Tradicionalno – Zemun

Lep grad, pripada jugoistočnom Sremu. Kroz istoriju je menjao imena, pa se tako jednom zadesilo i da ga nazovu „Zli grad“ (tvrdi hroničar Prvog krstaškog rata, Lebert Ahenski), zatim austrijski Semilin, pa mađarskim preslovljavanjem - Zimoni. Da bismo ga mi na kraju nazvali Zemun.

Ovo bi trebalo da bude tekst o rezultatima izbora u Zemunu, velikoj pobedi SNS, ali neka mi oproste čitaoci – kako ni sama ne razumem značaj te pobede, pokušaću da konsultujem malo istorije, malo geografije i da se malo pozabavim današnjom predstavom o Zemuncima koji su odavno u vicevima zamenili čuvene Muju i Hasu.

Zemun u nedelju uveče, ispred sedišta opštinskog odbora SNS

Oslobođeni balasta nacionalizma i velikosrpskih fantazija

Zemun je, dakle (preskočićemo Kelte i ostale) bio austrougarski gradić na Dunavu. Kao i ostatak Srema uostalom. Danas, kod Gardoša, na tu imperiju  (za Srbe odvajkada neprijateljsku ali saradničku  silu –  poput današnje EU), podseća Milenijumska kula.

Sada ćemo preskočiti pad carstva, Prvi svetski rat i vreme između. Idemo na Kalvariju. Tamo ima jedno stepenište pravljeno od nemačkih nadgrobnih spomenika,  i – mada se ta stvar renovirala da upotrebim eufemizam -  postoji još ostataka tih nemačkih pokojnika. Zemun je, više nego od Nemaca, tokom Drugog svetskog rata, nastradao od ustaške vlasti pod kojom je bio. To jest Zemunci. Sremci. Srbi iz Srema, iz Zemuna.

Povezan sa Beogradom (bilo je to vreme komunizma, radnih akcija, gradio se Novi Beograd...) više nego sa Vojvodinom, kao svojom geografskom kućom – u Zemunu se tokom devedesetih godina prošlog veka probudio sremski duh čije je kolektivno sećanje na ustaške i, uopšte, nacističke zločine po Vojvodini i Slavoniji, dovelo SRS na vlast. U celom Sremu pa i u Zemunu.

Proslava naprednjačke pobede u Zemunu u nedelju uveče 2. juna 2013.

U Zemunu su, dok su kao stranka (iole ozbiljna) postojali, ti radikali najduže i ostali. Do samog kraja takoreći. I posle kraja, preciznije, ostali su i kada su Nikolić i Vučić rešili (ili je neko drugi rešio, ali to više nije važno) da se oslobode balasta nacionalizma i velikosrpskih fantazija, te ružne prošlosti proterivanja Hrvata i ostalih ustaša iz srpske Vojvodine...

I sada, zašto ubedljiva, velika pobeda SNS (bivših radikala) u Zemunu? O maloj izlaznosti (nešto više od 30%) mogla bih da napišem na desetine razloga. Svima su više manje jasni, pa neću trošiti vreme na to.

Da li tih petnaestak posto Zemunaca sa pravom glasa zaista veruje da se Vučić samo igra a da je u duši, zapravo, pravi radikal i veliki Srbin koji će sada prevariti svet?

Da li tih petnaestak i nešto posto Zemunaca sa pravom glasa zaista veruje da, sve i da je tako, oni imaju nešto od toga?

Zemun, 2. 6. 2013 – Glasanje prošle nedelje u Zemunu

Zemuncima neće smanjiti plate i penzije?

Možda je reč o navici? Slična su to lica, ista lica, a sada imaju moć kakvu nikada nisu pa se Zemun nada da će ta moć biti milostiva prema odanima? Neće biti otpuštanja u Zemunu? Zemuncima neće smanjiti plate i penzije? Zemun neće biti u obavezi da prihvati  briselski sporazum? Uostalom, kakve veze ima Srem sa Kosovom?

Srem ima veze s ustašom, i Srem pamti ustašu i Srem vidi da sa Vučićem radikalom ili snsovcem nema šale, moć je moć, a samo moć i čvrsta ruka mogu da te odbrane ako pokojni Tuđman odluči da se povampiri i popije kafu u Zemunu.

A možda i grešim. Možda je od ono malo izašlih na glasanje, pedeset posto od trideset izlaznika (pa vi računajte) u jednom gradiću od oko 150.000 stanovnika, sa sve starcima i decom, možda je to koje je izašlo i glasalo za SNS mešavina baba koje pamte ratove, disciplinovanog članstva i nešto onih novokomponovanih Zemunaca koji ne prate politiku ali vole da vide moć, identifikuju se s njom, glasaju jer misle da im je to obaveza a ne pravo... Ne znam.

Beograd 31.maj 2013 - Za one koji su glavni i ključni krivci za ovakvo uništavanje Srbije, koji su se na protivpravan način toliko obogatili da ne znaju šta će sa tim novcem, a da ostatak ne zna kako da preživi, obećavam da će odgovarati - rekao je Vučić u predizbornoj kampanji u Zemunu

Možda ni ovo nije tačno. Mogu da priznam sebi (i čitaocima) da ne znam zbog čega ljudi baš u Zemunu glasaju za SNS. Možda nisam svesna učinka te stranke na vlasti, možda potcenjujem uspehe, možda sam u pogrešnom uverenju da hapšenja po Vojvodini i onaj nesrećni Mišković nemaju nikakvog smisla – jer ne vidim da bolje živim od kada se krenulo u hapšenje svih tih razbojnika. Možda naivno verujem da Mišković ne postoji, to jest da je on čovek – simbol, naziv firme, glumac koji je prihvatio ulogu biznismena – a biznis nije vodio on nego država. A ko može da uhapsi državu? Ili možda može? Možda potcenjujem raskrinkavanja lopova po Vojvodini. Možda je to od krucijalnog značaja i odigraće ulogu zadržavanja Vojvodine u sastavu Srbije, u otsudnom času. Možda će sprečiti Čanka da priča kako neće on internacionalizovati „vojvođansko pitanje“, nego je to pitanje već uveliko internacionalizovano? Možda će sprečiti secesiju, koju doduše niko ne planira ali počinje da liči na jedan udruženi projekat ekstremista s' leve i s' desne strane – gde jedni dovlače benzin a drugi se igraju šibicama.

Možda će nas SNS spasiti saznanja o svim tim alarmantnim događajima i tešiti nas slikama lopova po zatvorima. Možda je SNS uistinu učinio najviše za Srbiju tokom proteklih dvadeset i više godina. Za sada smo država koja ima popis (ne računajući Kosovo, gde – da se ne lažemo – popisa nikada nije ni bilo) i koja ima granice. Sada znamo sa koliko kvadratnih kilometara neiskorišćene zemlje raspolažemo i znamo da pojma nemamo šta s tom pustom Srbijom da radimo, ali znamo da je naša. Naš je i Beograd, antički grad – država, kojim trenutno vlada jedan pokvaren čovek ali Zemun nas ohrabruje da ćemo i njemu (a i bilo je vreme) uskoro videti leđa. I imamo Vojvodinu koja polako postaje novo „srce Srbije“, ako zlu ne trebalo zafali haosa – znamo gde da ga pravimo. I šta da branimo. Samo u slučaju Vojvodine, u kojoj je Srem, a u Sremu Zemun – imamo mali problem. Naime, ne znamo tačno od koga ćemo je braniti.