Doživotni zatvor i ljudska prava
Zaključak Suda za ljudska prava u Strazburu je da kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti ponovog otvaranja slučaja i puštanja na slobodu - znači kršenje osnovnih ljudskih prava
Sud za ljudska prava u Strazburu je na svojoj poslednjoj sednici, krajem prošle nedelje, označio kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti prevremenog puštanja na slobou, za kršenje člana 3 Evropske povelje kojim se zabranjuje neljudsko i ponižavajuće postupanje.
„Da bi kazna doživotnog oduzimanja slobode bila u skladu sa članom 3, uvek moraju postojati kako mogućnost puštanja na slobodu, tako i mogućnost preispitivanja slučaja“, konstatovali su sudije ovog suda.
Ovakva odluka je, kako izveštava britanski Gardijan (The Guardian), doneta u rešavanju slučaja tri Britanaca, osuđenih zbog ubistva, upravo na takav, definitivni doživotni zatvor. Doneta presuda ne znači nikako da bi osuđene ubice Džeremi (Jeremy) Bamber, Piter Mur (Peter Moore) i Daglas (Douglas) Vinter, koji su uložili žalbe, trebalo u dogledno vreme da izađu na slobodu. Vinter je 1996. ubio kolegu, potom je 2008, po puštanju iz zatvora, zaklao nožem svoju ženu. Bamber, koji je osudjen 1985. zbog ubistva roditelja, sestre i dvoje dece, insistira i dalje na tvrdnji da je zločin počinila sestra koja je potom izvršila samoubistvo. Mur je osuđen zbog ubistva četvorice homoseksualaca 1995. koje je učinio radi seksualnog zadovoljstva.
Samo jedan od 16 sudija glasao je protiv zaključka da je doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog puštanja - kršenje ljudskih prava. Štaviše, sud je naložio da se Vinteru, koji je bio inicijator žalbe, isplati 40 hiljada evra za sudske troškove.
Sud je istovremeno ocenio da su i sama britanska pravila za izricanje doživotnih presuda dosta nejasna. Britanska vlada se, inače, nalazi pod pritiskom inicijative da uvede obaveznu reviziju presuda na doživotni zatvor posle izdržanih 25 godina. Sada dožvotno osuđeni mogu biti pušteni samo po odluci ministra pravosuđa koji može udeliti milost neizlečivo bolesnim ili teško hendikepiranim osuđenicima. U nekoliko nacionalnih zakonodavstava u Evropi u toku je ili su već izvršene promene u smislu otvaranja mogućnosti puštanja na slobodu od doživotnog zatvora posle izdržanih 20 ili 25 godina. Na primer, u Češkoj je u 88. članu Krivičniog zakonika previđeno da osoba, osuđena na tzv izuzetnu kaznu tj doživotni zatvor, može biti uslovno puštena na slobodu posle izdržanih 20 godina.
