Transparensi internešnel: po „arapskom proleću“ više je korupcije
Stanje je u tom pogledu naročito pogoršano u Egiptu, Tunisu i Jemenu
(Libijski pobunjenici u akciji, foto Goran Tomašević, AP)
Korupcija je, posle revolucija iz pretprošle godine, porasla u gotovo svim zemljama „arapskog proleća“, iako je gnev na korumpirane admnistracije i vlade bio glavni pokretač opštenarodnih pobuna.
To je glavni zaključak iz najnovijeg izveštaja, sačinjenog posle istraživanja javnog mnjenja, koji je objavila nevladina organizacija Transparensi internešnel (Transparency International). Istraživanje je sprovedeno od septembra prošle do aprila ove godine i u svakoj zemlji je anketirano oko hiljadu ljudi.
(ilustracija, Večernje novosti)
Od četiri zemlje u kojima je došlo do promene vlade tokom tzv arapskog proleća većina ispitnika u Egiptu, Tunisu i Jemenu misli da je korupacija u njhovim zemljama za ove dve godine porasla. U Egiptu to misli 64, a u Tunisu, u kome je najpre pokrenut opštenarodni bunt, čak 80 procenata ispitanika. Izuzetak je donekle Libija u kojoj 48 posto misli da je sada korupcija veća nego pre.
U samom Egiptu čak 78 posto ispitanika smatra da je policija „korumpirana“ ili „veoma korumpirana“. O sudovima to misli 67 posto Egipćana a o armiji, dosad smatranoj za najrespektovaniju instituciju u zemlji, koja je je prošle nedelje svrgla s vlasti islamističkog predsednika Muhameda Mursija, 45 posto.
Istraživanje je ukazalo na rastuće razočarenje javnosti i u drugim arapskim zemljama tj onima koje nisu doživele revolucionarnu promenu vlasti, mada je „arapsko proleće“ i u njima povećalo političku napetost. U Libanu, na primer, 84 procenata je izjavilo da se korupcija u poslednje dve godine povećala, u Iraku 60, u Maroku 56 posto... Jedini pravi izuzetak jeste Jordan u kome to misli 39 posto anketiranih, a 44 posto smatra da je nivo korupcije ostao isti.
Direktor ove organizacije za Bliski Istok i severnu Afriku Kristof Vilke (Christoph Wilcke) upozorava da bi policija, sudstvo i političke stranke u arapskim zemljama morale preći na reforme kako bi dobile poverenje javnosti. U socijalnom i ekonomskom haosu koji je usledio posle revolucija vlade nisu imale ni vremena ni snage za pokretanje i sprovođenje reformi, sada je krajnje vreme da se te reforme pokrenu da stanje ne bi bilo još gore...
