Egipatski generali vladaju zemljom, ne samo politički nego i ekonomski
U armijskom privrednom sektoru, koji odlično posluje zahvaljući, pre svega, gotovo besplatnoj vojničkoj radnoj snazi, stvara se, prema nekim procenama, čak oko 40 posto BDP zemlje
(foto, pripadnici egipatske armije održavaju red na ulicama Kaira, 8. jula)
Retke su zemlje na svetu u kojima je moguće da ministar odbrane dođe kod predsednika republike i saopšti mu da nije više šef države. Jedna od takvih je Egipat gde je upravo to prošle nedelje učinio general Abdal Fatah Sisi, otpuštajući starog i postavljajući novog šefa države.
Moć vojske u Egiptu je ogromna i to još od obaranja monarhije i stvaranja republike 1952. Vojska gotovo da je sasvim izuzeta od kontrole civilne vlasti, može se slobodno reći obrnuto - da vojska kontroliše i, kad oceni da je potrebno, „koriguje“ civilnu vlast. I još nešto: sve do prevrata 2011. svi predsednici poticali su iz vojničke sredine.
Mursi, kao predsednik i Sisi, kao ministar odbrane, snimljeni u junu ove godine pre nego što je Mursija vojska "otpustila"
Egipatska vojska ima, kako se procenjuje, više od pola miliona aktivnih vojnika. Pošto je vojna služba obavezna, gotovo svaka porodica ima nekog u armiji. Prema američkom Internet portalu NPR (Nacionalni javnio radio – National Public Radio) najveća je u Africi, deseta po veličini u svetu a, zahvaljujući obilatoj američkoj pomoći, moderno je naoružana.
Niko, međutim, ne zna tačno kako ona funkcioniše, ne kontroliše se njen budžet... Generali se čilo bave biznisom tako da vojska ima značajno učešće u bruto društvenom proizvodu (BDP) zemlje, koje se procenjuje i do 40 posto. Armija je vlasnik fabrika u kojima se, na primer, proizvode LCD televizori, frižideri, testenine... zatim benzinskih pumpi, restorana, raznih servisa... Ukratko ima je u svim sektorima u kojima se dobro i brzo zarađuje. U odnosu na konkurente na tržištu ima bitnu prednost u jevtinoj radnoj snazi koja je plaćena manje od minimalne zarade. Štaviše, armija je vlasnik veoma skupih terena i placeva, mnogi od njih su u turističkim rejonima.
„U državi je armija centar svega i svačega. Bez konkurencije je najjači igrač“, citira NPR analitičara, specijalistu za Bliski istok Džefrija (Jeffrey) Martinija.
A možda je, ipak, glavni osnov na kome se drži - popularnost. Rečito o tome govori fakt da u vreme kada je vojska preuzimala vlast posle pada Mubaraka i kada su je mnogi kritikovali zbog kršenja ljudskih prava, istovremeno je, prema Galupovom institutu, imala 85-postotnu podršku Egipćana. A moć nije izgubila ni kad je vlast posle izbora preuzeo Muhamed Mursi iz Muslimanske braće. Novi šef države je smenio šefa armije i postavio Sisija koji se smatra za dosta pobožnog i revnosnog muslimana, kao antipoda uticajnim, više sekularno orijentisanim generalima.
Sada je, međutim, Sisi demonstrirao da se nimalo ne ustručava da udari na islamiste. On je, ipak, odbio da direktno preuzme vlast...
Amerikanci bi, ako bi se držali svojih pravila, morali da ovo što se dogodilo u Egiptu označe za vojni prevrat i sledstveno tome zaustave vojnu pomoć Egiptu od milijardu dolara godišnje. Radi se faktički o sredstvima koja se Egiptu isplaćuju samo zato da ne bi napao na Izrael... Ali, oni to verovatno neće učiniti.
Zato se iz Vašingtona i podržava civilna činovnička vlada. Novi premijer je juče postao Hazim al-Biblavi, koji je bio ministar finansija. A Muhamed al-Baradej, bivši šef Medjunarodne agencije za atomsku eneregiju, koji je jako popularan među mladima i smatra se američkim favoritom u ovoj najvećoj arapskoj zemlji, postaće potpredsednik republike.
