti trupe NATO blizu Odese, ukrajinske luke od koje Rusi zavise, nateralo bi Ruse da paze šta čine”, procenio je 2010. Stratfor ( Stratfor, Geopolitical Journey, Part 4 ).

“Moskva bi trebalo da dopusti da se o budućnosti Republike Moldavije odluči u Kišinjevu, a ne u Moskvi, Briselu, Bukureštu ili Vašingtonu”, citirano je iz istupanja u Kišinjevu Trajana Baseskua (http://www.ng.ru/editorial/2013-07-24/2_red.html). Međutim, nije reč o Briselu, Bukureštu ili Vašingtonu, s obzirom da se otud istupa jednom linijom, već o izbacivanju iz odlučivanja o “vrednoj nekretnini” - Moskve. Inicijative u tom pravcu slede jedna za drugom, i ako ima nečeg nepoznatog – nepoznato je kako će u nastavku ove igre odigravati Rusi.