Epidemija lažnog špijunita kruži Francuskom

“Mi ne možemo da prihvatimo ovakvo ponašanje među partnerima i saveznicima. Tražimo da se to odmah prekine”, izjavio je francuski predsednik Oland povodom izbijanja afere Snouden, u kojoj se “saznalo” da američke agencije špijuniraju čitavu planetu sa akcentima na najvažnije zemlje, među kojima je i Francuska.

“Mi ne možemo da nastavimo pregovore i poslove u svim domenima bez dobijanja garancija za Francusku, kao i za čitavu Evropsku uniju”, nastavio je Oland, ciljajući na pregovore o trgovinskoj razmeni između Evropske unije i SAD-a koji bi trebalo da otpočnu 8. jula.

Fransoa Oland je aferu Snouden iskoristio da zatraži privremenu, dvonedeljnu suspenziju trgovinskih pregovora između Vašingtona i Evropske unije. Povod za ovu meru je traženje objašnjenja od američke vlade. Međutim, pravi razlog je odmeravanje snage francuskog predsednika sa Angelom Merkel, njegovom najvećom suparnicom u Uniji. Naime, Merkelova nije ni za kakvo odlaganje pregovora predviđenih za 8. juli, uprkos činjenici da NSA špijunira Nemačku više nego Francusku. Dižući uzbunu i tražeći odlaganje pregovora, Oland pokušava da pokaže sopstvenu snagu i uticaj na evropskom nivou, bez ikakve želje da poremeti odnose sa Amerikom.

Edvard Snouden čovek koji je “otkrio” pravo lice NSA

Majkrosoft sistemi za francusko ministarstvo odbrane

Snoudenovo otkrivanje detalja o američkoj globalnoj špijunaži neće ništa promeniti u odnosima između Francuske i SAD-a, pre svega, zato što je ta američka aktivnost svima poznata već decenijama. Potom, vrlo je važna činjenica da Francuska sarađuje u razmeni informacija sa američkim tajnim službama. Naravno, postoje nepisana diplomatska pravila koja se svi trude da poštuju. Pored diskrecije i neiznošenja prljavog veša u javnost, SAD i Francuska se međusobno špijuniraju, ali nikada ne ugrožavaju vitalne interese. Zato je Fransoa Oland i odbio Snoudenovo traženje političkog azila u Francuskoj.

Kada se iz Snoudenovih dokumenata saznalo da NSA nadzire dva miliona telefonskih poziva dnevno u Francuskoj, kao i da je francuska ambasada u Vašingtonu bila prisluškivana, to je izazvalo “ljutnju” francuskog predsednika. Međutim, Oland je namerno zaboravio da je francusko ministarstvo odbrane nedavno obnovilo svoje računarske sisteme i da je za ovaj gigantski poduhvat, vrhunske državne važnosti, odabran Majkrosoft. Upravo najveća zanimljivost Snoudenovih otkrića ogledala se baš u podacima da su Gugl, Fejsbuk i Majkrosoft, bez pogovora pristali da sarađuju sa američkom špijunažom i da im prepuštaju sve informacije za koje se korisnicima garantuje da su bezbedne i tajne.

Inače, američki program PRISM špijunira, pre svega, različite administracije, međutim, NSA nadgleda komunikacije i privatnih lica za koja smatra da već jesu ili da bi mogli da budu opasnost za američku sigurnost. Njihovi super-kompjuteri automatski obrađuju informacije prikupljene na čitavoj planeti i tako im, teorijski, omogućavaju uvid u, za njih, najvažnija dešavanja. Naravno, uzevši u obzir glomaznost sistema i nebrojeno mnogo informacija, američke službe lako mogu da prođu pored zanimljivih podataka i da ne primete planiranje određenih terorističkih akcija (11. septembar, Bostonski maraton…). Znači, problem nije u prikupljanju podataka, što računari rade velikom brzinom, nego u obradi i analizi podataka.

Angela Merkel i Fransoa Oland – najveći suparnici Evropske unije

Francuska vlada špijunira svoje građane

Kontrolišući čitavu planetu, demokratska Amerika pokazuje svoje totalitarne čežnje, a buneći se protiv toga, druge zemlje im zavide, jer bi i one žarko želele da imaju iste mogućnosti. Srećom, najveći broj zemalja nema dovoljno novca da otpočne sistematizovano špijuniranje svojih i tuđih gradjana.

Francuska, takođe demokratska zemlja, pobunila se protiv američke špijunaže, međutim ona radi potpuno istu stvar, ali na nižem nivou. Direkcija za vanjsku bezbednost (DGSE), francuska špijunaža, u podzemnim prostorijama pariskog generalštaba, ima ogromne računarske sisteme koji snimaju fiksnu i mobilnu telefoniju, kao i Internet komunikacije kako svojih građana, tako i stranaca. Ti snimci su, potom, bez ikakve kontrole, dostupni svim obaveštajnim službama Francuske.

Za razliku od američke globalne špijunaže, Francuska, zbog manje novca, mora da se ograniči na Evropu i Afriku. Istovremeno, francuski sistemi su manje automatizovani od američkih i više počivaju na analizama podataka.

Kao i sve druge zemlje, Francuska upotrebljava svoje ambasade i diplomatska predstavništva za špijuniranje zemalja domaćina. Vrlo često na krovovima zgrada u kojima se nalaze njihova diplomatska predstavništva, oni postavljaju različite prislušne uređaje. U Parizu, gde su skoncentrisana diplomatska predstavništva svih zemalja sveta, vrlo često, u zgradama naspram važnih ambasada nalaze se stanovi u kojima francuska kontrašpijunaža ima svoje prislušne i optičke uređaje kojima pokušava da prikupi što veći broj informacija o aktivnostima u inostranim ambasadama.

Parisko sedište francuske špijunaže, Direkcije za vanjsku bezbednost (DGSE)

Francusku najviše špijuniraju SAD i Izrael

Naravno, ne treba zaboraviti da međusobno špijuniranje i saradnja idu jedno sa drugim. Na primer, Francuska je, u jednom periodu, izraelskoj vladi davala bezbroj diplomatskih pasoša za potrebe različitih špijuna koji su na teritoriji Francuske pratili rad arapskih terorista i njihovih saradnika. Međutim, kada je pre više godina, francuska Direkcija za vanjsku bezbednost (DGSE) bila iznervirana što joj Mosad maltretira agenta na prelazu između Gaze i Izraela, zapretila je da će otkriti određene afere o Mosadovim aktivnostima u Parizu, pa je Izrael prestao da trese francuskog špijuna.

Kada je, 2002. godine, izbio požar u izraelskoj ambasadi u Parizu, među pravim vatrogascima koji su gasili vatru, bilo je i lažnih koji su gledali da ukradu dokumenta radi analize i eksploatacije. Naravno, ovako ponašanje nikada nije sprečilo Francusku i Izrael da se smatraju za vrlo prijateljske zemlje i da ostvaruju saradnju na raznim nivoima.

O tome svedoče i podaci odeljenja “K”, Direkcije za kontrašpijunažu (DCRI) koja svake godine objavljuje listu najaktivnijih zemalja u industrijskoj špijunaži na teritoriji Francuske. Redovno, na čelu liste se nalaze prijateljske zemlje SAD i Izrael, a za njima dolaze Indija i Kina.

Znači, Snoudenovo otkrivanje američkog globalnog špijuniranja neće narušiti, niti promeniti odnose među zemljama. Međutim, njegov gest, nadahnut aferom Vikiliks, ukazuje da će biti sve više ljudi koji će svojim ličnim angažovanje ometati totalitarne težnje velikih zemalja.