Siva eminencija Volfgang Šojble

Miinistar finanija Nemačke Volfgang Šojble smatra se jednim od najuticajnihih članova kabineta kancelarke Angele Merkle ali i u EU i evrozoni. Po svom karakteru Šojble je tvrd i veoma „pincipijelan“ političar koji brani nemačke interese do granica urušavanja ekonomija drugih država.

Šojbleova politička biografija deluje kao politički triler Roberta Ladlama ili Le Karea.

Samaras i Šojble u Atini 18. jula

Četiri decenije - od poslanika do ministra

Na osnovu medijski poznate biografije, 1972. godine kancelar Nemačke bio je Vili Brant a Šojble se prvi put kandidovao za nemački Bundestag. Pobedio je u okrugu Ofenburg koji se nalazi na granici sa Francuskom i do dan-danas, to je ostao njegov okrug. Šojble od 1981. počinje intenzivnu saradnju sa Helmutom Kolom koji je do sada najduže bio kancelar. Kol je Šojblea 1984. postavio za ministra u kancelarovom uredu. Na toj funkciji postao je poznat u celoj Nemačkoj.

U novembru1989. pao je Berlinski zid. Šojble je na čelu pregovaračke delegacije Savezne Republike Nemačke, prilikom pregovora oko ugovora o ujedinjenju sa Nemačkom Demokratskom Republikom. Jedan je od glavnih aktera procesa nemačkog ujedinjenja. Samo 12 meseci kasnije, 3. oktobra 1990. dve nemačke države bile su ponovo ujedinjene.

Šojble je doslovno bio suočen sa smrću: 12. oktobra 1990. u jednoj krčmi u mestu Openau, jedan psihopata na njega puca. Šojble je teško povređen i ostao u invalidskim kolicima.

Šojble je bitno uticao da Berlin postane sedište vlade ujedinjene Nemačke. Godine 1998, Šojbleu ne polazi za rukom da Helmuta Kola odvrati od kandidature. Kol gubi i Šojblea vuče za sobom. Početkom 2000.godine Šojble priznaje da je 1994. od jednog lobiste za naoružanje dobio 100.000 nemačkih maraka. U februaru 2000. povukao se sa mesta šefa poslaničkog kluba Hrišćanko-demokratske/Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU).

Nekada bliski prijatelji, Šojble i Kol, postaju neprijatelji. U to vreme Angela Merkel postaje generalni sekretar CDU. U decembru 1999. objavljen je njen poznati članak u Frankfurter algemajne cajtungu gde ona svojoj stranci preporučuje da se rastane od Kola, da se od njega „emancipuje“. Kol je, naravno, verovao da iza toga stoji Šojble. Kancelarka Angela Merkel je Šojblea oktobra 2009. postavila je za ministra finanisja.

Nemačka kancelarka prilikom glasanja za pomoć Grčkoj

Lekcija uz blagu podršku

Grčka je predmet velikog pritiska Šojblea i nemačkih političara i bankara. Istovremeno, Nemačka je zaintresovana i za veće ulaganje u Grčkoj sa stanovišta svojih interesa. Šojble je nedavno u Grčkoj boravio prvi put od izbijanja finansijske krize 2009. ali je sve vreme operativno vezan za dinamiku grčke krize i orjentaciju Merkelove politike prema Atini.

Nedavno je i lider Sirize Aleksis Cipras bio u poseti Nemačkoj i ministru Šojbleu ali bez većeg međusobnog razumevanja. Šojble je prvo pohvalio grčku vladu zbog napora oko kriznih mera, a onda je rekao da „Grčka nema drugog izbora nego da nastavi sa bolnim reformama“ i dodao, „ne postoji zaobilazni put za strukturne i fiskalne reforme... Nema prečice“.

Moćni Šojble je došao da ohrabri Samarasovu vladu, ali i da je upozori da nema popuštanja u merama disciplinovanja javnog sektora i korupcije. Šojble kaže:

„Imamo poverenja u to što Grčka radi... Ali, naravno, moramo da insistiramo da se nastavi sa teškim reformama”. Teške reforme dodatno siromaše grčku, stvaraju socjalni jaz u državi, slabi javni sektor i način funkcionisanja lokalne samouprave i javnih institucija.

“Kupljeni” i parlament i sindikati

Grčki premijer Antonis Samaras je pred glasanje o merama štednje apelovao na građane i podsetio da je to jedini način da se zadovolje zajmodavci i da Grčka dobije sledeću tranšu kredita. Dakle, jasno je da je reč o merama poslušnosti. Vladajuća većina Nova demokratija-Pasok je od 293 prisutna poslanika sa 153 glasa usvojila mere štednje kojima su omogućena masovna optuštanja i transfer radnika u njenom prenaduvanom javnom sektoru.

Parlament u Atini odobrio je zakon koji je bio potreban da bi Grčka primila sledeću tranšu pomoći od 6,8 milijardi evra. Parlament je “kupljen” za donošenje takvih odluka jednostavnim modelom: ili usvajnje zakona i privremeni ostanaka na vlasti ili novi izbori koji bi više išli na ruku Sirizi.

Istovremeno, i dva vodeća grčka sindikata odustali su od planiranih protesta prilikom posete ministra finansija Nemačke što govori da postoji dogovor između vlade-vladajućih partija i sindikata oko načina sindikalnih štrajkova u Grčkoj. Prema predloženim reformama, radnici javnog sektora, uključujući nastavnike i policiju, imaće osam meseci da nađu novi posao ili prihvate onaj koji će im biti ponuđen. U suprotnom će biti otpušteni. Do kraja jula planiran je premeštaj oko 4.200 radnika. Na jučerašnjim protestima u Atini i Solunu učestvovalo je više od 20.000 ljudi.